Roboti

Napisala sam sada jedan komentar kod Alexa na temu Gde stanuje zlo? Jesmo li mi ljudi po prirodi zli ili je nešto drugo u pitanju? Pročitam taj svoj komentar više puta i shvatim da želim da ga objavim i ovde, jer to jeste moj stav o životu, o dobru i zlu uopšte.

Ljudi u životu urade hiljadu stvari koje nisu želili, ali su naučeni da je tako ispravno i onda tako i rade, ne pitajući se da li je to zaista njihov stav. Da li zaista, onako iz dubine duše žele to da urade?

Ovako glasi komentar: “Hmmm…Ako verujemo u postojanje Boga, onda verujemo u večitu borbu dobra i zla. Sam đavo nas iskušava celog života. U trenutku teške bolesti smo toliko slabi, da đavo tada može vrlo lako da preuzme prevlast. Znači nismo ni mrtvi, ni živi, ni svesni, ni nesvesni, ne odlučujemo mi, već se u nama bori vera u Boga i snaga đavola tj. svih njegovih iskušenja, na nekom višem nivou. Ovakva teorija mi je jako zanimljiva.

Druga moja teorija bi recimo bila, da se tokom života učimo šta je dobro ili loše, bez obzira na neko naše pravo, iskreno mišljenje. Recimo naučili su nas da je dobro pomoći drugima i onda mi to činimo, a da ne znamo pravi razlog zašto to stvarno činimo, a negde duboko u nama se to sukobi sa nekim našim ličnim stavom.

I onda tako…celog života…činimo dobro, radimo dobro, zalažemo se za dobro, a da nemamo pojma pravu svrhu svojih dela i postupaka, već eto tako, znamo da treba i tako činimo. Sve do trenutka kada naša prava priroda ne izađe na videlo u trenutku kada ne možemo da se savladamo, u teškoj bolesti ili nekoj fizičkoj traumi koju preživimo.

Koliko samo puta uradimo neku stvar koju ne želimo, najobičniji primer, osmehnemo se uz dobro jutro komšiji kog ne volimo očima da vidimo, najradije bi ga pljunuli, a mi se iskezimo i poželimo „dobro jutro komšija, kako ste danas“? I tako…sve se skuplja u nama, dok jednog trenutka ne možemo da vladamo svojim postupcima iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga.

Po meni čovek nikako nije zao po svojoj prirodi, čovek samo tokom života uradi mnogo stvari koje nije želeo da uradi, a uradio ih je zato što je „tako trebalo“ i onda jednog dana kada mu kraj bude blizu, verovatno shvati da je pogrešio i da je ponekad trebalo reći „marš svi…, ovo je moj život“.

Recimo posle kliničke smrti mog zeta, on se „vratio“ kao sasvim, ali potpuno sasvim, drugi čovek. Možda ga sada i razumem.” (kraj komentara)

Nije zlo reći “ja tebe ne volim”, “tvoji postupci su mi nerazumljivi”, “mislim da si ružan, smešan, bezvredan”, “ne želim te u svom društvu”, “nisi vredan mog vremena”, “ne želim da ti kažem dobro jutro, jer si najveći nadrk na ovom svetu”…i tako u nedogled, a šta mi radimo?

Sve suprotno, većina ljudi nije sposobna da kaže ni jedno obično NE. Postoje čak i kursevi na kojima se uče da kažu NE!. Sudeći po svemu tome, ovaj svet je zarobljen lažnim, zamaskiram ljudima, koji nikako nisu ono što mi vidimo. I tako…nesrećni čovek, kada dođe u stanje da ne može da vlada sobom, ponaša se i kaže sve ono što ga je mučilo celog života.

To su stvari koje tište, koje se skupljaju, koje bole ponekad, koje prećutkujemo, koje nam smetaju, koje nas sputavaju, koje su kao neka kamenčuga koja nas vuče na dno, a mi se ne damo, branimo se, plutamo po površini, vučemo gore, cimamo ko ludi, povremeno udahnemo i ne dozvoljavamo da nas savlada ta sila, koja se jednostavno zove JA.

Nikako čovek nije zlo biće, čovek je samo nesrećno programiran i naučen. Prosto rečeno robot, sve do trenutka dok mu više ništa ne bude važno i dok ne shvati da je zaista smrtan i prolazan. “E ako nisam do sada, sada ću da vam kažem.”, kaže čovek, a tada obično bude jako kasno.

Tags: , , , , , ,

19 Responses to “Roboti”

  1. sopran87 Says:

    Uh, ovo je vrlo opsirna i osetljiva tema… Lepo razmisljas po meni, ali mislim da treba izrazavati svoje pravo lice kad god je to moguce (primer sa komsijom). Ja se ne javljam ljudima koji mi se ne svidjaju, jer nisam duzan to da uradim i zabole me da li je to kulturno. Jednostavno treba izbacivati to “ja” iz sebe kad god smo u prilici, malo po malo, jer ako se nakupi onda smo u problemu. Ali nisam jos naisao na ovu temu negde, vrlo zanimljivo! Svaka cast🙂

  2. milja lukić Says:

    Hm… I večita i večna tema. Dobro i zlo…
    Komšijama se uredno javljam iako o nekima od njih uopšte i ne razmišljam, ne znam ni kako se zovu ni gde žive ni šta rade, neke ne mogu očima da vidim, a ima i onih koji su mi dragi. Svima se isto javim, isti osmeh (model G 6), isti izraz lica, isti ton glasa… jer to radim po automatizmu. Tako mi je lakše, nemam vremena da se bavim njima. Licemerno? Verovatno jeste, ali ne osećam posebnu grižu savesti.
    Međutim, u situacijama kad mi je do nečega stalo… nema pardona – ja sam Ja, iskrena, takva kakva jesam. Naravno, mislim da sam dobra, a ako nekad i pogrešim, onda se kajem i potrudim se da ispravim stvar. Čehov je u razgovoru sa Tolstojevim ćerkama rekao suštinu: “Život je trud da se bude dobar, i bolji, koliko god se može.”
    Sigurna sam da se niko ne rodi zao, ali može da se prozli. Takav se ne trudi da bude dobar, i bolji.

  3. Džejn Says:

    Čaro moja, da znaš da si me bacila u razmišljanje. A kako nijedna iole “osetljiva” tema ne mož’ da prođe bez mog mišljenja, eto mene i ovde.🙂 Ja to kontam ovako…

    Nije fora biti dobar prema onome ko je dobar prema tebi, a biti loš prema onome ko tebe loše tretira. U tom slučaju, to nije odnos između 2 ljudske osobe, već trgovina. Ja tebi učinim nešto dobro, ti meni učiniš nešto dobro. To je lako.

    Ono čemu treba da težimo je da kada nam neko učini nešto loše, da mu vratimo dobrim, da se izdignemo. Ne radi našeg ega, da bi sebe smatrali velikima zbog tog čina, već iz prostog razloga što ne prođe dan da se mi ne ogrešimo o nekoga. Ni ja, ni ti. “Koji je među vama bez grijeha neka najprije baci kamen… ”

    I nikako ne mislim da smo smrtni i prolazni. Možda naša tela propadaju, ali naša dela ostaju.

  4. stevo Says:

    Čarobna, u poslednjih pedeset i kusur godina radim na sebi, katkad mi uspeva, katkad ne. Jednom govore usta, drugput dela. Jbg, mislim da čovek do smrti treba da radi na sebi, ne zbog sebe samog, već zbog onih do kojih mu je stalo za života!

  5. Alex Says:

    He, he, Čarolijo, ovo je drugi put da te animiram da pokreneš neku temu na svom blogu🙂
    Treći put treba neko da časti😉

  6. Charolija Says:

    Soprane ovo i nije moja tema već Alexova, tamo je pokrenuo pitanje, kada ljudi više ne vladaju sobom, zbog bolesti, zašto ispliva to nešto zlo iz njih?

    Primer komšije je najbanalniji, ali ne uopšte malo važan, ako uspevamo da budemo ono što jesmo, bez obzira na nešto što nam se nameće, onda to zlo ne ispliva u tim zadnjim trenucima.

  7. Milko Says:

    Neko je dobar, neko loš, neko licemjeran.

    Uglavnom je svako takav.

    A možda i nije.

    Treba se samoposmatrati.

    A možda i ne treba🙂

  8. Retka Zverka Says:

    Zanimljiva tema, a i prilično “široka”. Ne mislim da je ispoljavanje uljudnosti pitanje dobra ili zla. To je stvar vaspitanja. Nisi ništa bolji/a, niti lošiji/a, ako se npr. ne javljaš komšijama (banalan primer), jer te živo zabole za njih, samo mogu da ti prilepe etiketu da si nevaspitan/a. Npr. ja odavno nisam “vaspitana” u mali milion situacija. Iz prostog razloga što mislim na svoje dobro. Postoji značajan rizik da ljudima izneseš svoje mišljenje (ako ima potrebe za tim i ako te pitaju), jer im se uglavnom neće dopasti. Ljudi ne žele da čuju nešto što im se ne sviđa i na žalost, svaku kritiku shvataju lično, čak iako nema potrebe za tim, odnosno ako kritika “napada” postupke, a ne ličnost, što i treba da bude poenta kvalitetne rasprave. Ako u našoj svesnosti caruje naša dobrota, šta je onda sa onima koji su “ružni, prljavi i zli”, a svesni su toga? Ili je naša svest samo perfidna maska koja zamagljuje podsvest, odnosno možda smo mi naša podsvest? Konfuzan je komentar, znam.🙂

  9. Charolija Says:

    Alex inspirišeš ti mene i češće, nego se suzdržavam.😉 Ja častim za treći put.🙂

  10. Ivana Says:

    Veeeelikaaa, ozbiljna tema.

    Ne mislim da su ljudi po prirodi niti dobri niti zli. Mislim da je život konstantna borba čoveka između dobra i zla. Ali je lakše prevagnuti na ”zlu” stranu. Lakše je prodati dušu ”na sitno”. Ispasti pička, malo po malo, dok ne zglajzneš u propast skroz.

    Tvoje ”robote” smtram onim ljudima koji samo MISLE da su dobri, ali nemaju snage niti mogućnosti da shvate da samo žive bez svojih principa.

    Ne javljam se ljudima uz osmeh koje ne volim, teram u pizdu materinu, psujem na veliko, činim najbolje što mogu za one koje besim u glavi jer su se ogrešili o mene ili nekog drugog, još trista svašta nešto i mislim da sam VEOMA DOBRA osoba, ali baš zbog toga i jedna TEŠKA BUDALA!

  11. Exxx Says:

    ja svoj alter ego ispoljavam na blogu i konstantno pokušavam da se rasprogramiram

  12. Dudaelixir Says:

    Dobrim delom si u pravu, mada za neke postupke ipak mora da prodje dosta godina da bismo shvatili da NIŠTA NE MORA i da mnoge stvari i činjenja uradimo po sopstvenoj želji.

    Ja sam u godinama kada zaista ne želim da trpim mnoge stvari, mada ima situacija koje su neizbežne (kučići moje starije i naše, kada počnu da naskaču jedan na drugog, moram da ih trpim jer drugačije ne može, ne bi mi dolazila deca).

  13. sopran87 Says:

    Aha, videh da je Alex pokrenuo tu temu, i vrlo mi je interesantna🙂 Na kraju krajeva, svi smo mi zivotinje i ponekad funkcionisemo po instiktima, a da li ce to da ispadne dobro ili lose stvar je trenutka…

  14. zelenavrata Says:

    Da ne postoji dobro i zlo ne bi umeli da ih razlikujemo. Mora zivot da upozna i jedno i drugo.
    Necu se javiti komsiji a ni sebi ako sam kreten, ako je to zlo, nanosim ga prvenstveno sebi.
    Ne mislim da se ljudi radjaju zli, ali postoje emotivne rakcije, koje nemaju veze sa mozgom u kojima, posebno ako je afekt u pitanju, svako izgovori bujicu reci ili uradil ili ne uradi nesto, i ne bih se zaklela u sebe po tom pitanju, a vali ni u koga.
    Idem da vidim sta je Als pisao🙂

  15. Džiadžojka Says:

    Meni se ipak čini da je veliki deo svega toga i urođen. Kasnije se odrastanjem i vaspitanjem samo oblikuje – suzbije ili podstakne, dobro ili loše.

  16. electrasdreams Says:

    Sve se iz kuce nosi.

  17. shunjalica Says:

    Da bi postojalo ‘dobro’ mora da postoji i ‘loše’. ‘Zlo’ definišem kao najviši oblik ‘lošeg’. ‘Iskonsko dobro’ kao najviši oblik dobra. Postoje ljudi koji teže najvišim oblicima, ja uglavnom težim sredini, na onoj dobroj strani (bar, mislim da je tako). Neko to već definiše kao loše, nedostatak želje i truda za napredovanjem na tom putu.
    Iskreno, ne mislim da je potrebno izvređati nekog da bih iskazala svoje dobro – ”mislim da si ružan, smešan, bezvredan” (mada, učinila sam to par puta, osećala sam se dobro u tom trenu, ali ne verujem da me to čini dobrom osobom :))
    Što se tiče ‘komšije’, neću mu se javiti, al mu neću ni reći zašto mu se ne javljam (to je moj način).
    Postoji problem, a to je kako uravnotežiti dobro prema sebi i dobro prema drugima. Ti tasovi nikad nisu u istoj liniji, na nama je da odlučimo na koju stranu ćemo da pretegnemo. Poželjno je da se strane menjaju da bi ‘dobro’ imalo smisla.
    I da, zlo jeste u ljudima, ipak smo mi specijalna vrsta živuljki.🙂

  18. Marouk Says:

    Maltretiranje sebe nije opcija i ne sme nikad biti, ali je nažalost to najšire rasprostranjena boljka.

    Aj da okrenemo..ima u NLP deo koji se bavi radom sa simptomima. Radi se na razumevanju i eliminaciji uzroka simptoma koji dolaze od ravni vezane za ponašanje.
    Često se ljudi razbole ili dođu u situaciju opasnu po život zato što ne mogu više!

    Skoro sam srela ženu koja 3. put lomi repni deo kičme. Postavile smo paralelu prema njenim tadašnjim životnim situacijama, mislim da je za nju to bio šok.

    Previše fin ne treba biti, to pre svega nije realno. Ali isto tako ne prihvatam loše ponašanje sa izgovorom da nam se desilo ovo ili ono. Ne ide baš ni da čovek poludi i postane zao zbog neke svoje nesreće. Najveći deo tih nesreća možemo staviti pod svoju odgovornost i korišćenje istih kao izgovor nam daje mogućnost da budemo zli JER SMO TAKO IZABRALI.
    To je druga krajnost i ni tamo nismo srećni.

    Treba svako za sebe dooobro da razmisli šta je on i šta želi.
    Inače naletela sam na knjigu “Četiri sporazuma”…lako se čita, lako se shvata, to bi bilo dovoljno za početak promene.

    Tamo piše da vaspitanje potiskuje našu pravu prirodu koja je često mnogo bolja od onoga što nas uče.
    Dodaću i da kad neko nađe sebe jednostavno NE MOŽE BITI loš! Ako smo loši prema nekome uradili smo nešto pogrešno.

    E da, javljanje komšijama…🙂 činila sam to kao dete iz straha da neko ne kaže mojima kako sam nekulturna i kod kuće ne dobijem grdnju. Sada to činim jer i najnadrndanijem čoveku koga sretnem stvarno želim da mu bude lepši dan, da se nasmeje, da kad me sledeći put sretne i on meni to kaže uz iskren osmeh.
    Upoznah tako par veoma interesantnih ljudi koji su svoje namrgođeno lice bar za jedno vreme ostavili po strani.

    Neko reče, sve je akupunktura, kakav impuls pošalješ takvu ćeš reakciju dobiti🙂
    udavih!😄

  19. SanjaKokica Says:

    Alaj si se ti bacila u razmišljanje😉 Vidi…ja nekad ćutim, puno puta kažem, puno puta me mama šutne da ćutim, pogleda mrko i tako to. Uglavnom – to pomaže, jer ponekada je besmisleno izneti svoje mišljenje u stvarima koje nisu od nekog “životnog značaja”. Ali – u stvarima koje me se direktno dotiču ili moje dece, moje porodice, reći ću svakome ko nas dira šta mislim i ako me zbog toga prati epitet zolje, ose kako god. Ja sam od onih što bodu istinom i često sam zbog toga imala problema. Vredi li je baš uvek reći – vredi kada je važno. Inače – kakve koristi od života u laganju, zamazivanju očiju, varanju i sebe i drugih?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: