Brod koji je odavno potonuo II – Srbija

“Okej, ja sam za povratak u ona sjajna vremena, ali… ne mogu da se setim ko je smeo u to slavno vreme išta da kaže, da psuje koga god hoće, jer ima dve marke pre podne a ništa uveče, “ali bio je srećan”! Ajde, ajde, muka je živa, ali svi vi imate demokratiju koja vam dozvoljava da govorite kako hoćete, no ne za bednih 200 pfenniga – dve marke, već za nešto malo veće pare! Izvinite, dame i gospodo, preživeli ste Miloševića, sada bi ste preko noći Švajcarsku, koja se gradila da bude kao što je danas ohoho vremena! Biće izbora, ove zbacite i vratite se u dobra, stara vremena. Ne kažem, niti sam rekao da je meni dobro što je ovako kako jest, ali mi se čini da medju vama ima puno njih koji su zaboravili šta je zaista teško, jer ako je danas teže nego u ona vremena, dame i gospodo VI NE ZASLUŽUJETE DA BUDE BILO KAKO!” Stevo

Stevo tvoj komentar na predhodni post me je baš bacio na razmišljanje.

Devedesetih je neko brinuo o meni, a ja ni o kome (nisam imala decu, već sam bila nečije dete, nisam se brinula), studirala sam, ali sam imala i mogućnost da zaradim za sebe i to jako dobro. Nije bio posao “od države”, legalan, ali je bio jako zanimljiv, opasan i donosio je gomilu para. (čuvanje deviza, “teranje” benzina, mutljavina na razne poštene načine.)

Kažem poštene, jer nisam ni od koga ništa krala, sem malo od države i u ono vreme je svako ko je želeo mogao da se snađe na razne načine. Država je sama to omogućavala. Policija je bila korumpirana i za 20 maraka si mogao da sa 128-com natovarenom benzinom do krova prođeš kod svakog pandura. Da ne pričam mnogo, definitivno ko je hteo i smeo mogao je da zarađuje i živi.

Znam mnogi će reći da nam je sada ovako, zato što nam je onda bilo onako. E nije zbog toga, već zato što se ništa nije promenilo, tj. devedesetih su pustili i narod da se snalazi, a sada sve uzimaju samo za sebe.

Sada ne razmišljam samo o sebi već o troje-četvoro dece i ako hoću da zaradim neki dinar preko svoje plate, jedino mogu da se bacim na dilovanje kokaina i to u dogovoru sa vladajućima, oni su glavni i u tome. Istina je da su u zadnje vreme pohapsili veliki broj dilera, samo zato što je sitna riba, ugrozila krupnu, koja je takođe u politici.  Da se klupko ne bi razmotalo do kraja, morali su malo da umrse i namažu oči narodu.

Više ni krpice na pijaci ne mogu da se prodaju da bi se narod snašao, već velike tržne centre drže stranci, država i njihovi repovi, nema preprodaje ničega, nema snalaženja. Sve što je moglo prodali su, otpustili veliki broj radnika, zatvorili su bre mlekaru u Čačku, pa i u Kraljevu. Mlekare koje su “punile” mleko čak i za Beograd i za celu centralnu Srbiju. Nema više. Koji će nam đavo mleko. To je primer u koji sam lično upućena.

Oni koji su zadržali svoja radna mesta su možda i najugroženiji. Radi od jutra do sutra, platićemo te ako budemo hteli, ako ne budemo hteli odseci sebi malić, pa ćemo da vidimo, ako se usudiš da otfikariš kažiprst desne ruke, tvoju molbu ćemo ozbiljno da razmotrimo.

Sada je “sve” legalno. Plaćemo poreze, uvedene su fiskalne kase, nema mutljavine, demokratija na delu, je’l te. S tim što je narodu oduzeta svaka mogućnost da se snađe na bilo koji način, a oni koji vladaju i koji su u sprezi sa vlašću sve mogu. Narod ne može ništa. Policija više nije javno korumpirana, u stvari korupcija se uništava u korenu. Aha…kad bi se igrali ćorave bake.🙄

Što se tiče slobode govora, posle Tita, u čije vreme sam bila dete, čudom nisam mogla da se načudim “kako to sad  protiv vlasti, predsednika i koga god hoćeš i pomisliš smeš da pričaš šta god hoćeš”, studentski protesti, radnički štrajkovi…sada da bi te neko primetio u najmanju ruku moraš sebi da odsečeš prst ili obaviješ se eksplozivom.

Sada je sloboda govora zagarntovana samo za budale. Smem da kažem šta god mislim zato što ne zavisim od države ili neke državne institucije, ali recimo znam za blogera kome je direktor zabranio da više piše blog, i ako na blogu nije pisao o bilo kakvim političkim temama, dok ga nisu naljutili. Onda je napisao jedan tekst o demokratiji u Srbiji i već sledećeg dana njegovog bloga više nije bilo, ni danas ga nema. Toliko o tome kako sada sve sme da se kaže. Ne sme.

Devedesetih se i ratovalo na sve strane, Srbi su bili patriote, a na kraju su ispali zlikovci. Svako ko je hteo da sačuva svoju kuću i uzeo pušku u ruku, danas se nalazi na nekom spisku ratnih zločinaca. Trebali su Srbi lepo da puste sve one koji su hteli da ih se reše, da ih potamane i sada bi bili žrtve, ne zločinci. Nisu samo obeleženi oni koji su učinili nešto loše, već je čitav narod žigosan kao zločinački.

“Demokratija je politička orijentacija koja favorizuje vladu naroda odn. izabranih predstavnika naroda.

Demokratija je politički sistem baziran na mogućnosti da narod (građani) može da bira svoje predstavnike. Ovo – pravo na biranje predstavnika – je osnovni i suštinski koncept demokratije, koji može da se primenjuje različitim metodama i da poprima različite oblike.

Demokratija može da se shvati i kao sistem vladavine većine. To znači da najjača organizovana grupa može da diktira (i nameće) svoju volju ostalima.” (izvor Wikipedia)

izvor http://ladjevic.com/nikola

E ovaj naš narod je sada u velikim govnima zato što je izabrao šta je izabrao i što više nema koga ni da izabere. Sve su to puleni komunizma, koji su negde čuli da je demokratija super fora. Možda stvarno ne zaslužujem da mi bude bolje.

Uzgred budi rečeno, materinski dodatak još uvek nije uplaćen, kada će biti ne zna se.

Tags: , , , , , , , ,

30 Responses to “Brod koji je odavno potonuo II – Srbija”

  1. SanjaKokica Says:

    😦 kao politički veoma nepotkovan stanovnik ove države, teško mi je da uporedim vreme pre i posle, jer u vreme pre sam bila “izdržavano lice” od svojih roditelja koji su se dobro snašli, tata je snimao svadbe od tamo neke 1989-te godine…što je uveliko olakšalo naš život kada su ljudi za redovan rad 8h plus više dnevno, dobijali po koju markicu a možda bili uplašeni da daju otkaze u potrazi za snalažljivim rešenjem, a sve u nadi…biće bolje. Ipak mislim, barem malo bolje je došlo, što ne znači da je dobro. Dalje…mišljenja sam da ni onima oko nas a preko grane nije preterano dobro, takodje i da krenemo preko iste ne znači da bi nam cvetale ruže. I dalje…da biramo bilo koga novog, taj bi iznova svoje želje zadovoljavao, mi (obični smrtnici, ljudi koji pošteno radimo za svoj lebac i još po neki luksuz) bismo opet bili zadnje rupe na svirali…i tako, vrtimo se u začaranom krugu po mom mišljenju…

  2. Tweets that mention Brod koji je odavno potonuo II – Srbija « Charolija -- Topsy.com Says:

    […] This post was mentioned on Twitter by Ivana Momčilović and Vera Mladjan, Dragan Radović. Dragan Radović said: RT @verkic RT @Charolija novi blog post Brod koji je odavno potonuo II – Srbija http://bit.ly/7psBeQ […]

  3. Charolija Says:

    Kokice nema šta da se upoređuje, što reče Džejn u komentaru na predhodni post “isto sranje, drugo pakovanje.”😀

  4. SanjaKokica Says:

    E vidiš…ima nešto u tome😆

  5. Dusan Says:

    Samo kukajte, i ne brinite, uvek ce biti isto.

  6. dollybel Says:

    svuda slično, ko jaje jajetu slično…

  7. Charolija Says:

    Dule ko kaže da se mi brinemo, radujemo se Novoj Godini:mrgreen:

  8. Džejn Says:

    Mislim da je komentar koji te je naterao da napišeš drugi deo priče o brodolomu zvanom “Srbija” promašio suštinu.

    Bila sam klinče (osnovac) u “Miloševićevo vreme”. Sećam se redova, hiperinflacije, praznih rafova u prodavnicama. Ali isto tako se i sećam da je tada Srbija bila u nezapamćenoj izolaciji, pod konstantnim pritiskom, sankcijama i blokadama.

    A danas, kada smo svim “prijateljima” prodali za budzašto celokupnu industriju, kada nas svi vole, kada smo omiljeni u ceeeeelom svetu, kada imamo eksperte na sve strane, kada više nema sankcija? Šta sada? Nezaposlenost nikad veća. Plate realno manje iz meseca u mesec. Školarine za fakultete otišle u 3 lepe PM (da prostiš, Čaro). Ko god ima tekući račun u banci, u debelom je minusu. Svi imamo kartice, ali ih ne koristimo za plaćanje nove bele tehnike i automobila (kao što je jedna od reklama DOS-a 2001. godine implicirala), već za kupovinu hrane. Naravno, plaćamo karticama, zato što keša NEMA.

    Šta je to toliko bolje 10 godina nakon Miloševića? Šta? To što mogu da putujem u inostranstvo? Ma boli me uvo što mi oni dozvoliše da posetim njihove “civlizovane” zemlje, kada ja nemam love da odem tamo. Kada je moja plata (inače solidna za srpske uslove) smešna i tragikomična za evropske? Onaj koji radi moj posao u Španiji, recimo, zarađuje nekih 8-9 puta više nego ja. A cene nisu toliko različite.

    I neću da živim u Švajcarskoj. Ja samo hoću da živim u zemlji u kojoj strani ambasadori i tajkuni neće sastavljati vlade. U kojoj svaki drugi ministar neće biti “u talu” sa nekim “uspešnim privrednikom”. Hoću da živim u zemlji u kojoj ću moći da svoj glas na izborima dam nekome za koga znam da se ne liže sa kriminalcima kada se reflektori ugase. Hoću da živim u zemlji koja se odlučno obračunava sa kriminalom. Koja ima zakone koje štite građane i poštene. Hoću da živim u pravičnoj zemlji u kojoj se zna red. U kojoj hrana u skupštinskom restoranu nije jeftinija nego u SOS marketu. Hoću da živim u zemlji u kojoj ne postoje SOS marketi. Hoću da radim u zemlji u kojoj fabrike rade, u kojoj se isplaćuju plate, i u kojoj se sudi onima koji ne isplaćuju plate. Želim zemlju u kojoj ljudi ne seku sebi prste i ne blokiraju pruge zato što nemaju čime da nahrane decu, dok su političari na skijanju u Val d’Izeru. Hoću zemlju čiji glavni izvozni proizvod neće biti mladi stručnjaci koji u ovoj smrdljivoj državi ne mogu da dobiju posao od tatinih sinova i ćerkica.

    A ja takvu zemlju nemam. Nekada sam mislila da ću je možda imati kada se neke stvari promene, a sada vidim da od toga nema ništa zato što Srbi po defaultu biraju samo smradove. Zato više ne glasam. Iz principa. I ovoj zemlji nikada neće biti bolje. Ovi što su na vlasti će kriviti Miloševića za sve svoje neuspehe još 100 godina. A oni posle će kriviti ove.

    Za njihovu nesposobnost ne sme da postoji opravdanje u smislu “bilo je i gore”. Zabole me kako je bilo, ja vidim kako je sada i vidim da alternativa ne postoji. I ko god može, treba da ode iz ove zemlje i to što pre, a ne da sa njom potone na samo dno.

  9. Bebika Says:

    Da je u ovoj zemlji dobro – nije. Da bi to moglo da se promeni – može. Ali uslov za promene je, da se svi potrude oko toga. Stvarno potrude.
    Ne znam kako je kod vas, ali ja sam okružena ljudima koji su spremni da trpe sve i svašta, što na poslu što u porodici, da ne dignu obrvu a kamoli glas protiv toga, da se kljukaju bensedinima ili da sede u društvu istomišljenika i grde kralja u potoku – bez ikakve realne želje da bilo šta promene, sve u strahu od bilo kakve promene u ustaljenom ritmu života. A kao prvo, da promene bar nešto kod sebe.
    Što bi rekao moj brat, može da nam bude bolje kad shvatimo da nas do toga vode krv, suze i znoj.

  10. stevo Says:

    Od onih vremena kada se raspala ona velika Juga pa naovamo, Srbi me iznova i iznova teraju da se razočaram u njih! Inače, Čarobna nemam ništa da dodam ili oduzmem onom sa čime si počela ovaj post; možda bi trebalo još jednom pročitati.

  11. Charolija Says:

    Džejn sve što si rekla potpisujem. Ispraznismo se na ovu temu, a sad još da vidimo kako da odemo odavde.😉

  12. Charolija Says:

    Bebika niko više i ne kuka što mu je loše. Kada bi svako krenuo prvo od sebe, možda bismo i imali šanse da nešto promenimo i u društvu u kom živimo. Narod kao da se predao. Ne razumem, ali tako je.

  13. Charolija Says:

    Stevo tvoj komentar me samo podstakao i pročitala sam ga mnogo puta… ima, a i nema veze sa tekstom koji sledi posle njega. Eto razmišljala malo, sećala se i upoređivala.😉

  14. Dudaelixir Says:

    Trenutno sam u užasnoj bedari i nemam snage bilo šta da dodam ili pametno kažem sem DONT GIVE UP dokle god imaš snage. Ja, skoro, da je više nemam! Lako je biti optimista kada ti je sve potaman.😦

  15. electrasdreams Says:

    Nije isto. Gore je.

  16. Sanja Says:

    Posle dzejn nemam sta da dodam. Ona recenica o SOS prodavnicama i skupstinskim restoranima me dotukla. 😦
    Vama zelim da ostanete svoji, da vam nista ne pomuti ljubav, srecu, zajednistvo. Da budete zdravi i da se javite iz onog svog bunkera. 😛

  17. Jabucilo Says:

    Pa draga moja sto smo trazili nismo dobili,a za ovo danas smo se borili da “SLOBODNI SMO”mozemo da putujemomo samo sa cim.

    P.S.Podseti me da se vise ne borim za slobodu nego strogo za dolare

  18. Exxx Says:

    Prvo Čarolija da ti kažem, prepoznao sam sebe u ovom postu iako možda nisi mislila na mene. Mada smo ti i ja dosta čatovali kada sam naj pre zaključao svoj blog. Ti si me kroz te razgovore naterala da otključam blog ali ubrzo potom sam ga ugasio. Kao što si rekla demo(n)kratija. Problemi su počeli da se naslućuju i stvaraju, čistke su se spremale i sprovodile i ja sam jednostavno ugasio blog. Na žalost mnogih koji su želeli da mi vide leđa. Nisu stigli da na vreme iskopiraju tekstove i proslede tamo gde treba.
    Dugo sam razmišljao da li da ponovo krenem sa blogovanjem. Pisanje pod pseudonimom mi deluje kao izdaja samog sebe. Sam sebi ličim na jednog šonju koji mora da se krije ispod nekog svog aliasa samo da bi rekao ono što mislim. Neću da se udaljavam od teme posta. Drago mi je da neko razmišlja kao ti jer i ja imam slično mišljenje. Da ne dužim više, želim ti sve najbolje da u novoj kupiš tu cesnu i da letiš, letiš visoko visoko. Puno pozdrava od tvog prijatelja Remindera.

  19. Charolija Says:

    Dudo moja nadam se da si u ovu godinu ušla veselija nego što si iz one stare izašla. Da nam je potaman nije, ali ne sme se odustati, šta drugo nam preostaje nego nada.

  20. Charolija Says:

    Elektra uvek može gore, a to naše gore od goreg izgleda da nam je došlo.

  21. Charolija Says:

    Dragi moj, kada se izborimo za te dolare i ovakva “sloboda” nam neće teško pasti.😉

  22. Charolija Says:

    Exxx upravo na tebe sam mislila u ovom postu. Razumem te apsolutno. Lako je meni da se busam, da lajem, psujem, vičem, jer nema ko da me uslovljava poslom, egzistencijom ili nečim sličnim. Treba prehraniti porodicu, pa nekad moraš i da prećutiš i da se poviješ. Nemam pameti više.

  23. Charolija Says:

    Sanja hvala ti. Ostaćemo ono što jesmo, pa kako nam bude. Spremamo se na velike promene i nadamo se da će biti dobro.
    Džejn je sve rekla.

  24. malabreskva Says:

    Charolijo, da nam je lose to stoji. Bilo je i gore, ali si mogao da muljas, sad cuti i radi i budi srecan sto imas posao jer posao je privilegija. Doduse, jeste nam bolje u nekim segmentima, ali smo ocekivali mnogo mnogo vise.

  25. Dudaelixir Says:

    Char, evo, još jednom puno sreće u ovoj godini celoj poroditi, od srca!

    Da sam veselija, nisam! Imam i ja jedno koje treba da dovrši studije, posla nemam, ma, sve mi ideuzkurac, s oproštenjem! Eto, videla si, ispuštam, prevrćem, lupam, svadjam se i to sve zbog živaca koje sam pogubila, savijajući ledja “zato što sam morala”. Sada jesam ispravljena, ali dekintirana!
    No, zvezde kažu, biće nam bolje (blizancima), uskoro, tako da, kao, malo se nadam boljitku!😕

  26. Dejan Vesić Says:

    Hmm, vrlo čudan način gledanja na stvari, ali demokratija je ovo, dozvoljeno je😉

    Skidanje Miloševića je bilo upravo i samo to: skidanje jednog diktatora i dela posledica koje je njegova vlast ostavila. To ne znači čarobni štapić koji će neuki narod (pogledajte statistike) prosvetiti ili lenštine naterati da radi ili od lošeg i nefunkcionalog aparata napraviti bolji.

    Ni jedno zaokruživanje ili jedan budožer na svetu ne može da reši (krupne) probleme koji su nam ostali – prazni fondovi, prazni budžeti, nekonkurentnost ili nepostojanje privrede. Ko je to očekivao od 2000-e, grdno se prešao.

    90-ih se za političku priču gubilo glava; sada možeš eventualno da izgubiš termin na televiziji.

    “čuvanje deviza, “teranje” benzina, mutljavina na razne poštene načine” – hoćeš da kažeš “lakše prekršajne i krivične radnje, koje su zbog korumpiranosti vlasti prolazile”?

    Odnosno, da sada nema potrebe da čuvaš devize (kupiš ako treba i staviš u banku), “teraš benzin” (ima ga na pumpi); a i muljanje malo teže ide? To je bolje ili gore od 90-ih?

    “Kažem poštene, jer nisam ni od koga ništa krala, sem malo od države” – aha, a od koga kradu ovi što ti ne isplaćuju dodatak? Ako lično “malo kradeš” od države, to nije strašno, a ako drugi kradu ona je to scila i harbida?

    “nema preprodaje ničega, nema snalaženja” – misliš, nema prodaje bez uplate poreza koji služi za zdravstvo, školstvo i sve ostale javne službe? (jeste, i krade se iz budžeta, ali sada ima šta da se ukrade)

    “Srbi su bili patriote, a na kraju su ispali zlikovci” – misliš na Srebrenicu? Za koga i šta smo mi ratovali tada?

    Svaki put se iznenadim kako se brzo zaboravi loše (ko se seća rafova i redova 90-ih nikada ne može reći da je “tada bilo bolje”) i dvostrukih standarda (“meni je sada lošije, znači da je ovo sve mnogo gore nego tada”).

    Svaki put se iznenadim kada neko ne može da se okrene oko sebe i vidi bolja kola (ne samo mercedese nego i dačije), vidi mnogo više novih zgrada, vidi mnogo bolje obučene ljude, i mnogo bolji standard.

    Da li je svima bolje? Ne – nekima je mnogo gore. No, to ima veze sa ekonomijom i sa vlašću -> demokratijom i glasanjem.

    Narod je u principu inertna masa – ne misli puno i mnogo, stvari na listićima zaokružuje po navici, i napredak dolazi jako, jako sporo.

    Hoćeš nešto bolje, mnogo bolje? Osnuj stranku, nađi finansijere, napravi program i oderi se i potroši godine i godine da ubediš druge da glasaju baš za tebe, pa kada kroz 20 godina budeš većina, menjaj i žari i pali po Vladi i državnom aparatu.

    Nemaš vremena za stranku? Daj sve od sebe tvojoj porodici, rođacima, prijateljima; troši se na stvari koje voliš i na stvari koje će napraviti makar mali, malecni pomak na bolje. Kad dođu izbori, zaokruži i vrati se nazad tom malom krugu.

    Mala plata? Nema posla? Uči i radi 14 – 16 sati dnevno, promeni kvalifikaciju, saznaj šta se traži (ili ovde ili preko – sada se radi i preko interneta) i za 6 – 12 meseci ćeš imati i više para i posla. Teško je, to ti treba da uradiš i to boli, što si stariji – ali moguće je (a šta sa fakultetom koji si učila? Ništa. Loša procena.).

    Veća plata u Španiji? Pa makar sada ne treba viza do tamo.

    Nećeš da glasaš? http://www.vesic.org/blog/politika/drugi-krug-svi-napolje-na-glasanje/

    Ovde sada i nije tako loše🙂

  27. Charolija Says:

    Dejane u nečemu se slažemo u nečemu ne. Samo ću ponoviti ono što sam i u postu rekla.

    “…Znam mnogi će reći da nam je sada ovako, zato što nam je onda bilo onako. E nije zbog toga, već zato što se ništa nije promenilo, tj. devedesetih su pustili i narod da se snalazi, a sada sve uzimaju samo za sebe.”

    Nisam mislila na Srebrenicu, nego baš tako kako sam rekla. Znam ljude koji ne mogu da se vrate svojoj kući zato što su na nekom spisku, a bukvalno su na svom pragu branili svoju kući i svoju decu, jer su bili napadnuti zato što su Srbi.

  28. Dejan Vesić Says:

    Ne znam baš zašto si se od celog (velikog) komentara vezala za taj deo ali dobro; rat je vreme zla, zločina i nepravde i nema srećne i nesrećne strane.

    Što se tiče: “pustili i narod da se snalazi” – to je gledanje iz ličnog “bunara”: ako je neko bio tada u grupi “snalazim se” a sada kuburi sa poslom / parama – njemu je gore; ako je neko tada bio u većini kojoj je itekako bilo loše a sada ima dobar posao i dobra primanja – njemu je itekako bolje.

    Ja se samo ne slažem da su devedesete po ičemu bolje od danas – bile su mnogo, mnogo gore. To ne znači da je danas sjajno – nije, naravno. Samo je bolje od devedesetih.

  29. Charolija Says:

    Dejane, ceo tvoj komentar zaslužuje posebnu pažnju, ali nisam imala vremena da odgovorim.

    Lično meni 90-tih nije bilo gore, pa makar samim tim što nisam imala koga da hranim, oblačim, vaspitavam, školujem. Godine koje imam vuku neku odgovornost, tako da bih verovatno ovako kako sada gledam na stvari, gledala tada.

    Istina je da je posle diktatora ostao haos u zemlji, ali je i istina da sada posle toliko godina, nema sankcija, hiperinflacije, međutim istina je i da su plate iz meseca u mesec sve manje, da je nezaposlenost sve veća, da se između onih koji imaju i onih koji nemaju stvara sve veća razlika, da su nam rafovi puni, ali da su cene nerealne, da su školarine ogromne, da su nam zgrade lepe i da možemo da kupimo stanove na kredit, da je kvadrat precenjen, da svaki drugi građanin ima podignut kredit za svašta nešto, što će da otplaćuje uz ohoho kamatu ohoho godina, da ima ljudi koji su gladni i ko zna šta sve još…

    Tačno je da su ukinute vize, ali koliko ljudi uopšte može da ode negde? Možda poznajemo neke mnogo različite ljude. Ne znam.

    Što se tiče učenja i rada na sebi, slažem se sa tobom, treba se usavršavati u svakom pogledu i u ovom i u svim drugim vremenima, bez obzira na situaciju. Svako prvo treba da pođe od sebe i svoje porodice, jer tu je osnov svakog društva.

    Kakve su nam porodice? Koliko neko ko radi 14-16 sati ima vremena da posveti vaspitanju te dece? Dečak od 11 godina koji kod kuće ceo dan provodi sam, da ne ide u školu bio bi kućna pomoćnica, jer mamu i tatu viđa samo kasno uveče.

    Mama koja svakog dana ustaje u pola 4 svakog jutra da bi na kraju meseca primila 30000 dinara, šta može sa tim novcem? Pošteno radi kao crnac, nema više vremena za usavršavanje i ne može da ode nigde gde je veća plata, jer tamo ne može da se zaposli i njena deca rastu skoro sama.

    Šta će nam doneti te generacije? Ne znam ništa. Brazil nam ne gine.

  30. Dejan Vesić Says:

    Sređivanje ekonomije u jednoj razorenoj i opustošenoj (u ekonomskom smislu) zemlji nije posao od godinu, dve ili pet. To je mnogo duži, naporniji i zahtevniji posao (krv, znoj i suze) i to jako zavisi od toga ko sve to vodi.

    Opet, ovu vlast, kakva god da je, su izabrali ti ljudi kojima je teško. Na sledećim izborima možda budu pametniji … možda.

    Daleko od toga da znam ljude koji hrle napolje sa pasošima i troše velike pare; no, ono što jeste jako bitno je da ta mogućnost postoji – pa makar otišao do Segedina da kupim jevtiniju hranu. Pre je ta mogućnost bila misaona imenica.

    Ni jednog trenutka nisam rekao da je lako i da postoji neka ružičasta stvarnost – itekako sam svestan sadašnjosti.

    Ono što sam rekao i iza čega čvrsto stojim je da je sada mnogo bolje u svim aspektima nego 90-ih. Ne da je dobro, niti da je dovoljno dobro, već da je bolje.

    Ništa više.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: