Greh

trudnicaPočetak sedamdesetih, a život je tek pred njom. Tek što je napunila 16 godina. Mlada, izuzetno lepa crnkica, duge blago talasaste kose. Veselo, bezbrižno biće, uvek nasmejana i spremna na šalu. Potiče iz izuzetno uticajne, bogate, gradske porodice, koja ima velike planove za nju. Ima ih i ona.

Kada napupeo stomak više nije mogla da krije, otkrili su njenu tajnu. Neviđena sramota za nju, porodicu, celu familiju. Otac bi nekako i prihvatio takvu situaciju, ali ne i njena majka. Patrijarhalna i tvrdoglava žena. Pošto je trudnoća već poodmakla nije bilo nazad. Međutim njena stroga majka je u nadi da će se nekako osloboditi te sramote, nalivala raznim čajevima koje su joj pribavljale raznorazne babe travarke. Momka koji je bio otac deteta nije mogla da kontaktira. Bila je u zatočeništvu svoje rođene majke.

Savijala je preko kace za kupus i tukla po zadnjici. Sve od sebe je dala da ubije plod ljubavi, mlade, lepe devojke, ali nije uspela. Buduća majka je bila očajna, izmrcvarena, ali u sebi se radovala što će uspeti da rodi svoje dete, pa ma kakva je kazna čekala.

Došao je i taj dan. Rodiće svoje dete. Carski rez. Otvara lagano oči. Pospana je, ali jedva čeka da uzme svoje čedo u naručje. Oseća nečiji hladan dlan na svom čelu i prija joj. Osmehnula se kada je ugledala medicinsku sestru. “Dečak ili devojčica, šta je?”, upitala je. “Bio je dečak, ali nije izdržao. Žao mi je, umro je na rođenju.”

Svet se srušio. U tom trenutku kao da je i ona umrla. Više nije imala nijedan razlog da nastavi svoj mladi život. Nije možda imala razloga, ali nastavila je dalje. Iz bolnice se vratila kući. Svi su se ponašali kao da se ništa nije ni dogodilo i više nikada niko nije pričao o tome.

Sa 18 godina je pobegla od kuće i udala se za lepog, dobrog, ali i siromašnog čoveka sa sela, kome je žena umrla i ostavila dve ćerke za sobom. Prihvatila je devojčice kao svoje, a posle godinu, dve rodila još jednu devojčicu. Život u planinskom selu je bio izuzetno težak. Nežne bele ruke sa nalakiranim noktima, postale su ogrubele, ožuljane, nadničarske. Cipele na štiklice su zamenili gumeni opanci, ali i pored sve muke ona je bila srećna. Njena majka se posle nekog vremena, pomirila sa tom situacijom, pa su se čak i posećivali.

Šta god i kako god se dešavalo, život ide dalje. Godine su prolazile. Roditelji su joj ostarili, prvo joj je umro otac, a nešto kasnije i majka. Na njenom grobu je iskreno plakala i žalila je. Ipak, bila joj je majka. Muke koje je sa njom prošla je zaboravila. Ostala su joj samo lepa sećanja, kao uspomena na nju.

Vreme nemilosrdno prolazi. Ispod velikog hrasta sede ona i muž, piju kafu i razgovaraju šta još treba da se uradi tog dana. Ćerke se poudavale i otišle, ostali su sami okrenuti jedno, drugom. Muž uzima kosu i odlazi na livadu da pokosi ono što je ostalo. Ona ostaje da dovrši svoju kafu, pa da napoji krave.  Vidi nekog kako se približava putem. Ustane i krene ka kapiji.

Ide ka njoj, malo se nakrećući na jednu stranu, neki muškarac. Hramlje. Izrazito crne kose. “Ko je sad, pa ovo?”, mislila je. Otvori kapiju i krene mu u susret. Sve su bliže jedno drugom. Ne može da veruje svojim očima.  Njena kopija. Njena kosa, njene oči, njen oblik lica. Ona u muškom obliku.

Osmehnuo se: “Mama, napokon sam te našao.”

mother_sonP.S. Volela bih da sam izmislila ovu priču, ali na žalost nisam. Pošto je kada ga je rodila bila maloletna, bez njenog znanja, njena majka je dete dala u dom, a nju su slagali da je umro. U grob je odnela tajnu, sa velikim grehom na duši.

Posledica njegovog geljanja su, pokušaji njegove babe da ga se otarasi, dok je još bio u stomaku. Selili su ga iz doma u dom, od samog rođenja.  Imao je oko 30 godina kada je uspeo da pronađe svoju majku. Pošto ih oboje poznajem mogu vam samo reći da nikada nisam videla da sin toliko liči na majku. Obeležila ga je svojim izgledom, dok joj je još bio u stomaku, da bi ga nekada prepoznala.

Advertisements

Tags: , ,

47 Responses to “Greh”

  1. Reminder Says:

    Kakva priča. Kažu da nema ništa jače i veće od majčinske ljubavi.

  2. Pedya Says:

    “Put do pakla popločan je najboljim namerama”… Mada, znam neke majke u čije “najbolje namere” nisam baš ubeđen. 😦 Iako one jesu.

  3. Charolija Says:

    Reminder…I njena majka je bila majka, pa vidi šta je uradila. U njenom činu ne mogu da vidim ljubav.

  4. Charolija Says:

    Pedya…ne može da bude dobro ono što mislim da je dobro, a da time povređujem svoje dete, pa ma koliko da su mi dobre namere.

  5. Sanja Says:

    Nicim ne mogu da opravdam kad majka povredi dete. Uzasno.

  6. Reminder Says:

    U pravu si Charolija je prevideh tu veoma bitnu činjenicu. Najbitnije da je sin pronašao svoju majku i da je ona konačno posle 30 godina dobila sina.

  7. Dudaelixir Says:

    O, bože, strašno, kako je svet odvratan. Zamisli sta majka može da uradi svom detetu, da je tuče i mrcvari da bi pobacila. Jao, jao! Jadna, verovatno uživa u svom sinu i verujem da joj je on oprostio sve u životu i da žive u ljubavi! 🙂

  8. malabreskva Says:

    Priča da ti se digne kosa na glavi!
    Strašno!
    Ne zaslužuju sve majke da se tako nazovu!

  9. Afroditta Says:

    Majci bijase oduzeto dijete,ali dijetetu nikada svoja majka!
    Da nije vjekovne potrebe covijeka da upozna svoje korijenje i ova prica bi zavrsila u slijepoj ulici.Ovako,jos jedanput se ukazala sansa da mati i sin pronadu jedno dugo i nadu svojoj dusi mir. 🙂

  10. dollybel Says:

    uh teška, potresna priča.
    Majka iz ove priče je bila dušman svom djetetu. Čime li je pred sobom ovo što je radila pravdala, ne znam, samo težak teret je odnijela sa sobom.
    Ne može se upravljati tuđim životima, pa čak ni onda kad “roditelji bolje znaju od nas”. U nas kažu: svako dijete kad se rodi ima svoju nafaku. Svoju sudbinu, svoj put i svoju sreću.
    uzdahnuh jako.
    Žao mi je što nije imala majčine ljubavi i što njena majka nije dozvolila da ona svom djetetu podari majčinu ljubav.
    Nadam se da će jedno drugom to nadoknaditi.

  11. sara Says:

    Bas me je uzdramala ova prica i rasplakala. 😦
    mada je na kraju ipak lepo zavrsila.

  12. Charolija Says:

    Sanja ponekad kada moja deca nisu dobra umem dobro da podviknem, a posle se pitam da nisam možda preterala. Nikako ovo ne mogu da razumem.

  13. Charolija Says:

    Reminder dobila je sina za koga nije ni znala da postoji. Krug se uvek zatvori.

  14. Charolija Says:

    Dudo on njoj zaista nije imao šta da oprosti. Toliko joj se radovao da je to neopisivo. Jedna dobra neiskvarena duša koja je prešla dug i težak put da bi dobio ono što nam na rođenju pripada, majčin zagrljaj.

  15. Charolija Says:

    Breskvice ona je u svojoj glavi smislila život za svoju ćerku, pa kad je videla da to tako neće biti, za malo ju je ubila. Ipak ćerka nije živela onako kako je ona htela. Otišla je u selo u siromašnu kuću, da se muči ceo život, podižući tuđu decu, kao da je samo htela da napakosti majci.

  16. Charolija Says:

    Afroditta on je nju bukvalno tražio čim je malo stasao u dečaka, ali ipak su godine morale da prođu.

  17. Charolija Says:

    Doly baš nafaka. Ne može se pobeći od svoje sudbine. Pisano je tako.

  18. zelenavrata Says:

    Ovo ni Mir-Jam ne bi smislila.

  19. Sanja Says:

    E to je to. I ja vicem, pa se posle sekiram sto nisam imala vise zivaca. A ovo?! Strasno. Nasli se jesu, ali trideset godina je izgubljeno u nepovrat…

  20. stevo Says:

    Ja bih ovo ipak nazvao (kontra Reminder) sinovljevom ljubavlju, budući je majka mislila da je mrtav, sin je uprkos svemo pronašao svoju majku.

  21. Ivana Says:

    Jebote….

  22. SanjaKokica Says:

    Charolija, hajde drugi put stavi neko upozorenje, rasplaka ti mene na poslu. Tužna i dirljiva priča. I ja ponekada moram na svoje dečake viknuti, a posle…kada zaspu, ako mislim da sam preterala, ja plačem…i dira me savest. Bolje bi bilo da ni do toga ne dodje, jer griža savesti nije od neke pomoći. Ali šta ova uradi svom detetu je surovo i zlo, žalosno što sam sigurna da ima još mnogo takvih, takodje istinitih priča.

  23. Charolija Says:

    Zelena kad sam napisala naslov, kasnije sam se setila knjige Greh njene mame, to beše Mir Jam napisala? Tužno je što postoje ovakve priče, a nisu izmišljene.

  24. Charolija Says:

    Sanja mi se sekiramo oko nekih stvari koje su normalne, da bi ih vaspitali nekako, a oko nas postoje i monstrumi.

  25. Charolija Says:

    Stevo i ja tako mislim, ovde se vidi ljubav sina prema majci, a sa druge strane majčina zloba i tvrdoglavost prema ćerki.

  26. Charolija Says:

    Važi Kokice, sledeći put prvo upozorenje, pa onda pričica. Žao mi je što znam još nekih priča, pa kad ih budem pisala, upozoriću, pa da ne čitaš na poslu.

    Setila sam se i tvoje priče oko kupovine patika i tvoje brige i sekiracije da ne pogrešiš. Samoispitivanje, suze, izdržati i biti dosledan u nekim svojim stavovima, a duša da pukne. Zamisli samo da je ova “majka” u grob odnela takvu tajnu. Strašno.

  27. SanjaKokica Says:

    Znači, ne mogu ni da zamislim tako bezdušnog roditelja!!! Ja mogu reći hvala bogu ili onome za koga verujemo da postoji a ne vidimo ga, što mi je udelio roditelje kakve jesu. Kada sam trebala doneti važnu odluku, bili su tu da me podrže, a ne da brinu da li je sramota ili nije. Da oni nisu zauzeli stav da žele dobro svom detetu, ko zna u kakvom bih stanju danas bila. Hvala im na tome. Iz ove priče da barem svi ponesemo pouku da nije uvek dobro za naše dete ono što smo mi umislili da jeste. Treba čuti i njihovo srce a ne samo naše želje.

  28. Dubravka Says:

    jedini sisar koji se oglašava kad se rodi je ljudsko mladunče. al se jedini i smeje.

    teach your children well. 🙂

  29. veshtichanstvena Says:

    Strašno je šta je ta žena učinila svojoj ćerki i njenom detetu…To što su silom prilika propustili ne može se nadoknaditi….Šteta je nepovratna,ali eto ipak su se našli…

  30. Charolija Says:

    Kokice svako ima svoj život i pravo da bira kojim će putem ići, možemo samo da im sugerišemo, ali izbor treba da bude njihov, pa ma šta da je u pitanju.

  31. Charolija Says:

    Dubravka čudni smo mi neki sisari.

  32. Charolija Says:

    Veco ne može se nadoknaditi, pa da je i manje godina prošlo, ali bar se otkrila tajna.

  33. malabreskva Says:

    Carolijo, otkrij nam šta je posle bilo? Posle su ostali zajedno?

  34. Slavko Says:

    Zao mi samo sto nije nasao majku dok mu je baba bila ziva. Zemlja joj kosti isturila… Nije da sudim, samo… 🙂

    A i ona, sta joj je trebalo sa 15-16 godina da zatrudni? Sad ce neko reci: opet je majka kriva, trebala je da je nauci… Mozda, donekle, i jeste kriva sto mala nije znala/mogla/htjela da se cuva ali… I ta mala je trebala da bude odgovornija prema sebi. Eto mene, opet sudim. Necu vise.

  35. Charolija Says:

    Slavko razmišljala sam i ja o tome, ali kada razmislimo malo bolje, mislim da je pored takve majke nije bilo teško prevariti. Nedostajala joj je ljubav, pa je verovatno mislila da to što će se dati nekom momku, jeste ljubav.

    Od babine smrti, pa do njihovig susreta su prošle godine i godine i mislim da tu razdvojenost nikada ne mogu da nadoknade.

  36. Suske Says:

    Pre 20-30 godina u ovoj našoj zemlji je bio greh da devojka zatrudni pre braka i sa 24-25 a taman sa 16-17, pa su se zato devojke rano udavale i rađale decu.
    Kasnije je tim istim majkama bilo nenormalno da im deca imaju decu u tim godinama, ali i seksualne odnose.

    Ne znam kako je majka živela sa tim.
    Ne znam kako je mogla da ubija to dete u njoj.

    Jako potresna i strašna priča.

  37. SoraZG Says:

    Od prošlog stoljeća mentalitet na ovim prostorima nije se previše promijenio. Stravično je da su slični događaji još uvijek mogući.

  38. Just Jelena Says:

    Šta ti je životna priča…

  39. IvanB. Says:

    Da nisi na kraju napisala da je to istinita prica – pomislio bih da je neka spanska serija 😀

  40. Charolija Says:

    Suske meni je od ovoga još strašnije što znam za neke slične slučajeve u ovo današnje vreme. Nisu ovoliko ekstremni, ali posledice po mlado žensko biće budu katastrofalne u svakom slučaju.

  41. Charolija Says:

    SoraZG…baš sam to rekla Suske u komentaru iznad. Strašne se stvari još uvek dešavaju.

  42. Charolija Says:

    Just Jelena…priča za film.

  43. Charolija Says:

    Vala baš Ivane…morala sam da naglasim.

  44. bojovic Says:

    Zakleli se nebo i zemlja da se ništa sakriti ne može!

  45. nastasja Says:

    nista strasnije skoro nisam procitala…

  46. Marjan - Paradoksija Says:

    Uh kakva priča! Prava filmnska, nema šta. Tužna, emotivna, ali ipak, na neki način, sa hepiendom!

  47. Charolija Says:

    Strašno, ali istinito. 😦

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: