Otuđivanje od života – internet

zavisnost-300x199

IZVOR "NA VIDIKU"

315 novih postova u google readeru, 215 regularnih mailova… celih 16 dana ni glasa od mene.  Da, većina nas su zavisnici od interneta. Samo sam dva puta  za to vreme, uključila komp da pregledam neke diskove, sve ostalo vreme je bilo posvećeno životu. Verujte mi, internet je zlo ako se ne koristi umereno, a vrlo mali broj ljudi zaista ima granicu u tome.

Pored toga što sam ranije postizala da pročitam sve nove postove, da svima odgovorim na poruke, komentare, da na twitteru napišem po neku “pametnu” rečenicu, da napišem novi post, da pregledam gomilu nekih snimaka i da pri tom niko ne ostane gladan u kući, prljav ili upišken, ukakan, ne ispeglan ili već šta, da svi budu zadovoljni i da kuća bude čista i uredna, a da ja stignem sve, verujte mi sve je to zaista gubljenje vremena.

Ovih dana uveče sednemo, pa gledamo neki  film, ako nam se ne sviđa bacimo partiju jamba, tablića, mau-mau… Ako nam se i karte ne igraju sedimo i razgovaramo. Alo bre, razgovaramo, ne dopisujemo se iz dve različite sobe preko g-talk-a što je ranije bilo uobičajeno. “E molim te, ‘ajde trkni do prodavnice.” i slično.

Znala sam kada je neko od vas bio negde, a nisam znala neke stvari koje su se dešavale tu oko mene, “jer sam imala važna posla.”, katastrofa. Bežanje u svet nerealnog je znak da nešto u realnom životu ne funkcioniše kako treba. Definitivno je tako. Šta je to što nije funkcionisalo? Otuđili smo se zarad nekih drugih nevažnih stvari.

Shvatila sam da imam punu kuću knjiga koje volim  i da zaista imam vremena da ih čitam. Shvatila sam da pored googla postoji i naša mala biblioteka enciklopedija koje je zaista zanimljivo prelistavati… kao nekada. Da mi je kuća i ako na oko idealno čista bila, nezadovoljavajuće uredna za neke moje standarde. Sada je baš lepo i onako kako želim da bude. I ako nisam zanemarivala decu, moram da priznam da ipak jesam. Oni sada znaju po dve pesmice više. Vidim, čujem, umem, znam, razmišljam, imam vremena za sve.

Jesmo li svi mi koji svakodnevno razmenjujemo gomilu misli i poruka malo uvrnuti i švrć?  Jesmo! Ne svi naravno, ali većina da! Kako to, da kada god svratim na facebook tamo budu isti ljudi? Kako to, da na twitteru gomila istih ljudi svakoga dana ima šta da kaže, uvek? Kako to, da kada god odem na preferans, sa istom ekipom mogu da igram? Kako to, da svakoga dana, svakog drugog, isti ljudi pišu po post, dva, tri? ZAVISNICI!!!

Oni koji su pravi zavisnici će reći, “ma neeee…ja to samo u slobodno vreme.” Izgovori…gomila izgovora. Oni totalno zavisni će umeti da opravdaju sebe i svoje delovanje na internetu na milion načina: “Posao mi je vezan za internet.”, “Prvo završim sve, pa imam vremena.”, “Ja sve to na netu, na brzinu odradim.” i slično.  Nije istina. Net vam oduzima dragoceno vreme. Priznajte to sebi i pokušajte da … ne mora 16 dana, za početak probajte 2 dana da se ne konektujete, da iskulirate, da pogledate oko sebe i da se vratite pravom životu. Verujte mi, prijaće vam.

Skoknem sada do google readera da vidim ko je bio najaktivniji. Nije bitno ko je to, ni šta je ta osoba pisala, ali meni to samo govori da je to neko ko je u suštini jako usamljena osoba, nezadovoljna svojim životom, poslom ili načinom na koji može da se oglasi i pokaže u javnosti. Nije to merilo naravno, ali mora da ima neke veze sa usamljenošću. Nekome treba 5 minuta da napiše post, nekome pola sata, ali u svakom slučaju za toliki broj postova je potrebno vreme.

Nemojte očekivati sada da neću čitati sve vaše postove koje napišete i da ću prestati da pišem i odgovaram na komentare, ali sigurno je da će to biti određeno vreme i ni za dlaku više od toga. Kada nešto stavim na papir, pravi papir, tako i uradim. Stavljeno je na papir. Život je i suviše vredan da bih ga živela u nerealnom, virtualnom svetu.

37 Responses to “Otuđivanje od života – internet”

  1. Sanja Says:

    Slazem se.Ali dok to covek sam ne shvati, dzabe je pricati. Ja nemam blog, u citanju provedem pola sata do sat dnevno, ali cak i to se oseti, priznala ili ne.

  2. Charolija Says:

    Sanja imam blog, sajt koji pokušavam da održavam, dve-tri mail adrese gde primam poštu, igram farmu, na twitteru sam redovna i pritom sve ono što normalna majka i žena radi po kući radim, i još svašta nešto…definitivno sam obolela…i morala sam sama sebi da uvedem “terapiju”. Oseti se nenormalna razlika kada se čovek posveti samo životu.

  3. veshtichanstvena Says:

    Bravo Čarolija ))))
    Sve od reči do reči potpisujem. Desetak dana nisam pisala niti se bavila kompom.Milina. U pravu si sve što si napisala, neosetno smo uvučeni u mrežu virtualnog sveta i postali smo teški zavisnici…To mi se ne dopada, ja se sebi ne dopadam u tom svetu i rešila sam da odredim malo vremena za boravak u njemu.Ostatak ću provesti na milion lepših i boljih načina.
    Ovo nije kritika nikome, ovo je Samokritika.
    Živeo život i mi u njemu)))))))))))))))
    Pozdravljam te mnogo, i navijam da uspemo))))))))))))

  4. Pedya Says:

    Nije problem popiti piće pre ručka. Nije problem ni popiti pet-šest pića triput godišnje, kad je neki dobar (i veseo) razlog. Ali…

  5. Suske Says:

    Ja sam se zabrinula, pošto ste imali raznorazne pehove …. drago mi je da ste svi dobro!🙂

    Podržavam tvoj stav.
    Život se ne sme zanemarivati🙂

  6. Deda Says:

    Sa nekim stavovima se slazem, a sa nekim i ne…
    Priznajem: jesam zavistan od neta. To sam priznao i kod mene na blogu. Pokusao sam da se dikonektujem ali bezuspesno. Cini mi se da kad ne bi imao konekciju da bi skroz odlepio.
    Moj jedini greh je sto volim da citam i sto na netu mogu svasta nesto lepo da pronadjem. Knjige ne mogu bas da citam jer imam problem sa alergijom.
    Bezanjem u nerealnan svet pokusavam da otkacim stresne situacije koje imam u svakodnevnom real life-u.
    Puno stvari iz tvog posta sam pronasao kod sebe, ali verujem u sebe, bnas kao sto sam prestao da pusim, bas kao sto sam poceo da vozim biciklu povremeno a da svakoga dana predjem najmanjae 5 km pesice, jer imamo kuce koje pride zahteva i vecu higijenu u stanu zbog nas svih…
    Ako si primetila , smanjio sam broj postova a da u komentarima me skroz nema… cak ni kod mene na blogu. To nije korektno, ali kad pogledam koje vreme provedem pored kompa na netu, korektno je od mene da se malo vise sebi posvetim, a ne drugima..
    Ne bih se slozio sa tobom da mi nesto fali u realu pa trazim to na netu.
    U realu imam sve sto mi je potrebno, a ono najvaznije, podrsku, ljuba, postovanje i sve ono sto je potrebno za funkcionisanje jedne normalne porodice…
    Nista preko toga na netu mi nije potrebno, niti to trazim od drugih…
    Prezadovoljan sam svojim zivotom, svojom porodicom i svojim poslom. Tako ja sebe vidim, ali me mozda neko drugacije vidi… I moja zena je na netu, verujem da bi imali ozbiljan razgovor kad bi preterali u svemu ovome ili kad bi nam porodica trpela…

  7. Deda Says:

    Mislim da je ovo izuzetno korektan post i da se iz ovoga moze puno nauciti ako bi ljudi zeleli da priznaju sebi neke stvari.
    Hvala ti za podsecanje . Za nesto o cemu svakodnevno razmisljam vec duze vreme i o cemu ragovaram sa iskrenim prijateljima…

  8. stevo Says:

    Ne znam koliko je umereno izbegavati dve nedelje, jer to nema veze sa umerenošću; ne piti vodu dve nedelje je takodje neumereno! Ako neko nije u stanju da dozira svoje vreme na netu njemu ili njoj internet i nije potreban. Što se mene tiče nisam zavistan ni od cigareta ni od računara (uopšteno). Cigarete mi nisu potrebne, kompjuter jeste, ali… Neću sebe da teram da nisam na kompu mesec dana i onda navalim ko lud. Od dva do pet sati dnevno sam na kompjuteru, od toga trećina na internetu, ako mi sada neko kaže da ostatak od devetnaest sati nemam život taj sigurno ne treba da se bakće sa kompjuterima, jer posedovati kompjuter u većini slučajeva podrazumeva i korišćenje interneta. Onaj koji se satima igra sa nekim igricama, ili satima prelistava sve i svašta na netu, verovatno je slučaj za samoga sebe; a to što se kao slučajno baš sada dogadja da televizija objavljuje raznorazne rezultate o “bolesti” internetovanja i jahanja na računarima izgleda kao slaba koincidencija sa vladajućom modom piši o onom što je dva-tri dana u vrhu interesovanja, naime sutra ili prekosutra neće biti niko zainteresovan!

  9. malabreskva Says:

    Priznajem ja sam zavisnik, i ne bi me čudilo da sam ja “taj nesrećnik” što je imao najviše postova za dve nedelje🙂

    Sve što kažeš je ok, sve je potpuno tačno i svi mi to vrlo dobro znamo…

    To je kao kad čitaš na paklici cigareta da pušenje ubija…

    Ja trenutno nemam drugih obaveza, nemam šta pametnije da radim, i… gubim vreme…eto…

  10. Ivana Says:

    Ja zavisna. Priznajem. Nemam opravdanja. Ali…upravo zbog određene usamljenosti i jesam ovde. Zato što određene ljude mogu samo ovde da nađem.

  11. Charolija Says:

    Veco ovo što sam napisala je upravo baš samokritika, pa ako se još neko pronađe i promisli malo, super.🙂 Vidiš tebi se ne sviđa kako sebe vidiš u ovom svetu, a ima puno onih koji se sebi mnogo više dopada slika koju ovde stvore, nego ono što oni zaista i jesu.

    Preispitala sam se i možda ni ja nisam bila daleko od njih. Nemam problem da priznam sebi, zarad nečeg boljeg i lepšeg u svom životu.🙂

  12. Charolija Says:

    Pedya baš tako. Sve što je umereno nije opasno i ne može nam nauditi na bilo koji način, sve u čemu se preteruje počinje da upravlja nama.

  13. Charolija Says:

    Izvini Suske i izvinite svi koji znam da ste se zabrinuli. Trebala sam prvo da se javim i najavim svoj odlazak tj. pauzu, ali onda bih se sigurno vraćala da vidim komentare, da odgovorim, da ovo, da ono…razumeš.

    Nije ovo laka rehabilitacija.😉

  14. Charolija Says:

    Deda taj tvoj post je jedan od razloga što sam se zamislila.😉 Postoji još jedan, ali ne mogu da se setim ko ga je napisao.

    Čovek je seo i preračunao se koliko vremena troši na određene net radnje.

    Kada kažem usamljenost mislim na usamljenost kada su svi oni koje volimo tu oko nas, a mi kao da nismo sa njima.

  15. Charolija Says:

    Stevo da li je umereno dve nedelje, mesec ili tri meseca zavisi od slučaja do slučaja.

    Drago mi je da ti nisi zavisnik.

    To što kažeš da se na TV-u priča o ovome moram da ti priznam da nemam pojma, vreme ne trošim ni na gledanje televizije.

  16. Charolija Says:

    Breskvice nisi ti ta.😉 Nije bitno ko je, to je samo jedno od mojih zapažanja. Naspram te osobe mi u opšte nismo u opasnoj kategoriji zavisnosti.🙂

    Kada već nemaš šta drugo da radiš, internet je odličan način za gubljenje vremena.😉

  17. Charolija Says:

    Da Ivana i o tome sam razmišljala, koliko sam samo dobrih ljudi ovde upoznala, internet ima i svoju dobru stranu, naravno, ali sve što je preterano nije dobro, a ja sam neko ko ne ume da postavi granice sebi.

  18. Mahlat Says:

    Prvo si odgovarajuci na komentar rekla da je tvoj post samo samokritika a onda si na drugi komentar odgovorila ”nisi ti ta, nije bitno ko je”.

    Ne mislim da si me prozvala ali u zadnje vreme postavljam po dva, tri, posta dnevno sto me po tvojim merilima svrstava u ako ne internet zavisnike onda u blogozavisnike.

    U vezi zavisnosti postoji samo jedno pravilo, koja god da je zavisnost u pitanju a ima ih mnogo – kafa, cigarete, kocka, kladjenje… na odredjen nacin uredjuje nas život i radeći to što radimo radimo to na uštrb nečeg drugog. Ja ne moram da pijem kafu čim otvorim oči a pijem je. Ne moram mnogo tota d aradim a radim. MOj život je sazdan od mnogo malih zavisnosti, u suštini ne moram baš ništa. Većina stvari mi je nametnuta pod velom toga da je to normalno i da ja na primer moram da kuvam jer je to, jebi ga, tako normalno.

    Od juče razmišljam o ovom tvom postu, to je jedna lepša strana interneta – teranje na razmišljanje i slažem se sa tobom samo oko jednog – da je potrebno naći meru u svemu.

    Mera je relativna stvar, ono što je mera tebi nije meni i obratno.

  19. Charolija Says:

    Mahlat verovala ili ne ima i onih koji pišu i po više postova od tebe.🙂

    Samokritika u smislu da bukvalno nisam gasila komp i da sam svaki mogući trenutak koristila da nešto napišem, pogledam, preslušam. Kao pravi ludak. Nije mi bio cilj da bilo koga prozivam, mada možda može i tako da se protumači.

    Samo razmišljam koliko vremena treba za sve to. Ti pišeš lako kao voda i verujem da ti nije problem da u dahu ispričaš nešto, za šta je nekome potrebno celo popodne. U pravu si da nam nije svima ista mera, ja meru nemam ni u čemu i to je moj veliki problem. Da sam počela da se drogiram, verovatno bih do sada bila odavno pokojna. Jedna od mojih velikih mana je upravo to. Ne umem sebi da postavim granice i ne dozvoljavam drugima da mi ih postave.

  20. Dudaelixir Says:

    Srećno ti u “novom” zivotu!😉

  21. Charolija Says:

    Dudo volja je najbitnija, a s obzirom da nam je zima na pragu… ma šta ti pričam, znaš i sama.😉

  22. Džejn Says:

    U ovakvim situacijama, volim za sebe da kažem da sam kao dr Greg House – funkcionalni zavisnik.🙂

    U neku ruku jesam zavisna, ali moja zavisnost ne utiče na druge funkcije koje kao jedinka obavljam.🙂 Posao ne trpi, porodica ne trpi, prijatelji ne trpe. Kad bolje razmislim, internet trpi, i to zbog poslovnih i privatnih obaveza.🙂

    I pravo da ti kažem, uopšte ne vidim problem u tome. Štaviše, vreme koje provedem na netu je sve, samo ne uzalud potrošeno. “Kupovina” serija, filmova, muzike, skitanje po Wikipediji, čitanje blogova, učenje… To su sve super stvari koje treba prihvatiti širom raširenih ruku.

    Naravno, u svemu može da se pretera, pa i u internetu. Najbitnije je imati mere.🙂

  23. Charolija Says:

    Džejn kao i ti i ja sam mislila da ništa i niko ne trpi zbog moje zavisnosti, ali tek kada sam se isključila sa neta, shvatila sam koliko više vremena imam, koje mogu kvalitetnije da provedem.

    Naravno da u nekim slučajevima nije uzalud potrošeno, toliko korisnih stvari ima, ali sa druge strane lično nemam meru i to je bio moj problem.😉

  24. zelenavrata Says:

    Jesam zavisnik i prija mi to. Volim da citam, volim da pisem, ali kao i u zivotu imam meru za sve.
    Mene ce bilo ko tesko naci duze od sat vremena na netu, ne mogu, sve i da hocu, kicma me opominje. Oladim, pa posle 2-3 sata opet. I volim uvece da vitlam po netu, pa to ti je.
    Niko ne trpi, ali posasavim kad mi pukne net pa ga nemam par satim dan…Ovisnik sam i od cigareta.
    Kakav bi ja to covek bila da nemam poroka?😀

  25. Goran Says:

    Uh, surovo ali istinito. Recimo, pošao sam na letovanje sa idejom da ću petog dana svratiti u internet kafe da „vidim šta ima”. Ma, nije mi računar pao na pamet!

  26. SanjaKokica Says:

    Eto Charolijo i ja da ti se javim, sa zakašnjenjem, jel…bila sam u stvarnom životu. Ja se nemam običaj isključiti danima, (sem kada odemo na letovanje) ali uglavnom uradim u kući sve što treba, pregledamo domaće zadatke deci, družimo se, kafiramo i onda kada nadjem vremena i dodjem do kompa bacim pogled i iskomentarišem. Skinula sam se sa ovisnih igrica na myspaceu što je postalo biti problematično, ovo sve ostalo radim zato što mi prija plus deo je mangupa i mene zajedno. To nam dodje i neko zajedničko interesovanje, pored drugih stvari koje nas spajaju. Tako da – ja jesam ljubitelj interneta, on nas je i spojio, ali sam takodje i ljubitelj stvarnog života. Mislim, takodje, da imam i meru. Ali, naravno da se slažemo u tome da je stvaran život na prvom mestu, pa za ovaj drugi, koliko pretekne. Postove pišem iz cuga, sad valjaju li ili ne, meni su značajni, pogotovo što često pišem o deci i razmenim iskustva sa svima vama. Saveti umeju biti korisni. Znači – slažem se, umereno, kada je stvaran život ispunjen. Sve najbolje Charolijo!!

  27. Charolija Says:

    Zelena znaš da volim da osvanem pored kompa…e to više ne radim.🙂

  28. Charolija Says:

    Kokice i ako zavisna davala sam se porodici maksimalno, ali pošto sam sve ostalo vreme provodila na netu, zabrinula sam se za sebe. Umereno i pametno.🙂

  29. Charolija Says:

    Gorane pred odlazak na letovanje sam se odjavila i nije mi palo na pamet da jurcam neki internet kafe ili slično. Odmorila sam maksimalno od svega.🙂

  30. SanjaKokica Says:

    Charolijo, naravno da nisam mislila da si ti zapostavila porodicu, samo sam htela dočarati moju meru blogovanja🙂 a mislim da imam meru.

  31. Charolija Says:

    Kokice ne kažem da si ti rekla, već sam se iskreno sama sa sobom zapitala, koliko je ne zanemarivanje porodice zaista tačno i koliko tu ima izgovora sa moje strane?

    Zaista sam imala veliki problem, koji možda i dalje imam, ali maksimalno se trudim da kada ujutru ustanem ne uključim komp, ne pregledam mailove pre 12, posle 23h se isključim, ja sam totalni fatalista i sve kao mogu da postignem, a u stvari je to nemoguće.

  32. zelenavrata Says:

    Tipicni si blizanac draga moja, on ili crnu ili beli, mukica ne zna za sivu i ostale boje, iskuliraj se😛

  33. malabreskva Says:

    Čarolijo, razumem te u potpunosti i verujem da ti je teško jer imaš porodicu i ne želiš da ih zapostaviš.
    Ja za sada nemam nikoga, pa mogu da se zezam. Mislim da bi najbolje bilo kada bi čovek mogao da se isprogramira da bude na netu nekih sat vremena dnevno i ni minut više. Cvrc, kad bi mogao🙂

  34. drveni advokat Says:

    sledeći put najavi da te neće biti, neki ljudi su se i brinuli, znaš? :p

  35. IvanB. Says:

    sta znam, ne kritikujem i ne osudjujem, svako ima pravo da odluci kako ce provesti svoj zivot i to na nacin koji mu odgovara.
    ali da postoje ekstremumi u zavisnosti to je neminovno – nekome je to nacin zivota, boze moj.
    ja ne bih menjao pivo sa prijateljima u gradu ni za kakvu drustvenu mrezu na net-u.

  36. dollybel Says:

    Ne želim da kritikujem nikoga osim sebe. Ne dopada mi se koliko vremena provodim na netu, pa povremeno pravim pauze.
    Da trčim uz stepenice da bih vidjela napisano, da bih prokomentarisala, pročitala mail… nećeš majčin sine.
    Neću bre bona, hoću da šetam, da se grudvam, da kuvam, da čitam knjige, novine, gledam filmove….

    Jako mi se dopada kako si ovo napisala.

  37. Ivan Muljevski Says:

    Zato sam ja u jednom trenutku batalio veliki deo aktivnosti na internetu (bez FB-a, twittera, proveravanja mailova i slicno) i poceo da radim stvari na koje sam zaboravio :S

    Cak sam da bi sebe obavezao napisao post /”Restart”/ cisto da vidim da li je moguce da izdrzim toliko.

    Zadatak je obavljen polovicno.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: