Brod koji je odavno potonuo II – Srbija

“Okej, ja sam za povratak u ona sjajna vremena, ali… ne mogu da se setim ko je smeo u to slavno vreme išta da kaže, da psuje koga god hoće, jer ima dve marke pre podne a ništa uveče, “ali bio je srećan”! Ajde, ajde, muka je živa, ali svi vi imate demokratiju koja vam dozvoljava da govorite kako hoćete, no ne za bednih 200 pfenniga – dve marke, već za nešto malo veće pare! Izvinite, dame i gospodo, preživeli ste Miloševića, sada bi ste preko noći Švajcarsku, koja se gradila da bude kao što je danas ohoho vremena! Biće izbora, ove zbacite i vratite se u dobra, stara vremena. Ne kažem, niti sam rekao da je meni dobro što je ovako kako jest, ali mi se čini da medju vama ima puno njih koji su zaboravili šta je zaista teško, jer ako je danas teže nego u ona vremena, dame i gospodo VI NE ZASLUŽUJETE DA BUDE BILO KAKO!” Stevo

Stevo tvoj komentar na predhodni post me je baš bacio na razmišljanje.

Devedesetih je neko brinuo o meni, a ja ni o kome (nisam imala decu, već sam bila nečije dete, nisam se brinula), studirala sam, ali sam imala i mogućnost da zaradim za sebe i to jako dobro. Nije bio posao “od države”, legalan, ali je bio jako zanimljiv, opasan i donosio je gomilu para. (čuvanje deviza, “teranje” benzina, mutljavina na razne poštene načine.)

Kažem poštene, jer nisam ni od koga ništa krala, sem malo od države i u ono vreme je svako ko je želeo mogao da se snađe na razne načine. Država je sama to omogućavala. Policija je bila korumpirana i za 20 maraka si mogao da sa 128-com natovarenom benzinom do krova prođeš kod svakog pandura. Da ne pričam mnogo, definitivno ko je hteo i smeo mogao je da zarađuje i živi.

Znam mnogi će reći da nam je sada ovako, zato što nam je onda bilo onako. E nije zbog toga, već zato što se ništa nije promenilo, tj. devedesetih su pustili i narod da se snalazi, a sada sve uzimaju samo za sebe.

Sada ne razmišljam samo o sebi već o troje-četvoro dece i ako hoću da zaradim neki dinar preko svoje plate, jedino mogu da se bacim na dilovanje kokaina i to u dogovoru sa vladajućima, oni su glavni i u tome. Istina je da su u zadnje vreme pohapsili veliki broj dilera, samo zato što je sitna riba, ugrozila krupnu, koja je takođe u politici.  Da se klupko ne bi razmotalo do kraja, morali su malo da umrse i namažu oči narodu.

Više ni krpice na pijaci ne mogu da se prodaju da bi se narod snašao, već velike tržne centre drže stranci, država i njihovi repovi, nema preprodaje ničega, nema snalaženja. Sve što je moglo prodali su, otpustili veliki broj radnika, zatvorili su bre mlekaru u Čačku, pa i u Kraljevu. Mlekare koje su “punile” mleko čak i za Beograd i za celu centralnu Srbiju. Nema više. Koji će nam đavo mleko. To je primer u koji sam lično upućena.

Oni koji su zadržali svoja radna mesta su možda i najugroženiji. Radi od jutra do sutra, platićemo te ako budemo hteli, ako ne budemo hteli odseci sebi malić, pa ćemo da vidimo, ako se usudiš da otfikariš kažiprst desne ruke, tvoju molbu ćemo ozbiljno da razmotrimo.

Sada je “sve” legalno. Plaćemo poreze, uvedene su fiskalne kase, nema mutljavine, demokratija na delu, je’l te. S tim što je narodu oduzeta svaka mogućnost da se snađe na bilo koji način, a oni koji vladaju i koji su u sprezi sa vlašću sve mogu. Narod ne može ništa. Policija više nije javno korumpirana, u stvari korupcija se uništava u korenu. Aha…kad bi se igrali ćorave bake. 🙄

Što se tiče slobode govora, posle Tita, u čije vreme sam bila dete, čudom nisam mogla da se načudim “kako to sad  protiv vlasti, predsednika i koga god hoćeš i pomisliš smeš da pričaš šta god hoćeš”, studentski protesti, radnički štrajkovi…sada da bi te neko primetio u najmanju ruku moraš sebi da odsečeš prst ili obaviješ se eksplozivom.

Sada je sloboda govora zagarntovana samo za budale. Smem da kažem šta god mislim zato što ne zavisim od države ili neke državne institucije, ali recimo znam za blogera kome je direktor zabranio da više piše blog, i ako na blogu nije pisao o bilo kakvim političkim temama, dok ga nisu naljutili. Onda je napisao jedan tekst o demokratiji u Srbiji i već sledećeg dana njegovog bloga više nije bilo, ni danas ga nema. Toliko o tome kako sada sve sme da se kaže. Ne sme.

Devedesetih se i ratovalo na sve strane, Srbi su bili patriote, a na kraju su ispali zlikovci. Svako ko je hteo da sačuva svoju kuću i uzeo pušku u ruku, danas se nalazi na nekom spisku ratnih zločinaca. Trebali su Srbi lepo da puste sve one koji su hteli da ih se reše, da ih potamane i sada bi bili žrtve, ne zločinci. Nisu samo obeleženi oni koji su učinili nešto loše, već je čitav narod žigosan kao zločinački.

“Demokratija je politička orijentacija koja favorizuje vladu naroda odn. izabranih predstavnika naroda.

Demokratija je politički sistem baziran na mogućnosti da narod (građani) može da bira svoje predstavnike. Ovo – pravo na biranje predstavnika – je osnovni i suštinski koncept demokratije, koji može da se primenjuje različitim metodama i da poprima različite oblike.

Demokratija može da se shvati i kao sistem vladavine većine. To znači da najjača organizovana grupa može da diktira (i nameće) svoju volju ostalima.” (izvor Wikipedia)

izvor http://ladjevic.com/nikola

E ovaj naš narod je sada u velikim govnima zato što je izabrao šta je izabrao i što više nema koga ni da izabere. Sve su to puleni komunizma, koji su negde čuli da je demokratija super fora. Možda stvarno ne zaslužujem da mi bude bolje.

Uzgred budi rečeno, materinski dodatak još uvek nije uplaćen, kada će biti ne zna se.

Brod koji je odavno potonuo – Srbija

izvor http://www.noelheikkinen.com/

Divno sunčano, hladno jutro. Sunce jeste “zubato”, duva i vetar, ali je predivno da se čovek prošeta sa decom…do pošte. Svima nam je prijala šetnja, a kad stignete u poštu većina nadrndanih ljudi koji čekaju u redu imaju obzira, pa vas puste preko reda. 😉

28. je decembar i do sada mora da su uplatili materinski dodatak, pa misle oni i na decu ove zemlje, zar ne? Misle, ali samo pred izbore kada obećavaju sve i svašta, ne bi li osvojili još koji glas, mamicu im jebem svima redom. Sigurno bi uplatili da su izbori blizu.

“Visina roditeljskog dodatka za prvo dete isplaćuje se jednokratno u iznosu od 25.333,92 dinara.

Visina roditeljskog dodatka za drugo dete iznosi 99.065,18 dinara (u 24 rate). Rata iznosi 4.127,72 dinara.

Visina roditeljskog dodatka za treće dete iznosi 178.309,16 dinara (u 24 rate). Rata iznosi 7.429,55 dinara.

Visina roditeljskog dodatka za četvrto dete iznosi 237.743,05 dinara (u 24 rate). Rata iznosi 9.905,96 dinara.” izvor www.roditelj.org

Nas zanima ova rata za treće dete i da se sada nisam iznervirala, ne bih ni pronašla podatak da je naša rata malo drugačija, iznosi 6, 666 dinara… đavolji broj, đavolja posla. Uplata treba da bude od 19.-do 21., najkasnije je do 25. u mesecu i mene sada zanima ko prevrće sve te pare i puni svoje džepove, dok mnoge mame čekaju i tu crkavicu da bi obradovale svoju decu, makar nekom igračkom, jer za drugo i nema.

Da biste uopšte stekli pravo na ove pare, možete samo da zamislite kakva je procedura.

“Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka za svoje prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom:

– da je državljanin Republike Srbije;

– da ima prebivalište u Republici Srbiji;

– da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za – zdravstveno osiguranje.”

E kad ispunjavate ove uslove, onda treba da prikupite sva dokumenta.

“Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva majke i sledećih dokumenata:

– originalnih izvoda iz Matične knjige rođenih za svu decu, koji ne mogu biti stariji od 6 meseci;

– fotokopije prijava prebivališta za decu;

– originalnog uverenja o državljanstvu Republike Srbije za majku koje ne može biti starije od šest meseci;

– fotokopije lične karte (lica koja poseduju biometrijsku ličnu kartu dostavljaju original na uvid i očitavanje);

– fotokopije overene zdravstvene knjižice majke;

– uverenja Centra za socijalni rad po mestu stanovanja da neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev,

– da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja;

– fotokopije kartice tekućeg računa kod “Poštanske štedionice”. ” izvor

Kad sve ovo prikupite i predate, dobijete rešenje i onda se slikate sa njim.

Neki od vladajućih primaju veću mesečnu platu od ukupnog iznosa koji daju, a ove pare su podelili na dve godine, pa im je i to teško da uplate u roku, jer Bože moj bliže se novogodišnji praznici, pa neko mora da plati njihove bahanalije koje spremaju. Što to ne bi platila deca ove zemlje?

Najavljuju na TV-u neku emisiju “Pitajte predsednika”, samo nisu rekli da neće da ga pitaju sva pitanja koja budu postavljena. Naravno, cenzura kao i u svemu. E ovde me niko neće cenzurisati. Moj blog bre, pa ima da pljujem koga hoću i kad hoću, krajnje subjektivno.

Moja pitanja za predsednika “ovog broda koji je potonuo odavno” bila bi da li je on uopšte normalan? Da li je istina da je psihički bolesnik? Da je tukao do krvi svoju prvu ženu, koja se mučenica posle života sa njim zamonašila? Da li je pesma “Retko te viđam sa devojkama” posvećena njemu i da li je pevuši kad se napija po kafanama? Da li je već svojoj deci kupio paketiće i poklone? Šta je poklonio svojoj ženi? … Sve ovo i još mnogo toga bih pitala i njega i sve njegove guzoljupce koji vladaju.

Devedesetih je bar bensedin bio u slobodnoj prodaji ako ništa drugo.  Sada je ovaj narod za mnogo jače sedative, bar se nadam da ga je teško smiriti, a  negde u dubini i verujem da će se sve ovo smučiti još nekom i da će ljudi postati svesni da se “lek” koji nam je neophodan zove  PUČ.