Rastroj

Već duže vreme nemam želju da napišem ni jednu, jedinu reč. Možda ne bih trebala ni sada. Sve u svemu život protiče uobičajeno. Izdešavalo se puno lepih stvari, ali nemam volje da pišem o njima. Nervno sam rastrojena. Stroj – rastroj. Ubija mene ovo vreme, a nemam ni jedan razlog da se isplačem, rasteretim. Pročitam, tu i tamo ponešto, ali ne vidim vrednim svoje komentarisanje bilo čega. Pročitam tako malopre priču kod Električnih Snova i zasuze mi oči. I sada samo mogu da joj se zahvalim što je izazvala ovu buru emocija u meni, koje su me naterale da se bez i jednog razloga isplačem ko čovek.