Naša dečurlija

Od onih sam kojima je dovoljno reći jednu rečenicu, pa da ja onda mislim i mislim. I tako, danas ceo dan mislim. Bila sam single mama dugi niz godina. To nikako u mom slučaju nije bilo nešto što sam gledala kao strašno i tragično, već kao svoj izbor i sticaj kojekakvih okolnosti.

Nismo bili venčani, zbog nekih papira, živeli smo zajedno dve i po godine i mnogo se voleli sve to vreme, a onda jednostavno jednog dana smo shvatili da nikako nismo više jedno za drugo. Nemam pojma kako u životu dođe do toga, da nekoga voliš, da živiš sa nekim, da stvaraš sa nekim, imaš dete, planove, a onda jednog dana da shvatiš da je najbolje pustiti tu osobu da ode. E baš tako je bilo.

Uveče nismo imali pojma, da ćemo sledeće jutro sedeti jedno naspram drugog i u suzama se razići. Plakali smo oboje, ali smo bili svesni da je tako najbolje za sve, prvo za naše dete, a onda i za njega, a i za mene.

Nismo bili par koji se svađao, tukao i slične zajebancije. Nije postojalo nikakvog maltretiranja, ponižavnja i šta ti znam čega sve biva u sličnim vezama.  Bila sam starija 3 godine od njega, ali to nikako ne znači da sam bila i zrelija, pametnija.

Kao dete koje je svoje najlepše tinejdžerske godine proveo u ratu, silom prilika, mnogo više od mene je osetio sve nedaće života. U 22 godine postati tata iz svoje želje i ljubavi, ne slučajno, već baš onako iz srca je nešto što poštujem i čemu se divim, a meni je sa 25 godina nekako i bilo sasvim u redu, da volim i želim dete sa čovekom kog volim.

Naši snovi su se raspršili možda baš iz razloga što sam ja bila spremna da “jedem” život, da ga živim i uživam, a on je samo hteo da životari. Ja sam grizla i vukla, a on je stajao u mestu. Položiti 11 ispita, jedan za drugim, sa malom bebom i svim obavezama koje “bračni” porodični život nosi sa sobom, nikako nije mala stvar i najbolje govori o tome koliko sam bila spremna da zaista “pojedem” sve pred sobom.

Mislim da je najveći i jedini problem bio što sam nekako u toj nekoj borbi za neki bolji život bila sama i eto tako razišli smo se. Nisam htela i mogla više da ga vučem, a on više nije hteo i mogao da bude neko ko će biti vučen. Gotova priča.

Neću da vas davim sa bilo čim posle toga, ali eto zamišljajte. Moja devojačka soba i moja curica i ja same u njoj. Moji tata i mama koji su nam pružili maksimalnu podršku. Ja koja se ponašam kao da se ništa nije ni desilo. Idemo dalje.  Neću da vam pričam i objašnjavam koliko je teško ostati priseban i normalan i detetu od dve i po godine objasniti zašto tata više nije sa nama. Moja mala je MOJA mala, tako da ću vam samo reći da liči na mene.

Ono što se jednom pokida nemoguće je sastaviti, tako da ako dođete u situaciju da spašavate neku prošlu vezu, mogu samo da vam kažem da ne činite to, ne trošite energiju i vreme. Mi smo pokušali ponovo, ali neke stvari se nikada ne menjaju. Njemu nikada neće niknuti veća muda od mojih i to je bio najveći problem.

Da se vratim sada na početak moje priče. Moj bivši dragi sada pored sebe ima neku drugu ženu, neki novi život, imaju sina i jako sam srećna zbog njih. Onako iz srca. Volela bih kada bi oni moju Jovanu svojatali. Volela bih kada bih mogla da ih pitam da li oni to zaista žele da je usvoje pošto je toliko vole. Nije tako. Nismo te sreće ni Jovana, ni ja.

Tužna sam zbog toga, ali zato me ništa ne sprečava da svojatam tuđu decu.🙂 Da kažem da ih imam četvoro, odnosno šestoro. Moja prva deca su deca moje sestre i njih ni za dlaku ne odvajam od svoje dece. Dušan, Nikola, Jovana, Jana, Marko i Ana. I stvarno ne postoji ništa što ne bih uradila za bilo koga od njih.

Ništa me ne sprečava da i dalje “jedem” život. Dušanu, Nikoli i Jani nikada neću da budem mama, ali sam sigurna da ću im uvek biti makar dobar drug i veliki prijatelj, a u životu ako nekad zatreba i veliki oslonac. Želim to da znaju.

Tags: , , , , ,

11 Responses to “Naša dečurlija”

  1. bedno piskaralo Says:

    Uh!

  2. drveni advokat Says:

    Samo veliki čovek, velika žena i velika osoba može biti mama. Pogovoto mama ‘tuđoj’ deci. Svaka ti čast.

  3. zelenavrata Says:

    A neces i tu malu decu da pojedes?:P

  4. stevo Says:

    🙂🙂🙂 ajde i rečima, tj. slovima: He, he, he!

  5. Ivana Says:

    Vau!
    Do OVDE sam osetila ljubav.
    Divna si!

  6. Jubilarni 200-ti post i baš #pratipetak #followfriday :) « Uspesi, padovi i život uopšte Says:

    […] Naša dečurlija CITAT: …..Od onih sam kojima je dovoljno reći jednu rečenicu, pa da ja onda mislim i mislim. I tako, danas ceo dan mislim. Bila sam single mama dugi niz godina. To nikako u mom slučaju nije bilo nešto što sam gledala kao strašno i tragično, već kao svoj izbor i sticaj kojekakvih okolnosti. Nismo bili venčani, zbog nekih papira, živeli smo zajedno dve i po godine i mnogo se voleli sve to vreme, a onda jednostavno jednog dana smo shvatili da nikako nismo više jedno za drugo……. […]

  7. sopran87 Says:

    E pa svaka ti cast! Treba se izboriti sa tolikom decurlijom🙂

  8. malabreskva Says:

    Blago tebi sa toliko dece, i tvoje i tuđe! Baš je to pravo bogatstvo!

  9. Džiadžojka Says:

    “Nebo je nešto beskrajno,
    duboko i široko,
    pa ipak,
    kao od šale,
    stane u svako oko.

    Jer oko je veće,
    i veće,
    i najveće od svega.

    Veće od grada.
    Od brega.
    I veće od moga tate.

    U njemu može da živi
    neznanih svetova bezbroj.

    U njega ptice dolete.
    U njega putevi svrate.

    U njega uplove brodovi.
    Dogegaju se kuće i trgovi.

    U njega dojure autobusi
    i dotrče svi moji drugovi.

    Jer nebo je kao sva mora.
    I još jedanput toliko.

    Njega nikada nije
    propešačio niko,
    ni oplovio niko,
    ni obleteo niko.

    Jedino ako mama
    u moje oko došeta,
    tad nema mesta za nebo,
    za ptice,
    za mora široka,
    jer mama je veća od neba
    i veća od celoga sveta.
    I veća od oba oka.”

    :)))

    Poljubac za klince i tebe! :*

  10. SanjaKokica Says:

    Charolijo, bravo…ne bih ti drugo ništa rekla. Tako se grabi kroz život!

  11. Afroditta Says:

    Nema pojma sta propusta !😦

    Djeca su veliko bogatstvo ,i privilegja je biti dio njihovog zivota,davati im krila,bodriti ih na putu odrastanja i radovati se njihovim uspjesma i njihovoj sreci.
    Odgoj zahtijeva dosta napora,ali je to istovremeno ,i jedinstvena prilika da osnazimo nesebicnost i ljubav.

    Ti imas veliko srce !
    Ponosna sam na tebe !

    Neka vas sve prati svako dobro !🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: