Ako imate blog, nikada nećete biti sami

prijateljstvo2Ako imate računar, pa budete toliko… (ponekad ne umem da se setim reči koju bih rekla, verovatno bih morala da odem u neku banju ili tako nešto slično, da odmorim malo), hm…da kažem, spremni da iznesete neka svoja razmišljanja svetu, tj. napravite blog, pa pri tom, još napravite i nalog na Twitter-u, Facebook-u ili nekoj drugoj sličnoj mreži, nikada nećete biti sami.

Znate…pre jedno dve nedelje, ovde na gajbi, deca spavaju,  mama, tata, sestra, sestrići daleko, moje najbolje drugarice daleko, jedna u Beču druga u Budvi, drugari daleko, ja sama sedim, čekam, mislim, strepim…hoće li živeti i dalje, onaj koga volim.

Telefon mi nikada nije bio omiljena sprava, tako da smo bili sami. Vi, moj računar i ja. Vi sa jedne strane, računar naša veza, ja sa druge strane.  Ne umem da se ponašam, reagujem, kažem prave reči kada me neko zbog bilo čega hvali. Ostanem nema. Nasmešim se, kažem hvala i bude mi neprijatno. Takva sam. Tako isto ne umem, ma glupa sam da vam objasnim, koliko mi je značilo svako  slovo vaše podrške. Hvala vam na svakom slovu. Eto, ne umem lepše.

Izašli smo iz bolnice, posle nekog vremena izvadili smo konce, posle par dana skinuli smo gazu i eto sada imamo jedan veliki lep ožiljak preko celog stomačeta. Gotovo je sve.

Otpusna lista mi se muva ovde negde po papirima, znam da je doktor rekao da nije video nešto slično, od kada radi, a izuzetno je iskusan,  kada je “zašao” unutra. Sve je bilo zbrkano. Uzrok svega toga je mogao da bude… Nije ni doktoru jasno, šta je to moglo toliko da zbrka creva.

Pre 5 godina u Kneza Miloša, na raskrsnici su mog dragog pri sasvim normalnoj vožnji motorom i po svim propisima, (raskrsnica, semafor i sl.)  “presekli” panduri.  Pao je sa motora, kaciga mu je spasila glavu, ali rebra nije mogla. Panduri su oborili mororistu!!! Pokupili ga, odveli u urgentni i ostavili, usred bela dena ko poslednje govno, nisu naravno ostavili nikakve podatke, jer su očigledno bili krivi i otišli.

U urgentnom su ustanovili lom rebara, prepisali mu terapiju i poslali ga kući. Nisu uradili kompletan pregled, UV, rentgen i tako to. Vremenom su rebra srasla i sve se na tome završilo. A da li je… ???

Još tada su tanka creva otišla u … ma dal` da se izrazim? Hoću, moj blog, moj rečnik. Otišla su u kurac. Ne, nisu otišla ka kurcu, već su se zbrčkala gore ka želucu.

Posle toga, on vremenom gubi na kilaži. Sa 75 kg, pada na 62 bez ikakvog razloga i ni makac. Javljaju se problemi sa želucem, misli da ima čir, dan za danom, bol za bolom, do prošle godine kada više nije mogao da podnese bol i muku. Doktor utvrdi da je kraj debelog creva zahvatio maligni, jebani, tumor. Operiše ga, otklanja to što ne valja i  zaključuje da je sve u redu. Kontrola za kontrolom, potvrđuje da je sve u najboljem redu.

Bilo je u redu. Ništa ga nije bolelo. Nijednom nije morao da pije ni jedan jedini lekić, dok tog jutra posle godinu dana od prve operacije, nije dobio bolove.  Ostalo sam vam ispričala ranije. Iz njega su izvadili 500ml neke tečnosti, uradili ovo i ono, piše sve, da ne tražim sada, ali znam i to neću zaboraviti da sam ga za malo izgubila. Da su čekali još 10 minuta, bilo bi kasno.

Celu noć je proveo na urgentnom, a da nisu ustanovili o čemu se radi. Dali mu 4 infuzije, nešto protiv bolova i poslali ga kući. Kada se u 7 ujutru pojavio na vratima, mislila sam to je to. Bilo mu je loše, gotovo je, idemo dalje. NE!!! Poslali su ga kući, a nisu znali šta mu je. Kada je dobio sledeći napad bolova, posle delovanja lekova, jedva se odvukao do bolnice. 10 minuta, i …i više ga ne bi bilo.  Nije ovo patetisanje, ovo su doktorove reči.

Sve je gotovo. Pitanje, zašto se sve to dogodilo ima i odgovor. Prilikom pada sa motora, nije samo došlo do lomljenja rebara, već i do “zbrčkavanja” creva. Vremenom je došlo do gubitka na težini, jer sistem za varenje nije radio kako treba. Dolazi do problema sa debelim crevom. Kada je taj problem saniran, nije saniran i glavni uzrok. Problem sa tankim crevima.  E sada je rešen i taj problem.

Mali pritisak vazduha, mogao je da dovede do pucanja tog creva, a samim tim i do smrti. Da je u utorak zaronio, kako je planirao, ne bi ni izronio. Pritisak na 9-10 m dubine bi bio i više nego dovoljan. Nikada ne bismo ni saznali šta mu se desilo. Ne bi dočekao operaciju u sredu.

Da smo umesto na more, otišli na državno prvenstvo, verovatno bi se nešto slično desilo, jer to sve se “držalo” na nekoj žilici od krvnog suda.  Da smo na moru otišli na ronjenje desilo bi se neminovno. Sve je zbog nečega dobro.

Panduri koji su ga kao kera ostavili na urgentnom pre 5 godina, sigurno ne bi odgovarali zbog svega ovoga, jer nikada se ne bi ni saznalo šta se desilo. Bila bih sada žena u crnom i to bi bilo sve od nas.

Verovatno u opšte nije čudno što u zadnje vreme poželim da vam ispričam jedno, a ispričam nešto skroz drugo. Radila sam to i ranije, ali svejedno, presrećna sam što vas imam, a ovi događaji su me totalno pomerili sa mesta i tek sada sam ih apsolutno svesna.

U levom džepu nosim papir koji premeštam iz jednih u druge pantalone. Na tom papiru je napisana tajna života. Tajna lepote mog života. Otkrovenje. To sam htela da vam prepišem.

Moj svakodnevni put od Skele do Prve hirurške, po sat vremena busom, me je naterao da se setim da je u busu najbolje čitati ili pisati nešto. Novine ne čitam, tako da sam pisala.  O tome neki drugi put, a sada eto ispričah vam sve.  Sada smo dobro, mnogo smo dobro i… i biće vam neke stvari jasnije kad prepišem ovo sa ovog papira. Voli vas Ivana.

Hvala vam što vas imam.

U stvari htedoh da vam dam jednu pouku iz svega ovoga. Ako ikada ne daj Bože, dođete u situaciju da budete povređeni iz bilo kog i kakvog razloga, insistirajte na tome da budete kompletno pregledani i da vam se utvrdi kompletna dijagnoza. Na to imate pravo.

HVALA VAM!

Kako sada da nazovem post?…to uvek radim na kraju pisanja…nemam pojma

Tags: , , ,

36 Responses to “Ako imate blog, nikada nećete biti sami”

  1. drveni advokat Says:

    :*

  2. Flying_man Says:

    Tu smo jedni za druge!!!

  3. Linga Says:

    Uh, knedla mi je u grlu.
    Olaksanja, sto za vas nije bilo kasno
    Besa, sto su neki majmuni krivi za sve a sada ne mozes da ih tuzis
    Neverice, kako jedan propust moze da ti upropasti zivot
    I mozda srece sto ipak, neko to “odgore” gleda sve…

  4. Sanja Says:

    Uh! Pobesnim kad pomislim da zbog necijeg nemara u sekundi moze da ti se promeni zivot. 👿
    Dobro je da se sve zavrsilo kako treba i sad samo napred, ka onom hangaru. 😛

  5. malabreskva Says:

    Svaka ti čast na hrabrosti i izdržljivosti. Tvoj dragi je srećan da te ima. A što se tiče povrede, još jednom mogu reći – to je samo u Srbiji moguće…
    I jedva čekam da čujem šta piše na papiru🙂

  6. stevo Says:

    Znam kako je to; jednom je ćaleta pregazio na pešačkom motorčina, bio je sto deset posto mrtav a opet je preživeo. No, kako se kaže sve je dobro što se dobro svrši. Pozzzz!

  7. Ivana Says:

    Ostaviš me bez teksta svaki put kada pričaš o svom čoveku. Osećam kroz blog tu neverovatnu snagu i ljubav koje imate jedni prema drugima.
    Tako mi je drago što je sada sve u redu…

  8. Gaga Says:

    Strašno je što se takve stvari dešavaju veoma često, i najgore je što deblji kraj uvek izvuče onaj koji ne bi trebao. Hvala Bogu da se sve završilo dobro i kako treba (mada vi najbolje znate jeste li zaista).

  9. Suske Says:

    Propusti, propusti, propusti i saosećanje “nije ‘teo”.

    Ma kakva crna tolerancija, dok neko ne bude odgovarao za svoj nemar, neće se ništa promeniti.

    SREĆOM se sve završilo kako treba, ali ostaje činjenica da do ovoga NIJE SMELO da dođe!

  10. Charolija Says:

    Šta da vam kažem? Tako je, kako je, prošlo je i sve se dobro završilo, što je i najvažnije.🙂

  11. SanjaKokica Says:

    Uf Charolija, na stranu što misliš da ne znaš reći hvala, to ponekada nije potrebno, da se primetiti iz pažnje koju posvetiš odgovorima…Ono što je bitno, neka ste vi živi i zdravi. Ponekada pomislim da svaka sekunda u našim životima odigra neku ulogu. Kod vas očito jeste. Možda je i kod svih nas, nekada, jednom, onemogućilo nas nešto da negde odemo, možda nas je jedan sekund usporio na putu, da nas negde, neki kreten ne bi zakačio…i možda smo upravo zato danas tu gde jesmo. Verujem u neku silu veću od nas, jaču, kako joj je ime? Bog? Ako je to bog, verujem u njega i verujem da nas čuva kada god misli da treba i da smo vredni toga.

  12. veshtichanstvena Says:

    Volite se kao i do sada…pa ce i nebo biti nadam se milostivo…
    Drago mi je sto ste sada bolje,sto je ono ruzno za vama..
    Divno je videti takav par..Pozdravljam vas )))

  13. mackomali Says:

    Nadam se da ti je to što si pisala pomoglo da održiš razum i skupljaš snagu. Meni je makar to pomagalo ranije. Da sve rezimirim, da napišem ono u šta sumnjam, čega se plašim, šta me izluđuje.

    Nemoj se više vraćati ni u mislila šta je bilo i šta je sve moglo biti. Bitno da je sve to sada iza vas! Često kažem u poslednje vreme samo da je zdravlja, a za ostalo ćemo lako!

  14. Dudaelixir Says:

    Uh, Ivana i Ivane, VAMA JE SUDBINA odredila da budete zajedno UVEK! Zato niste skakali, zato niste otišli na ronjenje, zato on nije zaronio, nego je ostao sa tobom. Nešto je u njegovoj glavi ZNALO da baš tako treba da bude.
    Jedva sam dočekala da nam ovo sve ispričaš pa da mi bude lakse, jer sam stalno ocekivala neku dužu priču, a ćutanje o bivšoj bolesti tvog čoveka, ulivalo mi je neki strah.
    Hvala nebesima, vašoj ljubavi i deci, da se sve dobro završilo, a oni kur*evi u plavom, sto su započeli sve oko njegove bolesti, ko zna, možda ih je već stigla zaslužena kazna, kao što je i red!
    I ja mislim, da sam mnogo bolji čovek od kada imam svog blog i čitam tebe i sve ostale, drage i divne ljude.
    I na kraju i najvažnije, SVE TO JE IZA VAS! Gurate napred, imate cilj, a za sve muke, imate nas! Poljubac svima i strašno mi je drago sto sam te upoznala! Cmok!
    (Ovo mu sad došlo kao da se opraštamo, izvini, ali me napale emocije, smrc!):?

  15. Reminder Says:

    Bitno da je najgore prošlo sad gledaj samo napred

  16. sara Says:

    Draga Ivana,
    knedla jos uvek stoji u grlu.Hvala Bogu da se sve dobro zavrsilo. Sudbina vas je spojila i drzi vas zajedno. Znam kako ti je bilo dok si cekala da prodje operacija, dugi su to minuti i sati…
    zato kako i sama kazes i to i radis, zivis svaki minut zivota svesno, svaki dan za svaki dan….bez odlganja i cekanja… zelim tebi i Ivanu puno snage i sad samo onsko ksko vi znate i bice sve dobro.
    grlim te jako i jedan veliki ljubac

  17. Deda Says:

    Verujem da postoji sreca i da nikada ne znamo zasto su neke stvari i dogadjaji dobri???
    A sto se tice blogova i prijatelja: ponekad pomislim da sam obnazen kad nisam uz komp. Go, sam, samicijat, bez igde ikoga… Strasno…
    Delim tvoje misljenje !

  18. Charolija Says:

    Ceo dan nijednom nisam pogledala svoj blog. Zatvorila sam stranu i radila neke druge stvari. Baš želim da sve ovo što se izdešavalo ostavim za nama, zauvek. Zato sam i napisala ovaj post. Da se oprostim od svih tih gluposti koje su nas snašle, da se ispraznim i stavim tačku.

    Neću svima posebno da odgovaram, mada to jako volim da radim, jer sam već stavila tačku. Hvala vam svima još jednom i nadam se da ću od sada većinom imati lepe priče i vesti za vas. Sve vas puno volim.😀

  19. dijica Says:

    Ne mali broj puta sam ušla u žučnu raspravu sa svojim kolegama, od kojih su neki moji bliski drugari, i divni ljudi koji se ponekad “malo zaborave”. I uvek im kažem – “Pre nego ste postali doktori i vi ste bili pacijenti, kad budete završavali svoje živote – opet ćete biti “samo” pacijenti a ne lekari. I kad vratite nekog kome je potrebna pomoć, ili ste neljubazni, ili ste površni, setite se da neko vaš, majka, otac, brat, drugarica čekaju ispred vrata nekog drugog doktora koji može biti kreten a može biti i ljudina. Šta bi se vama više dopalo?!”
    Ja toliko draga. Nisam imala info kako vam je, drago mi je da je bolje i da život nastavlja tamo gde je mogao da stane. Samo napred! :*

  20. Džejn Says:

    Ma znaš šta… Čitam ovo što si napisala, prisećam se gomile sličnih slučajeva, i ne mogu da se otmem utisku da je skoro svaki je*eni trenutak našeg života ispunjen nekim potencijalnim rizikom po naš život, a da toga najčešće nismo ni svesni… I da ponekad najmanja sitnica, trivijalna stvar, odlučuje o životu i smrti.

    Da moj teča nije zastao u gradu da popriča sa frendom, ušao bi u užički “rupu” tačno na vreme za eksploziju. Da me pre par nedelja nije pozvala prijateljica u trenutku kada sam se spremala da pređem ulicu, “pokupio” bi me jedan crni golf koji je uleteo u raskrsnicu, vozeći skoro 150 km/h.

    Tvog dragog je Bog imao u vidu.😉 Od svih mogućih negativnih i crnih scenarija, sve se završilo dobro. I to je najbitnije! :***

  21. Charolija Says:

    Dijice bilo bi dobro da ima više takvih doktora kao što si ti. Ne znam zašto neki zaboravljaju da su pre svega ljudi, pa tek onda doktori. Hvala Bogu da ima divnih i ljudi i doktora.

  22. Charolija Says:

    Džejn ono što sam napisala na onom papirčetu što vučem po džepu, upravo govori o tome o čemu ti pričaš. Sve što treba da se desi, desi se, a ono što ne treba nas zaobiđe na neki čudan način.

  23. Borsky Says:

    Jabučilo, vidiš koliko tu ima ljubavi, poštovanja i gneva prema skotovima u plavom ali i u belom … svaka čast, oboma.

    Kompjter jeste moj najbolji prijatelj, jer u njemu Vas sve mogu naći i čitati a neke i gledati.

    Ivana postala si pravi majstor pripovedanja. Kod tebe i Mahlat se uvak “naložim” za novi tekst. Međutim tebe je teško oponašati..

  24. Charolija Says:

    Borsky hvala ti puno. Drago mi je da te moje tekstovi “teraju” da pišeš, a moraću nešto da preduzmem i povodom Jabučilovog pisanja i bloga. Ima on svašta nešto da kaže i napiše, ali se ulenjio.

  25. Borsky Says:

    Ok, čekamo da i on nešto napiše.

  26. Dudaelixir Says:

    Jel sad kraj ili možemo da nastavimo sa pisanjem po ovoj temi?😉

  27. Charolija Says:

    Piši Dudo šta ti padne na pamet. Tačka je stavljena, ali da pišemo ne može niko da nam zabrani.🙂 Udri samo.😀

  28. Borsky Says:

    a o cemu se radi ….
    samo vi nastavite- mislim po temi … kakve bre zabrane.

  29. Charolija Says:

    Borsky ma nema nikakvih zabrana, nego sam u nekom gore komentaru rekla da sam stavila tačku na ovu priču, da je završena i da je za nama.😀

  30. Slavko Says:

    Ili je suđeno ili nije… Nema tu nikakve filozofije. Kad ti je suđeno – naći će te i u krevetu. A kad nije… Nije.

    I još nešto, ova je zemlja (Balkan) generalno tragična. Bio bih najsrećniji da nas zadesi sudbina Atlantide, možda bi nas tako neka daleka pokoljenja pominjala po dobru. Kao: “Bilo je tu jedno poluostrvo, mnogo lijepo bre…”

  31. zelenavrata Says:

    Jebem ti pandure, toliko!
    A vi neka ste zivi i zdravi jos duuuuugoooooooo!
    Hvala tebi, sto postojis takva.
    Pu jebem ti, ala sam se razguzila sada😀

  32. Charolija Says:

    Slavko baš tako. “Bila je tu i jedna lepa zemlja, ali u njoj je živeo neki lud narod.”

    Sve se u životu dešava sa nekim razlogom.

  33. Charolija Says:

    Zelena ništa mi se tu ne razguzuj, hvala ti puno.😀

  34. Dubravka Says:

    puno si tema načela, ne znam na koju da se javim.🙂

    najvažnije je da ti je čovek dobro. želim vam još puno godina zajedničkog uživanja. malo fali, stvarno malo pa da nas nema.

    meni je internet promenio život na svaki način. na netu sam recimo upoznala sadašnju najbolju prijateljicu sa kojom sam živela 40 godina u istom gradu, ista smo generacija a nikad je nisam bila srela. trebalo je da dođem do neta da je upoznam na nekom glupom forumu. sad smo ko creva vezane, ne znam kako bih živela bez nje… jer više ne živi ovde nego daleko.

    što se tiče doktora, znam ih naopačke, nešto sam poslednjih godina vezana za profesiju im. odgovorno tvrdim da se na medicinu upisuje minimalni broj iz želje da pomogne ljudima. svi se upisuju zbog mita. em su plate male, em ima da se uči ceo život, em dežuraš… dakle, ako nisi čovek prema pacijentu onda si tu zbog kuFerte. al da se razumemo, pacijenti su najsebičnija bića na svetu, skoro da su nesnosni. čast izuzecima, al izuzeci su brojni kao i požrtvovani doktori. svaki glumac je veći altruista od lekara il prosvetnog radnika, a poznato je da glumci nisu altruiste, makar su nas tako učili…

    sve to može da se menja. i treba. zato mi sad imamo blogove, da burgijamo i bušimo. samo napred!
    😉

  35. Charolija Says:

    Dubravka tako ja stalno, napišem gomilu stvari, pa ni sama ne znam šta sam sve strpala u jedan post.🙄 Nema veze, važno je da se razumemo.

    Preko neta si upoznala svoju najbolju prijateljicu, a ja svog najboljeg prijatelja. Svog sadašnjeg muža.😀 Internet je čudo jedno koje nam mnogo dobrog može doneti i ako ima i mnogo mana. Da ne širim dalje temu.🙂

    Svidelo mi se ono što je Dijica rekla u svom komentaru, a i sama je doktor. Većina njih zaboravi da su pre svega i oni bili samo pacijenti.

    Recimo doktor koji je operisao mog muža je takva ljudina da nemam reči, ali dok je on došao ovaj je mogao i da umre.

    Slažem se sa tobom da sve može da se menja i da treba menjati, burgijamo i bušimo, pa će možda neko, ko ima uticaja i preduzeti nešto konkretno.😀

  36. Afroditta Says:

    Dobro je da se dobro zavrsilo ! 🙂
    Sve vas pozdravljam 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: