Dan za danom

Ne bih da vam pišem o problemima u kojima se sada nalazimo, pa zato i izbegavam da pišem, jer smaram više i sama sebe, ali ne mogu sve to da izbegnem. Ponekad bih najradije iskočila iz sopstvene kože, ali ne mere. Jbga, tu smo gde jesmo, u tome u čemu jesmo i borimo se svim silama da sve ovo ostavi što manje posledica na sve nas.

Promenila sam se i fizički i psihički. Fizički mi je dragi doterao strukić.🙂 Mogu da nabrojim tačno koliko puta i šta sam jela za zadnjih mesec dana, tako da su mi sada sise došle do izražaja, onako baš, baš.  Doduše i podočnjaci su mi od ne spavanja došli do izražaja, ali ko to još može da primeti,  pored ovakvih sisa? U ostalom za koji krasni postoje naočare za sunce?🙂

Psihički sam se promenila u nekom smeru koji mi još uvek nije jasan. Mislim da muka čoveka može ili da baci u najveći bedak na korak od predaje ili sa druge strane da ga toliko ojača da se prosto ne može prepoznati. Mislim da pripadam ovoj drugoj grupi.

Znate…kada nekoga koga volite vidite kako leži u sopstvenoj krvi i muči se u nenormalnim bolovima, a vi ga držite za ruku i šapućete mu na uvo da će sve to proći i da nije ništa strašno. Kada ga jedva možete prepoznati, jer se jedva vidi u krevetu i slušate ga kako on na plafonu vidi dve zalepljene žvake, dok oko njega ljudi pričajući sami sa sobom, lagano umiru, a vi onda zajedno sa njim zevate u plafon i tražite nepostojeće žvake.

Kada pokušate da mu pomognete da se pridignete na noge, a on počne da se trese i padne u nesvest, a vi mu onda iznad glave mašete nekom plastikom da bi došao do vazduha, prskate ga vodom i pri svemu tome zezate ga da folira, jer voli da se atraktivne sestrice muvaju oko njega, a za sve to vreme ni jednog trenutka sebi ne napravite prostora ni da se isplačete, ni da se pomolite, ni da razmislite, ma ništa. Samo tako gruvate dan za danom, svesni i sigurni da ćete sve to prebroditi 100%.

Valjda čovek treba biti malo lud da bi tako gledao na sve te stvari i trenutke. Da pri povratku iz bolnice nabacite na lice najlepši osmeh na svetu, jer vas deca dočekuju sa osmehom. Da slažete kocke, pevate pesme, pričate priče i onda jednog dana objasnite da kada tata dođe ne smeju da skoče na njega, jer tatu “boli stomak”, da ima gomilu nekih cevčica na koje moraju da paze, da ne zakače i da pri svemu tome to nije ništa strašno i opasno, ali da moramo da pazimo.

Da u jednom trenutku budete toliko ljuti da poželite da mu fiknete nožem jednu od cevčica.😀  E tada sam već postala sigurna da se lagano vraćamo na staro, čim je došlo vreme da se malo i svađamo. Pored svega toga zaista nemam pojma kako sam se to u psihičkom smislu promenila? Možda i nisam, jebem li ga, ali kada pogledam malo unazad, prosto se zaprepastim sebi i svojim postupcima.

Skinuli smo jednu cevčicu u ponedeljak, naravno da sam bila prisutna, morala sam da vidim tu rupu iz koje je išla. Morala sam da zavirim u svaku novu rupu na njegovom telu…a ima ih kol’ko ‘oćeš. Čovek je zaista savršeno biće i toga sam postala svesna tek kada sam pogledala izveštaje sa operacija koje je imao tamo. Skener, rendgenski snimci, gomile cevčica, rupica, ma ludnica totalna.

Malko sam se sludela kada sam pogledala te izveštaje. Sunce ti poljubim, koliko je samo puta bio u životnoj opasnosti. A tamo piše sve u minut, a ja ko kreten pamtim, pa upoređujem, šta sam ja tada radila, dok se jedan divan doktor, pravi majstor, Eric, tamo borio za život čoveka kog volim.

“Gde ima veka ima i leka”, kaže jedna od naših poslovica. Ako ti je suđeno da živiš, živećeš i gotova stvar, nema tu mnogo filozofije, ni logike, ma ničega. Neverovatne stvari se dešavaju i tačka. Za otprilike 6 meseci ćemo imati još jednu operaciju. U stvari ona nam i jeste cilj. Treba se do tada potpuno oporaviti, pa da ga ovde jedan drugi majstor sastavi do kraja.

Eto…posle ovog posta ću pokušati da vam pišem i pričam o nekim drugim stvarima, a o čemu ne znam. Više život ne planiram ni 15 minuta unapred, tako da nemam pojma šta možete očekivati od mene. Ja totalni neplaner, kada odlučim da još više ne treba da planiram, onda budite sigurni da je planiranje bilo čega jedna od najvećih gluposti na svetu. Dan za danom, korak po korak, minut po minut i život ide dalje.

Tags: , , ,

22 Responses to “Dan za danom”

  1. Deda Says:

    Ne znam ni sta bih ti napisao, a ni kako da ti pomognem.
    Mozda tek da znas da ti neko tamo drzi fige i moli se da sve bude kako treba.
    Deka.

  2. Suske Says:

    1. plan – Oporavak!
    2. plan – Život – što kvalitetniji i duži!

    Za sve ovo treba vam mnogo energije, koja vam, vidim, ne fali.

    Ostalo dođe ili ne, i važno je onoliko koliko mi to želimo.
    Samo hrabro i samo napred, čovek je u stanju svašta da izdrži i podnese, a vi se potrudite da sve to što preživljavate sad na vas ne ostavi negativne posledice.

    Veliki pozdrav!

  3. Charolija Says:

    Hvala Deko…biće to sve u redu, najgore je prošlo…sada samo vreme treba prođe🙂

  4. milja lukić Says:

    Super se ti držiš!
    Iako te ne znam, preko pisanija postala si mi bliska i želim vam svima, celoj tvojoj porodici, svu sreću koja može da vam se desi.
    Tvoje ime na blogu dosta govori, odlično si ga izabrala. Čarolija je to!

  5. Charolija Says:

    Da Suske …jedino što sam sigurna je da ćemo dati sve od sebe.🙂

  6. shunjalica Says:

    Idu bolji dani, a vi ste svi na okupu, čini mi se da je to situaciju bar malo olakšva. Tebi svaka čast, mnogi bi do sad poludeli hiljadu puta, ti si izgleda od onih koja će sebe počastiti porcijom ludila tek kad sve prođe i to, onako, iz čistog mira (zarad kosmičke ravnoteže).😀

  7. sopran87 Says:

    Uh, verujem da je jako tesko i ne mogu da zamislim kako se osecas, ali svaka cast na pozitivnom razmisljanju i drzanju. Svaka cast. Nadam se da ce sve to uskoro biti samo jos jedna zaboravljena prica…

  8. Charolija Says:

    Hvala Miljo…verovatno da ima nešto i u tom izboru imena.😉

  9. Charolija Says:

    Shunjalice mislim da si potpuno u pravu, jednog dana kada sebe budem počastila tom dozom ludila, biće ludo na kvadrat, ali samo u pozitivnom pravcu…izludovaću se za medalju.😀

  10. Charolija Says:

    Sopran ovo će svakako biti priča koju nećemo zaboraviti i koja će nam pomoći u nekim drugim stvarima koje nas čekaju. Hvala ti na svemu.🙂

  11. Dudaelixir Says:

    Nadam se da se nećeš i ti podmetnuti pod nož, pošto govoriš u množini!😉 Znam, vas dvoje funkcionišete kao jedno, ali, ženo, ne daj da i tebe seku!🙂

    Drago mi je što se Jabučilo oporavlja. Ima još jedna poslovica u nas: Žuti žutuju a crveni putuju! To sam ti već rekla, a što jes’, jes’!

    Život je zaista nepredvidiv i teško je planirati i sledeći dan a ne neke tamo mesece, unapred!

    Srećno!

  12. zelenavrata Says:

    Kace sex?😛

  13. IvanB. Says:

    don’t give up
    i kakvo crno planiranje – sve sto planiram nista ne mogu da uradim i to me uzasno nervira jer uvek mora nesto drugo da dodje u plan, a prvo u pm.

  14. Charolija Says:

    Dudo ne samo da je teško planirati, nego je totalno besmisleno. Hvala ti.🙂

  15. Charolija Says:

    Zelena kad bude pao seks prvo ću tebe da obavestim, da se raduješ sa mnom.😀

  16. Charolija Says:

    Ivane ima ljudi koji drugačije i ne mogu da funkcionišu sem da isplaniraju, ja nikako nisam jedna od njih, a iz svega ovoga sam definitivno naučila, da tako i treba. Ne planerski, dan za danom.😉

  17. malabreskva Says:

    Želim ti da što pre sve to postanu ružne uspomene, prekrivene lepim stvarima koje će se tek desiti… Pa da nećeš moći da ih se setiš. Život teče dalje, a najgore je iza vas. Držite se!

  18. Milko Says:

    Uhh..želim vam svu sreću svijeta pri tom oporavku. Ako je neko zaslužio istu- vi ste.

  19. SanjaKokics Says:

    Nije smetalo ni dok si pisala o svemu što se dešava, jer svojim pisanjem samo možeš otvoriti oči onima slabijim od tebe i možda pružiti šansu da se jednako kao ti, nauče boriti za život!

  20. Verkic Says:

    Vi možete SVE! Znam to!

  21. Afroditta Says:

    Drzite se !
    Jabucilu zelim brz i uspjesan oporavak,a tebi da te snaga ,zdravlje i vedrina ,nikad ne izdaju.🙂

  22. Plava Baklava Says:

    Zagrljaj za najjace, najhrabrije, najizdrzljivije🙂

    Da brzo prodje muka pa da se odmorite🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: