Kako sam promašila profesiju – a možda i nisam?

dupePonekad se onako iskreno zapitam, kako je u opšte moguće da sam toliko promašila školu koju sam završila i  fakultet koji sam završavala, pored svojih pravih interesovanja.

Neko ko je još sa svojih 7 godina, kada druga deca uče da čitaju, pročitao celu lektiru sve do četvrtog razreda. Neko ko je glumio u svim školskim predstava, pevao u horu, igrao u svim školskim predstavama. Neko ko je trenirao džudo 6 godina, trčao, plivao, skakao u vodu, igrao košarku, rukomet, odbojku, bavio se svim mogućim sportovima. Neko ko je pisao najbolje sastave na pismenim zadacima. Neko ko je već i zaboravio šta je već sve radio u životu pre nego da je došlo vreme da se izabere škola koju će upisati.

Posle završene osnovne škole sam upisala pravno birotehničku i sigurna sam da to nikako nije bio promašaj. Da sam ostala u tim vodima, verovatno bih i nastavila tako, sve do neke psihologije ili advokature, novinarstva. Međutim nisam uspela da završim prvu godinu srednje škole.

Jednostavno nisam ni išla u školu. Bila sam jako i skoro neizlečivo bolesna. Imala sam teži oblik epilepsije za koju nisu umeli ni znali da ustanove ni kako da leče, ni odakle potiče. Meni se samo nije išlo u školu sa gomilom “glupaka”, pa sam izmišljala glavobolje koje su bile odličan način za, ne otići u školu. Sve dok me nisu poslali na ispitivanja u Beograd, gde su ustanovili da sam epileptičar. E tada su mi stvarno dali kartu, “za ne ići u školu.”.

“Ona ima određeni oblik epilepsije koji je jako opasan, nema napade, ali njeni moždani talasi na eeg-u pokazuju da je epilepsija prisutna i da može da se pojavi u raznim oblicima.” Razmišljam ja i onda, a i sada. Dobro, mogla sam da glumim da me boli glava, mogla sam, jebem li ga kako, da zeznem te moždana talase u budnom stanju, ali definitivno nije postojala mogućnost da zeznem te talase dok spavam, a ta snimanja su se obavljala i u stanju dok spavam, a oni su bili najrelevantniji. Bože sačuvaj.

Klinička slika je bila loša, a ja sam se odlično osećela, jer nisam morala da idem u školu među “glupake”, a i inače sam se odlično osećala. Prepisali su mi neki lek, od kog nikada ni jedan jedini nisam popila, ali na svakoj sledećoj kontroli su mi rekli da mi je bolje, ali su povećavali doze. Mama kada je pročitala kontraindikacije odlučila je da mi ih ne daje.

Počeh od škole, ali sada sam se zaista zapitala koliko je u stvari sve to što nam doktori kažu tačno? Nisu to bili neki šele-bele doktori, već vrhunski stručnjaci cenjeni u svojoj profesiji u zemlji, a i šire. S obzirom da sada imam veze sa VMA, pošto tamo šaljemo đake na pregled pre skoka, dođe mi da pokupim sve one moje dijagnoze i da odem da nađem te doktore da ih pitam o čemu se u stvari radi?

Jednostavno smo odlučili da više ne ispitujemo ništa, digli ruke od doktora i rešili da budem zdrava i eto tako se završilo moje foliranje glavobolje. Epilepsiju su mi sami dodeli.

Nego da se vratim na moje školovanje.  Samim tim što sam veći deo te prve srednje, pravno birotehničke školske godine provela na ispitivanjima i po bolnicama, morala sam da polažem razredni ispit. To vam je ono kad nemate dovoljan broj časova, pa svaki predmet polažete posebno na kraju školske godine.

Položila sve, ali zadnji kad je došao rekoh sebi: “Jebote lebac, pa ti ćeš opet morati među one “glupake” i ne izađem na taj poslednji.” Morali su da mi daju jedinicu.

Ukinuli pravno birotehničku od sledeće godine, tako da se ja prebacim na ekonomsku. Završim nekako tu srednju, ali šta me jebo đavo da upišem ekonomski fakultet nikada mi neće biti jasno. Ne da me ne zanima, nego me nikada nije ni zanimalo. Jedino pametno što sam u toj školi naučila je daktilografija. Kucam za medalju, pa čak i na “Biser” pisaćoj mašini.🙂

Što se fakulteta tiče, e tu sam svašta nešto naučila, ali već sam zaboravila. Ne interesuje me. Ostao mi je samo jedan jedini ispit… A onda sebi kažem:  “Jebote lebac, pa ti ćeš opet morati među one “glupake” i ne izađem na taj poslednji.” E tako je bilo.

Radila sam kao novinar, ali mi je neostvarena profesionalna želja ostalo da budem psiholog. Advokat već ne bih mogla da budem, jer bi me ubila nepravda.

Kad me neko sada pita šta radim, čime se bavim, koje mi je zanimanje? Kažem da sam sekretarica. Ako se neko nađe pametan, pa počne dalje da zapitkuje, kažem da sam padobranac koji je sekretarica u padobranskom klubu. E onda prestanu da zapitkuju.🙂 Šta koga boli ona stvar, šta sam i koje mi je zanimanje. Zanimanje mi je da uživam do daske, da tu i tamo zaradim neke pare i da živim srećno.

Eto tako postavim pitanje sebi i do kraja teksta dobijem bar 16 odgovora od same sebe.  Nadam se da vas nisam mnogo udavila, a i da jesam, nisam vam ja kriva što sam vas “navukla” na sebe. Ljubi vas i voli Ivana.

25 Responses to “Kako sam promašila profesiju – a možda i nisam?”

  1. drveni advokat Says:

    ljubimo i mi tebe🙂 :*

  2. Pedya Says:

    Kako krete s onom fotkom, već sam se zapitao koju si profesiju promašila. Mislim na proizvodnju čarapa i izradu drvenarije…

  3. Deda Says:

    …mozdani talsi u stanju mirovanja… Prejebala si aparate..
    Onda si zajebala i babicu,lol😛
    Znam da nije smesno, ali sam budala …

  4. Charolija Says:

    Drvena e baš me brine i nervira što te nema. Znam da te ima, ali sa druge strane te i nema. Piši draga.🙂

  5. Charolija Says:

    Joj Pedja meni nekako baš ta fotka super legla uz ovaj tekst. Možda sam mogla i više da skrenem sa puta. Hahahahah….:mrgreen:

  6. Charolija Says:

    Nisi Deda budala, mislila sam se i ja. Da’l zajebah babicu ili aparate?😀

  7. malabreskva Says:

    Ma svi kukamo da smo promašili profesiju, ne znam nikoga ko je zadovoljan i ko je srećan što je baš to izabrao. Ustvari, država nam je trula, pa šta god da radiš ispadaš smešan i ništa te ne može zadovoljiti…

  8. Charolija Says:

    Baš tako Breskvice. Nezadovoljna sam školom koju sam završila, ali nikada se nisam žalila na poslove koje sam radila, jer sam radila samo ono što želim i volim.

    Trenutno sam apsolutno zadovoljna, ali sa druge strane bih mnogo više volela da sam, recimo…psiholog.

  9. nedjo Says:

    Ilustracija je odlična!
    Inače imaš jako dobro TED predavanje na temu školovanja, pa baci pogled na njin YouTube canal🙂

  10. Charolija Says:

    Nedjo hoću i to da pogledam. U zadnje vreme brinem oko promašaja profesije, jer imam jednog sestrića koji treba da upiše srednju i drugog spremnog za fakultet. Toliko stvari utiče na mlade živote, da smatram da se treba ozbiljnije pozabaviti tim pitanjem. :))))

  11. Dudaelixir Says:

    Nisi me iznenadila pričom jer sam i sama imala te neke “drčnosti” u sebi i radila “za inat drugima” mnoge stvari. Naravno, mnogo kasnije sam skontala da sam sebe zajebala, ne njih! E, pa, vučem, bogami, teške posledice. Sada u 56. godini ne znam gde ću, šta ću i kako ću! Da, promena posla, silom prilike!😦
    Sto bi reko Sloba: Volim i ja vas!

  12. Gil-galad Says:

    Retko ko ima tu sreću da radi ono što voli, ili da makar, kao što kaže poslovica, voli ono što radi, ako već ne može ono prvo.

    Čuvaj i neguj to, a želim ti da traje onoliko koliko ti budeš želela!😀

  13. stevo Says:

    Čarlić, postoji još jedan zaista poslednji ispit na koji se ne treba pripremati, svakako na njega izlazimo, tj. na nju, ali ima vremena, za sto godina!

  14. veshtichanstvena Says:

    Postala si prava Ivana, prava TI )))
    Treba li i može li se više?)))
    Fenomenalna si. Eto.

  15. Charolija Says:

    Dudo kako god bilo nikada se nisam kajala zbog svojih postupaka, možda sam posle nekih stvari postajala samo malo mudrija. Znala sam još sa 18 da nikada neću dočekati penziju, jer neću ni da radim za nju. Do moje 56 ko zna šta će se sve promeniti, ali ja sigurno neću.😀

  16. Charolija Says:

    Gile po meni je sve stvar izbora. Ako sam se zeznula u izboru škole, po meni je bilo logično da se ne zeznem u izboru posla. Bilo je tu svega i svačega, ali uvek sam radila samo ono što volim i dokle volim. Čim mi se nešto ne sviđa i vidim da nema teorije da promenim, zbog ko zna koga ili čega, lepo nastavim dalje.

    Baš nemam pojma šta ću biti kad porastem.😀

  17. Charolija Says:

    Stevo nekako mislim da se celog života pripremamo baš za taj ispit. Kad dođe vreme da se samom sebi polože neki računi. “Gde sam bio, šta sam radio, koliko sam dobrog ili lošeg učinio sebi i ovom svetu.” Ne može se od tog ispita pobeći, ali retko ko ga i položi.

  18. Charolija Says:

    Veco verovatno se i može i treba bolje. Biti ja i nije neka velika filozofija. Mada mislim da mi i nije lako sa samom sobom. Kome jeste, lako sa sobom?🙄

    Uvek se postidim kada me hvališ.

  19. drveni advokat Says:

    moraću . . . za post mi treba vremena u kontinuitetu, a trenutno mi je nestašica . . . ali ću se potruditi :*

  20. Charolija Says:

    Drvena, čekam i nadam se da nisi odustala od svog bloga.

  21. SanjaKokica Says:

    Charolijo, super je što ti zanimanje može biti da uživaš do daske. Jbg, ima nas koji ne možemo da se bavimo tim zanimanjem, jbg, pa radimo što se mora, a ne što se hoće🙂 Tebi, prst gore, uživaj🙂

  22. zelenavrata Says:

    Jeb`o te lebac da te jeb`o lebac spicenitisu, koji uvek voli zivot🙂

  23. electrasdreams Says:

    Zivot je lep ma sta nam doneo.

  24. Exxx Says:

    Kao što reče Pedya kad vidiš sliku posta, raznorazne profesije padaju na pamet😉

  25. Ivan Muljevski Says:

    A ley, cak sam sebe pronasao na tri mesta u ovom postu. Tacnije, imamo tri slicnosti.

    1. U jednom periodu od dve godine sam bio 5 puta kod lekara i nista nije bilo na kraju.🙂 Sve ok, ispade da sam hipodondar.

    2. Ni mene nije zanimao previse fakultet pa ba muski “razvlacim”

    3. Isto volim psihologiju, mada mi to nije zelja da postanem jednog dana…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: