Šarena zbrka

Prođe ceo prvi mesec ove godine, a od pisanja ništa. U draftu nikada ranije ništa nisam imala, a sada tamo “čuči” ni manje ni više nego deset započetih postova. Greota da to propadne, pa reko’ da objavim i to. Kod mene je uvek neka zbrka i jurnjava, pa tako neka i  deo te zbrke bude objavljen.

.

.

Sigurna sam da ćete se snaći u ovoj mojoj šarenoj zbrci. Nije belo, nije crno, sivo ne volim, jer nije konkretno, pa zato neka bude šareno, kao i život. He…kao da je šareno konkretno.

.

Običan dan

Posle moje izjave o zavisnosti od interneta, baš sam opteretila sebe. Stvarno ne uključujem komp ujutru kad ustanem i u 23h ga gasim. Pada sneg nepolju, nema dobrih filmova, Marko je u Kraljevu, sutra i Jovana putuje, Ana spava, dragi čisti komp od koje kakvih programa, a ja nemam pojma šta ću sa sobom.

Pisala bih vrlo rado, ali pojma nemam šta. Mislim da sam najpametnija kad ćutim.  Mislim da je vreme da sredim snimke sa mora, sa skakanja i koje kakvih putovanja.

.

.

Treba deliti

Na svom blogu sam napisala mnogo nekih stvari koje ranije nisam nikome mogla ni da kažem u četiri oka, čuvala sam ih u sebi i rešavala sama sa sobom. Nema to veze sa blogom, već sa godinama. Da li da opet upotrebim onu omraženu reč “apsolutno”? U stvari mene nervira, ne znam da li još kome ide na živce, ali je koristim iz inata samoj sebi. S obzirom da kontinuirano nerviram sebe, upotrebiću je. Apsolutno me boli dupe šta ko misli o meni i mojim izjavama. Znate zašto? Zato što znam ko sam, šta sam, koliko mogu i smem i koliko ne mogu, ne smem i ne znam.

Nekako imam potrebu da se otvorim. Nosim tako neki težak  oklop i odbrambeni štit dugo, dugo godina, pa se pitam čemu sve to?  Sve svoje dileme, trileme i ostale leme sam rešila, pa mi sada preostaje da neko svoje iskustvo, neiskustvo podelim sa svetom. Možda nekom bude značilo.

.

Šta li je pisac hteo da kaže?

Svakog od vas vidim baš onako kako želite da vas vidim. Možda me lažete. Možda želite da vidim ono što niste, ali to mi je nebitno. Vidim ono što želite da mi pokažete i to poštujem.

Ako krenem da vas nabrajam, kao i svoje mišljenja o vama, osvanuću. Uradiću to jednom ove zime. Imam vremena.

Čemu ovakav tekst? Zar je važno da li vam nešto značim? Mnogo puta sam se pitala, šta bi bilo da mi se desi neka nesreća i da jednostavno nikog nema da vas obavesti o tome, jer samo ja znam šifru ovog bloga?

Na kraju krajeva dok bi ljudi skontali da sam skončala već bi me zaboravili.

.

.

Običan zimski dan

Smuči mi se ponekad tako sve, kao juče, pa mi nije ni do čega. Verovatno znate taj osećaj kada vas mrzi i iz kreveta da ustanete. Puna sudopera prljavih sudova, stoji opran veš u mašini, preskačem igračke po kući i samo gledam kako da se strovalim u najbliži krevet. Smlatilo me nešto opasno. Ali samo dok ne padne mrak. Kako se bliži noć, meni se budi volja za životom.

Kad sav normalan svet ide na spavanje ja se “budim”.  Kad vidim da je 11 sati (23), kažem “teeek???”. U 12 sam već oprala sudove, okačila veš, pokupila igračke, sredila sve kao da niko ne živi u stanu. Ako zaspim do 2, to znači da ću se opasno dobro naspavati do 7:20 kada ustajem ako idemo pre podne u školu. Uglavnom pre pola 4 nisam ni u krevetu.

Zamenila sam dan za noć. Izgleda da je tako još od mog rođenja. Volim noć.

Danas mi već sija sunce, što, kako i zbog čega pojma nemam.  Svi se smrzli i cvokoću, a ja bih se igrala u snegu. Bar malkice. Ne volim zimu, pa ma koliko lepo i čisto izgledala. Dok se obučemo svi treba nam bar pola sata. Skafanderi, kape, rukavice, jakne, čizme, znate već šta sve ide i sve to puta 3 ako ne računam sebe.

A leti kad upekne zvezda, ih milina. Kupaći, naočare, papuče i piči samo.

.

.

Sve vreme je pisac hteo da kaže baš ovo…

Ovaj post pišem već skoro mesec dana. Vuče se tako.  Napišem reč, dve…rečenicu…stanem…sačuvam i odem sa bloga. Plakala bih, a onda se smejem, šta ću drugo, to je moj život i ja ga volim. Delim ga sa vama, dobrovoljno, već više od dve godine. Neću odustati. Podeliću i ovo sa vama.

Kada smo se dogovorili i odlučili, moje prvo pitanje posle sve priče, bilo je…”…a šta ću da napišem na blogu? Šta ću reći? Gde si?…”, pored svega, meni je to jako važno. Kaže: “…nemoj da pričaš gde idem, nemoj o tome da pišeš…šta to njih briga?”  Kažem: “Dobro”.

Prolaze dani, muči me muka. Što bih vam sve pričala, što bi vas bilo briga za bilo šta što mi živimo, tako i za ovo?…, a onda se zapitam, “pa čekaj, ako slažeš njih, to je kao da lažeš sebe, zar ne? Nije li ovaj blog odraz tebe same? Njih jeste briga i važna si im, kakve veze ima što ih ne poznaješ lično, to su ljudi sa kojima deliš svoj život zato što ti tako želiš, kozo.” Bili ste sa mnom i kada je bilo lepo i kada je bilo ružno i loše, ako bih vas lagala osećala bih se kao da vas izdajem. Vas, kao svoj zdrav razum.

Delili ste sa mnom, sa nama, sve dobro i loše što nas je snašlo za ove dve godine. Neću lažima oskrnaviti mesto na kom se susrećemo. Divna noć, da se isplačem sa drugarima, nema meni drugog ramena za plakanje. Treba jaka da budem. Nema mesta nigde, za moje suze i “teško mi je” samo ovde. Noć i ja skrivena iza nekoliko suza, sa dobrom muzikom u ušima, nekoliko piva i sa svojom sudbinom, pišem vama, pišem sebi.

Sve ima svoju cenu. Pitanje je samo da li ste spremni da platite za ono što želite. Mi smo spremni. Već neko vreme znamo šta želimo, ali nikako da nađemo način  da dođemo do toga. Čini nam se da je prilika pred nama, zgrabićemo je, platićemo, cena je naša razdvojenost. Skupo je, ali platićemo.

Ima dana. Pisaću i pričaću vam gde se moj dragi sprema na put. Pre svega toga, treba sebi da objasnim da hoće otići, da ćemo biti bez tate 6 meseci,  da ću biti sama i odgovorna za našu decu. Lopovima koji ovo budu pročitali da kažem da imam pušku i da sam spremna i da pucam i da poginem za svoju decu i sebe.😀 Poginuću i za sebe, jebo te. Ako se meni nešto desi, ko će o njima da brine.

Znate za foru u putničkom avionu. Nije fora, živa istina je. Ako se vozite putničkim avionom i dođe do nekog problema, dužni ste da prvo sebi stavite masku sa kiseonikom, pa tek onda svojoj deci. Mislite o tome. Ako prvo vi padnete u nesvest, nikako nećete moći da pomognete svojoj deci.

Nikada ni na jednom postu nisam zatvorila komentare, mislim se sada. Toliko vas već sve poznajem da tačno znam šta će ko reći…ma želim to da čujem. Dobrodošli u naše nove avanture.

I eto tako. Ne umem da zaključim ništa. Zbrkana sam i šarena kao i ovaj post. Na proleće pravimo žurku na aerodromu, svi ste pozvani, pa planirajte još od sada. Datum i konkretni podaci će biti naknadno objavljeni. Ima da skačemo, letimo, igramo, pevamo, a na kraju dana ćemo da se ponapijamo da proslavimo susret i zalijemo nov avion.

Tags: , , , , , , , , , , , , ,

17 Responses to “Šarena zbrka”

  1. Dudaelixir Says:

    Zbrkana ti, zbrkana ja od tvoje zbrke, pa ću takav i comentar da ti ostavim! Srećno vam u ostvarenju sna!
    Baš si mi falila ovaj period kad te nije bilo!
    Pitala sam se i ja X puta, šta ako pandrknem, ko će vam javiti?
    Prolazim kroz najteži period svoga života!
    Daj bože zdravlja i bistru glavu!
    Daj bože da mi dodju lepši dani!
    Daj bože da budeš srećna sa svojom porodicom!
    Razdvojenost će brzo proći i vredi se žrtvovati za bolji život!
    Zagrljaj i poljubac od mene!🙂

  2. Charolija Says:

    Dudo hvala ti. Tvoj komentar nije zbrkan. Jasno kažeš šta imaš.🙂

    Daće Bog da nam svima bude bolje. Malo po malo i biće sigurno.

  3. Slavica Says:

    Gde su fotke?

    One skenirane shto smo chuli o nijma kod Pardoxiju.

    Ajd chao. … zalubljena u proshlosti

  4. Jutarnje dnevno izdanje blog postova Broj 2. « Uspesi, padovi i život uopšte Says:

    […] blog post „Šarena zbrka“ CITAT: …..Nekako imam potrebu da se otvorim. Nosim tako neki težak  oklop i odbrambeni […]

  5. drveni advokat Says:

    Znam Ivana, jako je teško ostati bez svoje polovine na šest meseci . . . ali ti si jaka. Izgurala si i teže stvari uzdignute glave. Možeš i ovo. A na proleće . . . nazdravljamo🙂

    Hehehe, nećete da pandrknete, nema šanse. Samo probajte . . .
    Dudo, tražila sam te pre neki dan u lokalu . . . želela sam da te vidim . . . i ušla sam i čovek mi je rekao: “Ali Duda je u penziji . . . ” i tada sam se setila😦 zaboravila sam, skroz sam polupana . . . a baš sam želela da te vidim :*

  6. Ivana Says:

    Neću da ti patetišem ovde.
    Oću da dođeeem na žuuurkuuu

  7. Charolija Says:

    Slavice nisam ih još postavila na blog, za sada su u kompu, biće uskoro.

  8. Charolija Says:

    Drvena za Dudu bi se ne daj Bože nekako i saznalo, ali za mene ne znam kako. Možda bi neko stavio čitulju u novine.😀😀

    A što se tiče ovih 6 meseci. Nije lako, ali proćiće i to.😀

  9. Charolija Says:

    Ivana hoću i ja da ti dođeš na žurku.😀

  10. IvanB. Says:

    obican dan – “ovo bijelo govno jos uvek pada”, citat iz dnevnika jednog izbleglice
    treba deliti – pisi sve sto mislis da treba da pises. Ne razmisljas sta ce ko da kaze, i da li ce se neko sloziti s tvojim stavovima. Jednostavno to si ti i tako gledas na svet oko sebe, a ne onako kako bi vecina zelela da ga gledas.
    sta li je pisac hteo da kaze – ma sve se sazna, ako nedaj boze dodje do toga. S druge strane, ne znam kako dozivljas blog – kao sastavni deo zivota ili kao zivotno iskustvo?
    obican zimski dan – zimi su nekako tmurni i kratki dani. Leti je sve drugacije, cini se da mozes sve da postignes za jedan dan.
    sve vreme je pisac hteo da kaze ovo… – brzo ce proci i tih 6 meseci, a posle toga zurka do zore hehehe.

  11. Afroditta Says:

    Drago mi je da si opet tu !🙂 🙂
    Sve se nekako u zivotu vrti u krug,pa poslije zbrke,dode opet period nekog reda,dok ga ne zamjeni sljedeca faza.Vremenom naucimo da prepoznajemo te faze i sve nas manje uzbuduju.Isprobali smo ih i zmo da ce proci,jer nista nije vjecno.
    Na nasu veliku srecu ! 🙂
    Nekada nas prakticni dio svakodnevice poklopi pa je tesko iscijediti par energetskih kapljica ,za stvari do kojih nam je stalo.A onda se pojavi neki odlucujuci trenutak koji nas ponovo napuni energijom,pa se ravnoteza ponovo uspostavi.
    Char,danas je zadnji dan januara! Od sutra smo u februaru ! Dani postaju duzi,svijetlosti je sve vise!🙂
    Pozelicemo i svijetlosti u nama,da je svakim danom ,bude sve vise. 🙂

    Falis nam ! 🙂

  12. SanjaKokica Says:

    Auh Čarolijo, šta je tvoj draft sve primio! No, nek si ga malo olakšala. Da ti neće biti lako tih 6 meseci, sigurno neće. Ali…kao što napisa, puno ste toga prošli i proćićete još, zajedno, ima vremena. Hrabra si i jaka žena. Ovo će samo biti test izdržljivosti, prilično dobar. Samo napred, zgrabite pruženu šansu (al će biti keksa kad ti se dragi vrati:mrgreen: ). Sa žurke ćemo izostati, al odcupkajte nešto i za nas!!! Samo hrabro, kao i do sada!!!

  13. stevo Says:

    Jeste počeli sakupljati pare za avionče? Sve ostalo je od sekundarne važnosti!

  14. Charolija Says:

    Ivane e baš je govno.😀

    Ceo život gledam svet samo onako kako ja hoću, tako da se sigurno neću promeniti pod stare dane.😀

    Blog shvatam kao deo života, pa samim tim i kao jedno životno iskustvo. Ko zna do kada će ovo sve trajati. Možda će mi jednog dana postati bzv, pa prestanem i da pišem i da dolazim na svoj blog, tako da nije ni bitno šta sve može da se desi.

    Leto je stvoreno za život, a zima za čekanje leta.😀

    Nadam se da ćeš i ti doći na žurku.😉

  15. Charolija Says:

    Kokice najteže će mi biti da se reorganizujem, a verujem da ću posle toga lagano da preživim i tih 6 meseci.

    Ne možeš toliko unapred da znaš da ćete izostati sa žurke.😦 Možda mi napravimo i jednu žurku u Subotici kao što smo prošle godine, kada je bilo takmičenje…e tu neće biti izgovora.😉

  16. Charolija Says:

    Jesmo Stevo i ovaj njegov put je sa tim povezan, tako da će nam lakše pasti rastanak.

  17. malabreskva Says:

    1. ni ja ne volim zimu, i često se lečim gledanjem slika sa mora
    2. ako imaš potrebu da to podeliš sa nama, ne vidim u tome ništa loše. Opet svako ima svoju granicu poveravanja.
    3. Najlepše što čovek može da uradi je da se pomuči da bi njegovim najmilijima bilo bolje. Podržavam takvu odluku i želim vam da vam brzo prođe taj period.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: