Kako izlečiti lažova?

Svako od nas, članova ljudske populacije, kad tad u životu, dođe do saznanja da je život jedna velika zajebancija. Dobro jeste život zajeban, ali preživi se svašta, pa čovek ojača. I taman nekako dođeš u neku fazu, kada misliš da si naučio većinu toga, da više niko i ništa ne može da te povredi, svašta si prošao, video, “samo da je života i zdravlja”, desi se nešto što te pomeri iz temelja, kao najnaivnijeg tinejdžera.

Šta čovek može da uradi kada sazna da je neko ko mu je drag i blizak, lažov? Ne ono, malkice, nego patološka lažovčina. Iz laži u laž, pa kada ga uhvatiš u jednoj, on od te jedne napravi još pet? Ne možeš da okreneš leđa i odeš, ipak je to neko do koga vam je stalo na određen način, a sa druge strane se osećaš povređen i razočaran.

Na tu osobu gledam kao na nekog kome je potrebna pomoć. Nisam čak ni ljuta, samo sam neizmerno tužna. Boli me, bre.  Mislim da je patološkog lažova teško “izlečiti”, skoro nemoguće, kao i kleptomana, recimo.

U meni živi mali detektiv, koji ima svoj detektor laži i kada me neko laže, taj detektor toliko zapišti i zaječi, da ne postoji šansa da ga ignorišem. Tada mali detektiv kreće u akciju, za čas posla nađe činjenice, dokaze i motiv. U slučaju koji me trenutno muči, ne vidim motiv i to je ono što boli toliko. Kada nađem motiv, mogu da tražim i opravdanje za lažova, a u ovom slučaju motiv izostaje. Šta činiti?

Čime sam to zaslužila? Imam li razloga da preispitujem sebe? Ljudi ponekad lažu da bi poštedeli osobu do koje im je stalo. Sa druge strane, ta me osoba ne bi lagala da joj je stalo do mene. Čega sam pošteđena? Baš ničega, povređena sam, razočarana i najtužnije će biti ako postanem ravnodušna. To bi značilo “boli me dupe” za lažova.

Najveći problem koji možete imati sa patološkim lažovom su njegovi izgovori. Daće sve od sebe da njegova laž, ne izgleda kao laž, već  kao “nešto što vam je rekao”, “nešto što je povezano sa onim”, “takođe je povezano i sa ovim”, “tripuješ…ma šta sam slagao?…rekao sam ti da…”. Nijedna laž na ovom svetu ne može da boli, kao činjenica da vas neko pravi ludim.

Kada ga pritisnete, počeće da viče, da odbija da razgovara, na svoju laž će da doda još više laži, samo da se opravda, “opere”. Pokušaće i vas da okrivi, ali neće priznati da je slagao, pa makar na kraju morao i fizički da vas napadne.

Neutešna sam, očajna je možda prejaka reč, ali zavisi šta je za koga očaj. Najgore od najgoreg je što ćete izgubiti poverenje u tu osobu i što će sve ono što je prava, čista istina, postati znak pitanja. Strah me je da će crv sumnje koji se rodio, pojesti sve ono što je vredelo.

Laž boli u 35-toj kao i kada imate 15 godina… I kako pomoći lažovu, do kojeg vam je stalo, da prestane da lažima osvaja svet. Boli, majku mu jebem! Nemam ideju.

Tags: , , ,

32 Responses to “Kako izlečiti lažova?”

  1. Suske Says:

    Leći se istinom.
    Jasno i glasno izgovorenom.
    I milion puta ponovljenom.

    Samo istinom.

  2. magi Says:

    da. samo istinom. mene laz sada vise boli nego i petnaestoj.

  3. Anonimac Says:

    “I kako pomoći lažovu, do kojeg vam je stalo, da prestane da lažima osvaja svet. Boli, majku mu jebem! Nemam ideju.”

    Nikako.

    Odnosno, samo pritiskom i silom. A dok tako zavrsis sa pomoganjem, od ljubavi nece mnogo ostati – sa njegove strane, skoro sigurno.

    A i da ostane, odnos vise nikad nije isti.

  4. stevo Says:

    Čarlić, uglavnom svi mi lažemo! Naravno, ima laži i laži; kod nekih je čovek prosto nemoćan.

  5. markodream Says:

    ja cu to na hrishcanski da ti odgovorim….
    svi mi treba da se kajemo zbog nasih grehova u lazima…
    i samo uz boga zivoga spoznati istinu i krenuti pravim putem….

  6. Charolija Says:

    Suske za tretman istinom, treba baš imati jake živce, istrpeti sve napade lažova.

  7. Charolija Says:

    Da Magi to sam zaboravila da napišem, više boli, zato što je čovek iskusniji, sa 15 se lakše prašta i manje misli.

  8. Charolija Says:

    Anonimni plašim se da je to u stvari jedino rešenje. Što više pritežeš lažova, on sve više izmiče. Odnos ne može biti isti.

  9. Charolija Says:

    Uh Stevo, to zvuči kao da treba da odustanem od te osobe i ako želim da ostanemo u koliko toliko konkretnim odnosima, treba da pređem preko svega i da se pravim luda. Ne znam.

  10. Charolija Says:

    Hvala ti Marko, mislim da ću rešenje pronaći u ovim tvojim rečima.

  11. Dudaelixir Says:

    I ja mislim da treba da saspeš u facu osobi – lažovu, sve što misliš! Pa kom opanci, kom obojci. I tako više ništa nećeš verovati što ti kaže, pa reskiraj. Ili će se “lečiti” ili završi sa njom (osobom).
    Da se razumemo, lažem i ja, ali samo kada moram da se isčupam na brzinu iz neke situacije, a kada ona prodje, onda nazovem osobu i objasnim da sam slagala! :
    Ovo sa tobom je ozbiljno, jer vidim koliko se nerviraš!

  12. Sanja Says:

    I da oprostis, ostane ti gorak ukus u ustima, svaki sledeci put sumnjas i tako polako dodje do onog najgoreg-ne osecas vise ono sto si osecala. I vise nikad nije isto.

  13. stevo Says:

    U nekim situacijama jesmo nemoćni!

  14. Charolija Says:

    Dudo sasula sam ja u lice toj osobi i sve bi bilo mnogo lakše da je to neko kome mogu okrenuti leđa. Dobila sam izvini i neću više nikad. Videćemo šta će dalje biti. Stvarno nemam pojma.

  15. Charolija Says:

    Sanja prosto ne umem da ne oprostim, tako da jesam oprostila, ali se pojavila neka praznina u predelu duše.

  16. malabreskva Says:

    Čarolijo, ako je to kod te osobe već prešlo u naviku ili neku patologiju mislim da ćeš teško da promeniš…

    Zavisi koliko si sa tom osobom bliska i koliko ti znači…
    Ako si dosta bliska ne pristaj na kompromise, daj do znanja da nisi “naivčina”

  17. Dudaelixir Says:

    E, pa, onda, jedino ti preostaje da čekaš i sumnjaš i proveravaš! Puno bi trebalo “vode Savom” da protekne da opere “lažova”! Žao mi je što si tako prošla! Ajd, uvek ima nade da se neko popravi, ali zaista to MORA JAKO DA ŽELI ili će ostati sam(a)!

  18. sanjar Says:

    teško pitanje, možda treba potražiti stručnu pomoć, mada bi moj stari sad zagrmeo, batineeeee breee!🙂

  19. zelenavrata Says:

    Prvo sto sam naucila u odnosima sa ljudima je, da ne treba sve da prihvatam licno i ne trazim krivicu u sebi. Neko je takav i prema meni i celome svetu, moje je da prihvatim ili ne.
    Laz me najvise zaboli i najteze je oprastam, i ne umem da zaboravim, jednostavno vise ne moze da bude isto. Poverenje je otislo i svaka rec ubuduce dobija novu konotaciju, sa rezervom, a to nije vise to.
    Laz je svuda oko nas, lazem i ja kad moram. Postoje ljudi u mom okruzenju koji su lazovci, znam to, slusam ih i razmisljam u sebi, jer tacno sada znam kada lazu i vidim kako sebe lazu, kako sebe ubedjuju u tu laz, kako veruju u nju i pustam ih…ali sam ja promenila svoj odnos prema njima i meni je lakse, sve sto kazu pola bacim u vodu, ako ne i sve, i volim u njima ono sto sam volela i pre izrecenih lazi. I lazovi imaju vrline.
    Ja tako naucila da zivim sa tim.

  20. SanjaKokica Says:

    Eh Charolijo, ja ti tu ništa pozitivno ne mogu reći, tipa…promeniće se. Nagutala sam se laži, plus imala tu nesreću da je to bio baš otac moje dece. To sam morala prekinuti, jer se poverenje nikada nije vratilo, jer laž nikada nije prestajala. Ono što mi sad ostaje, je da iz starijeg deteta izbijem potrebu da sakriva istinu, jer ne želim da dozvolim da odraste u čoveka koji je izmešao istinu sa laži. Ako je to neko do koga ti je stalo, veze je teško prekinuti, ali sumnjam da ćeš uspeti ikada više verovati. Moja prognoza je usrana, ali iz iskustva.

  21. electrasdreams Says:

    Vala, ne znam kako? Izgleda nikako. Mozda je Sus u pravu? poznajem jednog takvog ali njega ni istina nije izlecila. Srecom, nije mi ni malo vazan pa ga izbegavam kad god mogu.

  22. lost Says:

    ne laže tebe, laže sebe, jer ti znaš da mu treba pomoć, a on se zavarava. nemam iskustva sa lažovima (bar koliko znam) i nemam ideju kako se to leči, ali mislim da ako ostaneš dosledna istini sigurno nećeš pogrešiti.

  23. sara Says:

    I kad ne lazu ti im ne verujes😦
    Poverenje nestane i nastupi praznina u dusi i tu nema pomoci. kako leciti? ako on ne zeli sam da nesto poduzme i ne priznaje nista, onda je to jako tesko.

  24. veshtichanstvena Says:

    Niko nema recept za bilo sta sto nam se desava, pa svakako nemam ni ja…Mogu samo da kazem sta cinim kada mi je do ljudi stalo, i ne zelim da postanem ravnodusna i “dignem ruke” od njih…
    Dam im ono sto i sami cine meni .Pokusam da ih tako osvestim i pokazem kako se osecam kada oni mene lazu ili sta god da je u pitanju…Da vide svoja dela u svetlu koje pada sa druge strane…Nije to nikako “Oko za oko”…Samo smatram da se tako najlakse uci i osvescuje…
    Uglavnom je veoma delotvorno…

  25. Exxx Says:

    Šta da napišem a da ne slažem ? Patološki lažovovi veruju u svoju laž zato ih je teško ubediti da lažu i zato se tako i ljute kada im se to spomene.

  26. dollybel Says:

    huh huh
    imala sam bliski susret sa patološkim lažovom.
    Najprije me je bilo sramota priznati sebi da slušam laži koju se se vješto ispredale i dobijale stalno nove dimenzije. Kasnije, kada sam počela više obraćati pažnju na njih, jer mi se upalio alarm, bila sam samo pažljiv slušalac tuđe potrebe za lažima, spletkama, na moje oči gledala sam stručno usavršavanje lažovčine i čudom se čudila kako brzo napreduje.
    Pokušavala sam, indiskretno, opomenuti lažova da nije baš sve istina, ali žar u očima lažova kada je branio svoje laže me je zaledio.
    Bolest. Teška i neizlječiva.
    Kompleksi, nerealne želje, nedostižni ciljevi su po nekoj mojoj procjeni natjerali osobu A da živi u svom svojetu laži.
    Samo me je uplašila agresivnost.

    Da li mi je važna osoba A za koju sam doznala da je lažovčina na kvadrat, postavila sam sebi bezbroj puta pitanje.
    Jeste, čim mislim o njoj.
    Da li ja u stvari i to sve velika laž, jer šta je prava slika, a šta laž, gdje je nestala granica i da li je meni postala važna a već bila lažov…
    Osobu A promjeniti ne mogu, ne postoji način.
    Na neki način iskreno je žalim, a s druge strane plašim se za one na koje se lažljivac okomi. Nemilosrdno brani laž.

    Sve u svemu, gorak ukus i izbjegavanje.
    Ne umijem drugačije.

  27. Charolija Says:

    Nisam odgovorila na komentare, jer ne znam šta bih više rekla. U suštini veliki broj stvari u životu je jedna velika laž. Znamo samo ono što su drugi spremni iskreno da nam kažu, ali znamo i ono što nas lažu i sklapamo sliku oko svega toga.

    Ljudi koji patološki lažu su verovatno ne ostvareni u sopstvenom životu po mnogim pitanjima, i nisu spremni to sebi da priznaju. Onda lažu prvo sebe, pa vremenom i druge.

    To je težak psihološki problem i mislim da čak ni psiholozi i psihijatri ne mogu da pomognu takvoj osobi, jer iz realnog sveta takvi ljudi odu u neki svoj, lažovski. Laž im postaje svakodnevnica, laž im postaje najnormalniji način da saopšte nešto drugima, bilo šta.

    Najveći problem za ljude oko takvih osoba je taj što ne mogu da se oslone na njih po pitanju bilo čega i što mogu drugim ljudima da naprave velike probleme.

    Na sav ovaj, nekakav rezime dodala bih deo iz Dolinog komentara.

    “Da li mi je važna osoba A za koju sam doznala da je lažovčina na kvadrat, postavila sam sebi bezbroj puta pitanje.
    Jeste, čim mislim o njoj.

    Da li ja u stvari i to sve velika laž, jer šta je prava slika, a šta laž, gdje je nestala granica i da li je meni postala važna a već bila lažov…
    Osobu A promjeniti ne mogu, ne postoji način.

    Na neki način iskreno je žalim, a s druge strane plašim se za one na koje se lažljivac okomi. Nemilosrdno brani laž.”

    Ne znam.

  28. Marijo Says:

    E sad… Nikad ne volim da započinjem sa ovakvim komentarima, ali tražila si pa evo ti🙂
    Dve stvari treba uzeti u obzir.
    Prvo, ako je neko lažov, a to važi za bilo koje drugo ponašanje koje može da nam zasmeta, ja te pitam – a šta ti imaš s tim? Ako je lažov, on je lažov, a ne ti! Ako je neko budala, on je budala. On je pokvarenjak, on je rasista, on je… On! A ne ti! Svaka budala u mom životu je samo još jedan pokazatelj moje vrednosti! A ako hoće da bude budala, ili lažov, to je njegov izbor. Naravno, verovatno ću pokušati da mu ukažem na to da greši i zašto to nije dobro, ali na kraju je na njemu da izabere kakav će da bude. I ukoliko me to nervira, onda ja imam problem sa sobom.
    Druga stvar je ono što se u nama dešava. “Osećam se povređeno, iznevereno…” Zbog čega? Iskreno, zbog čega? Da li me pogađa to što sam otkrio da je neko pored mene lažov, ili me možda pogađa to što sam otkrio da sam pružio poverenje nekom ko to ne zaslužuje, ili me ipak pogađa to što sam otkrio da je ta osoba pored mene nešto sasvim drugo, što mi ne odgovara, a toliko sam se na nju navikao da nemam snage, volje, hrabrosti i zapravo me je strah da je se rešim i krenem dalje, u nepoznato? To su pitanja na koja prvo treba odgovoriti.
    Navika se lako rešavamo, barem kada ih posmatramo u odnosu na strah od neizvesne sutrašnjice. Veštački su nam nametnuli da se plašimo onoga što se još nije i verovatno i neće dogoditi. I zato ću da trpim idiota i lažova i batine i sva druga poniženja, samo da se ne suočim sa neizvesnim sutra. Tako razmišlja većina, na žalost.
    I zato je tvoje pitanje na mestu, ali ne mnogo bitno, jer takvim pitanjem i fokusiranjem na njega zapravo samo od sebe sakrivamo i odlažemo suočavanje sa onim što je suštinski naš problem.
    Ipak, na kraju, da nebude da samo filozofiram, evo jednog mogućeg odgovora na pitanje kako promeniti lažova. Reci mu da te svojim lažima povređuje, objasni mu zašto i na koji način te to pogađa. Objasni mu da on lažima ne skriva činjenicu, već povređuje drugo ljudsko biće. I onda, ako ne želi da se promeni, ako nastavi da te povređuje, skloni se. Izbaci ga iz svog života. A ukoliko ne možeš, onda je to tvoj primarni problem, sa kojim treba da se suočiš, a ne on.
    Eto🙂

  29. Charolija Says:

    Uhu…Marijo…baš zanimljiv odgovor. To ako mene neko laže u stvari nema nikakve veze sa mnom, šta to mene briga, to je njegova bruka i sramota jok moja, pa samim tim i neka ga neka laže.

    Ako ne kažem da to mene boli i da mi smeta, onda tek on nema nikakve veze sa tim. Zar treba da očekujem istinu, a da nisam naglasila da me laž boli? Hvala ti…jednostavan, a koristan odgovor. Samo treba malo razmisliti.

    Koliko sam u stvari zaista važna toj osobi ako može da me bezrezervno laže, bez obzira na neke svoje razloge? Zaista hvala.

  30. Marijo Says:

    “Koliko sam u stvari zaista važna toj osobi ako može da me bezrezervno laže, bez obzira na neke svoje razloge?”
    Upravo tako!
    I nema na cemu🙂

  31. ***Kako samo laz boli*** Says:

    Nekoliko puta mi se desilo da otkrijem sitne lazi za koje uopste potrebe nije bilo, od osobe sa kojom prolazim i dobro i zlo vec vise od 20 godina, od osobe do koje mi je jako stalo. Bilo je tih sitnih lazi, ali i dalje smatram da imamo idealniu vezu i brak, pun razumjevanja…
    Laz se desi, otkrije se, malo sutlje, povrijedjenosti i ljutnje, i onda nakon nekog vremena sve ponovo izgleda kao da nista nije bilo….
    Ali u meni ta bol tako duboko ucrtana ostane, pa na svaku pomisao na neku od tih situacija iz proslosti, obuzme me strah i jeza, pitanje koja glasno ne izgovaram: sta je sa neotkrivenih lazi, sta je sa krupniji stvari i da li one postoje???
    Boli me, jako me boli… smatram da to ne zasluzujem, a i dalje ga jako i iskreno volim…. Cudna je to stvar….

  32. bubica Says:

    Ljudi, evo da vam jedan patoloski lazov napise nesto..
    Ja jesam lagala, svog decka npr, od sebe sam napravila skroz drugaciju osobu.. Naravno, on je vremenom uvek nailazio na sitnice koje se nisu uklapale u celu pricu, a ja sam izmisljala nove i nove lazi kako bi zataskala ono na sta je posumnjao.. A kada su i mene sve te lazi pritisle, kada nisam vise imala kud, priznala sam mu sve, da sve ono sto sam rekla da jeste-nije. Bili smo u velikom problemu ali sada se uspesno pridrzavam istine u svakoj situaciji, pricam s njim kad skontam da krecem da lazem i na kraju uvek dodjem do istinitog odgovora na bilo sta.. Stvari medju nama su ostale iste, doduse za nijansu drugacije, ali funkcionisemo dobro jos uvek,skoro isto kao i pre. Zahvalna sam Bogu sto je imao toliko razumevanja za moj problem u tom periodu.
    Zakljucak- patoloski lazov se leci jedino istinom. Ako sam sebi prizna da ima problem (kao sto sam ja priznala) onda ce to lecenje sigurno biti uspesnije. Istina i samo istina, ja sam se zaklela na to..

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: