Uspeh ili neuspeh…

Šta se dogodi, dogodi se. Jedino što možemo držati pod kontrolom je naša reakcija na sve što nam se događa. Usponi i padovi su sastavni deo života. Naravno da su uspesi oni koji nam donose zadovoljstvo i radost, ali su i neuspesi oni koji nam mogu doneti zadovoljstvo, jer su odlični za čeličenje nerava.

U suštini se u životu nikada nisam nešto posebno razočaravala. Prihvatala sam stvari onakvim kakve one jesu. Nisam ih čak ni posebno analizirala, jednostavno sam ih prihvatala. Kakva sam ja onda to osoba? Ja se i ne sećam svojih razočarenja? Da li to onda znači da ih možda nije ni bilo? Ma bilo ih je sigurno, ali ih jednostavno “uključim” u svoj život, naučim nešto, možda čak i nesvesno i nastavim dalje.

Izgleda da je sve to tako zato što nikada ništa ne očekujem.  Sve što radim, radim najbolje što umem, mogu i znam, ali ne očekujem da zauzvrat nešto dobijem. Ne oslanjam se na druge, a drugi ljudi su oni koji nas najviše mogu razočarati. Više od nekih drugih stvari.

Kao prirodna reakcija kada nas neko povredi na neki način, razočara i izneveri jeste ili da mu oprostimo ili da se okrenemo i odemo od takve osobe. Kada nekome stalno imate nešto opraštati, onda se zapitajte šta ta osoba u opšte traži u vašem životu? Veliki ljudi praštaju, mali čekaju da im bude oprošteno.

Ako se u nešto uložite svim svojim mogućnostima, srcem, dušom i velikom željom, uspeh je zagrantovan. Kakav takav, koliki toliki, ali uspeh je uspeh i vaš je. Kada to nešto radite iz ljubavi, onda je sam posao na tome veliki uspeh, jer nam donosi zadovoljstvo.

Ako od sutra odlučim, da naslikam remek delo, a pojma nemam da slikam. Samo nabavljanje boja, platna, četkica, sam rad na tom “delu” meni će doneti zadovoljstvo. Kada završim svoju sliku, to će biti moj uspeh i biću neizmerno srećna. To što to moje delo neće imati neku vrednost, što će možda biti smešno i nespretno urađeno, neće me sprečiti da ga uramim i okačim na svoj zid. To je moj uspeh, meni je donelo zadovoljstvo i baš me briga šta drugi misle o tome. To su te sitne stvari koje donose sreću, lepotu, snagu i samopouzdanje.

Ako se u nešto uložim u nadi da će mi to doneti neku finansijsku korist, a onda na kraju ne ispadne onako kako sam se nadala. Znači neko ne smatra da to što sam uradila vredi toliko, koliko ja cenim, već manje. E i za to me baš briga. To opet nije neuspeh. Otićiću dalje gde će umeti i znati da cene moj rad i trud ili ću ostati tu gde jesam i dozvoliti da me prave budalom. To je opet sve stvar izbora svakog pojedinca.

Najiskrenije mi nikada neće biti jasno kako ljudi mogu da rade posao na kom nisu zadovoljni svojom platom ili statusom koji zauzimaju ili mrze svoj posao. Stvarno to ne razumem. Zašto se ljudi plaše da za sebe pronađu ono što vole, što im odgovara, mesto gde će ih ceniti i gde će biti plaćeni adekvatno.

Ljudi će vas ceniti, voleti i poštovati onoliko koliko ste spremni da cenite, volite i poštujete sebe. Nema tu mnogo filozofiranja. Tako je oduvek bilo i tako će ostati. “Šta mi vredi što ja volim i cenim sebe, kada to drugi ne čine? Šta mi vredi što sam odličan u svom poslu, kada moj poslodavac to ne vidi i ne plaća me koliko treba? …” Sve je to tačno, ali je i tačno da ima još ljudi i još poslodavaca. Ma jeste li se vi usudili do sada da naslikate svoje “remek delo”?

Tags: , , , , , ,

13 Responses to “Uspeh ili neuspeh…”

  1. Verkic Says:

    A šta vredi da cenim sama sebe, da me cene svi moji prijatelji kad ne dobijam ni mogućnost popričati …….. Kako da nekom dokažem i pokažem da mogu, znam i umem kad me telefonom samo skine s’ dnevnog reda.
    Nikad nisam ništa očekivala ali pa zar je strašno očekivati onda bar da te neko primi i porazgovara, da ti dozvoli da pokažeš koliko si glup ili inteligentan, koliko si vredan ili lenj.
    Jedino to očekujem od života – PRILIKU. Nadam se samo da neću umreti pre nego se stvarno ukaže. Pre nego nacrtam svoje remek delo

  2. Tweets that mention Neuspeh ili uspeh | Charolija -- Topsy.com Says:

    […] This post was mentioned on Twitter by Ivana Momčilović and Boško Rabrenović, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: RT @Charolija novi blog post -Uspeh ili neuspeh… – http://tinyurl.com/3x76mvv […]

  3. Charolija Says:

    Draga Verkice…svoje prilike sami pravimo. Zašto da dozvoljavamo da nas drugi ocenjuju? Ja sam sigurna da ako poželim za neki određeni period mogu da postanem kamiondžija, a posle toga mogu i da postanem samostalni cenjeni kamiondžija.

    Zašto uoopše misliš da taj neko ko je “određen da te ocenjuje” ima pravo na to? Misliš da je sposobniji? Misliš da je bogatiji? Misliš da para vrti gde burgija neće? MA JOK!!! On je u istim govnima kao i svi ostali.

    Ako misliš da ja nikada nisam bila neko ko nije imao i kome je uvek bilo sve lako, varaš se.

    A zašto bi očekivala da te neko primi na razgovor? To je njegovo pravo, izbor, ti si podređena njemu. Čemu očekivanje i razočarenje?

    E kad budeš shvatila da nikome nisi podređena, da je tvoj život u tvojim rukama, da nije uopšte važno ustati ujutru i otići na posao, da je život nešto sasvim drugo od pukog zarađivanja i preživljavanja, uspećeš da naslikaš “remek delo” kakvo nisi još svesna da možeš i umeš.

    Ako ti ni na kraj pameti nije da izađeš u šetnju i popiješ kafu u prvoj kafani, zato što ti se hoće…ako pre toga imaš 45 drugih obaveza koje moraš da obaviš i 65 računa koje moraš da platiš…ako priliku vidiš samo u onome što drugi mogu da ti pruže…ako…svašta nešto. Onda ne shvataš suštini niti ovog posta, niti mog bloga, niti mog pričanja sa tobom.

  4. crnaperla Says:

    “Jedna od najvećih stvari koje čovek može da uradi za sebe, je da ne zavisi od dobrog mišljenja drugih ljudi” negde sam pročitala i jako mi se dopalo.Dakle, zašto ne razmišljati o nekim stvarima koje nikad nisi uradio i zašto ne raditi stvari o kojima nikad nisi razmišljao??? Možda baš tako ili u zavisnosti od toga nastaju uspeh-neuspeh, nastaju remek dela:-)

  5. Verkic Says:

    Razumem potpuno suštinu🙂 jer ne bih krenula u svoj projekat. Ne bih se borila svim mogućim sredstvima da postignem što hoću da nije tako. Kupila sam paletu, kupila četkice i slikanje je počelo. Remek delo će polako zablistati, ali ovo što sam ovde rekla je stvarnost većine nas kad zavisimo od drugih.
    I da shvatila sam i ne želim više tražiti ništa, idem samo i samo u realizaciju svoga sna.
    A što se tiče kafe, drugo moja misliš li ti da ja tebe ne slušam???? Samo nisam popila kafu, nego pojela sladoled :))) Malo je skuplje, al ma jednom živim.

  6. shaputalica Says:

    Umesto komentara, sve se razumemo: http://shaputalica.wordpress.com/2010/06/02/velika-ocekivanja/

  7. sopran87 Says:

    Kao sto rekoh danas na chatu, nekada je nemoguce raditi ono sto volis, ako od toga treba da zivis. Mnogi pisci i umetnici su bili na ivici gladi jer su se opredelili za posao koji vole, ali su zato iza sebe ostavili neprocenjiva dela. U ostlim slucajevima taj izgovor ne priznajem i potpuno si u pravu. Ako neko voli da peva ne znam zasto to ne bi radio za sebe, sta ga briga za rezultate. Ne treba nista ocekivati, nicemu se ne nadati, samo se potruditi da sve sto radis ispadne sto bolje moze, to ce biti dovoljno…

  8. stevo Says:

    Bilo je velikih ljudi koji su zasrali stvari; bilo je i malih ljudi koji su takodje zasrali stvari, ali nikoga nije bila briga za to; ono što im je zajedničko – jeste da su nešto radili!

  9. Milko Says:

    Fino razmišljaš😉

    Da, dobro je što imaš takav stav, da ne očekuješ ništa posebno od drugih. Zbilja, to je najbolji način da se nešto posebno i ne razočaraš. Zapravo, to znači da si samostalna, individualac, i da si odgovorna prema sebi. Da si slobodna.

    Slobodni ljudi su rijetkost. A možda i nisu🙂 Ko će im ga znati😉

  10. SanjaKokica Says:

    Charolijo, stav ti je odličan. I da…trebali bi naslikati svako svoje remek delo. Ja se moje trudim da slikam, ali sve mi se čini…ovih mi dana četkica mnogo brlja i nisam baš ni sama ponosna na to što radim. No, mogu pokušati malo zamaskirati ali nisam takav umetnik da se ispravke neće videti. Što se posla tiče, volim svoj posao ali mi ne prijaju odnosi medju ljudima i da…stav drugih prema meni i mom radu. Da nemam decu, možda bih bila odvažna tražiti nekoga ko će me poštovati i umeti ceniti ono za šta sam sposobna ali ovako, kada si uslovljen da moraš isplatiti kredit, da moraš kupiti klopu, odeću, pružiti deci sve što im je potrebno (mada ne uspevamo baš u potpunosti ali se trudimo) čovek shvati da baš nije u mogućnosti mnogo da bira u današnje vreme, pa se brzo prizemlji i prihvati da je dobro baš tako kako jeste.

  11. Čekam te | Charolija Says:

    […] Uspeh ili neuspeh… Šta se dogodi, dogodi se. Jedino što možemo držati pod kontrolom je naša reakcija na sve što nam se događa. Usponi i padovi su sastavni deo života. Naravno da su uspesi oni koji nam donose zadovoljstvo i radost, ali su i neuspesi oni koji nam mogu doneti zadovoljstvo, jer su odlični za čeličenje ner… Read more […]

  12. ozon Says:

    Iluzija komfora i sigurnosti je opijum za puk. Voli slobodu.

  13. Afroditta Says:

    Da Charolijo,mi uvijk imamo izbor !
    Nemamo uticaj na reakcije drugih ali imamo na svoje.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: