Jedna cipela

stare cipele Negde u ranu jesen, u jednom gradu u Srbiji, ulazi žena od nekih 40-tak godina u prodavnicu obuće. Milog, negovanog lica, niskog rasta, skladne građe. Lepa žena, skromno obučena.  Ljubazna prodavačica je dočekala sa klasičnim:

“Dobаr dan, izvolite.”, i prosto se obradovala, jer tog dana nije imala puno posla.

“Dobar dan, znate mene zanimaju muške cipele, htela sam suprugu da kupim neke lepe.”

“Evo izvolite ovde su vam izložene, pa pogledajte kakvih imamo u  ponudi ili hoćete da vam ja preporučim neke?”, reče prodavačica i pokaza ka polici sa muškim cipelama.

“Ma ne  znam ni sama. Volela bih da budu kvalitetne, kožne…”, reče žena i uze u ruku jednu od cipela.

“Koji broj nosi vaš suprug?”

“43, ali uvek ima probleme  sa obućom ili ga stežu, ili  mu nešto drugo ne odgovara. Ma ne znam ni sama, šta da radim? Znate kakvi su muškarci?”

“Pa znate, ako je tako, onda je najbolje da dođete sa njim, pa neka sam izabere i proba.”

“Eh…”, uzdahnu žena. “Tako bi najbolje bilo, ali znate on je u bolnici već duže vreme, pa sad za neki dan treba da ga puste, a cipele koje ima su već odavno za kantu. Prosto me sramota da mu njih odnesem za izlazak iz bolnice.”, reče žena i nastavi da razgleda.

“Ne znam šta da vam kažem, recimo evo ove cipele su kvalitne i lepe, imamo i broj koji vam treba, a mušterije koje ih kupuju kažu da su udobne. Dobro se prodaju, a dobre su i za zimu. “, reče prodavačica i pokaza joj poluduboku, kožnu cipelu.

“Jaoo baš su lepe, on takve i voli. Koje nisu uske gore na prstima, znate, voli baš takve malo šire, šljampave kako ja volim da kažem.”, nasmejaše se zajedno. “Mogla bih te da mu kupim i cena mi odgovara, ali stvarno…uh… ma znate šta, zamoliću vas nešto, pa šta bude.”

“Recite samo, tu sam da bih pomogla mušterijama.”

“Sramota me je, ali moram da vas pitam. Da li biste smeli da mi date ovu jednu cipelu, pa da ja otrčim do bolnice da je on proba i da vidi da li mu se sviđaju? Baš je situacija bezveze, ali šta ću kad je takav i bolestan je zahtevan, a kakve su prognoze neće još dugo i …” i zajeca žena. Sede na stolicu i poče da plače.

“Joj izvinite, ali stvarno mi je teško.”

“Ma u redu je. Nema problema, bolnica je blizu, a sigurna sam da će mu se i dopasti. Nemojte da plačete, biće on dobro i sigurno će mu se svideti, videćete. Hoćete čašu vode da vam dam.” reče zbunjena prodavačica u dahu.

“Ne treba mi voda, hvala ti draga.”, reče žena maramicom brisajući lice. “Molim te samo mi je stavi u neku kesu i ja trčeći idem do njega. Ne mogu da ti opišem koliko mi znači što mi ovo činiš… Nećeš valjda imati neke probleme, ako ti dođe gazda?”, upita prodavačicu.

“Ma neee…gazda je dobar čovek i ako dođe razumeće. Ništa vi ne brinite, samo da cipela odgovara vašem mužu  i problem će biti rešen.”

Uze žena kesu sa jednom levom cipelom, zahvali se još jednom i užurbanim korakom izađe iz radnje.

Cipela je odgovarala njenom mužu, dobio je na poklon od svoje voljene žene.

Tužna jedna priča iz svakodnevnog života. Bila bi čak i obična, da istu priču žena milog, negovanog lica, nije ispričala drugoj prodavačici u drugoj radnji za isti model cipela. Samo što je  iz njene radnje  odnela desnu cipelu.

cipela2

27 Responses to “Jedna cipela”

  1. drveni advokat Says:

    auuuuhhhh . . .

  2. Вуле Says:

    Пази кад сам знао да ће да буде нека превара.

  3. Charolija Says:

    Šta je Drvena, jesi li htela nešto da kažeš? Srbija je ovo “bato” moj.:mrgreen:

  4. Charolija Says:

    Vule da se naslutiti, s obzirom kakvih sve ljudi ima oko nas.

  5. stevo Says:

    Odlična priča, Čarlić. Možda bi čak bila ponajbolja da je njen čovek “jednonog”😀

  6. Dubravka Says:

    xexe
    ima i ona kad je žena kupovala istu bundu sa mužem i sa švalerom. u talu sa prodavačicom.😀

  7. Charolija Says:

    Stevo rekoh ti već nekoliko puta da ja ne umem da izmišljam priče. Vrlo retko.😀

    Ovo se stvarno dogodilo mojoj koleginici u Kraljevu, dok sam radila u prodavnici obuće. Moglo je i meni da se desi, ali nije bila moja smena.😀

  8. Charolija Says:

    Dubravka snalazili se ljudi kako se ko setio.😀

  9. Dudaelixir Says:

    Pa da, znala sam da je prevara, ali nisam pretpostavljala da ce se tako završiti. Uh, kako smo potrefile iste teme -prevara!🙂

  10. Александар Says:

    Кад смо већ код преваре, очигледне, је л’ наседа неко овде на прикупљање добровољних прилога за операцију тешко болесног детета које скупља неколико њих по улазима зграда?

  11. linga Says:

    Eh, a ja romaticar se ponadala da je ona stvaaarno otrcala i odnela cipelu voljenom muzu…
    Nikad se Linga opametiti neces🙂

  12. Charolija Says:

    Dudo tebe je onaj prevario sa mnogo manje mozga, ova je napravila čitav scenario. Ja sam se smejala danima.😀

  13. Charolija Says:

    Linga, ma možda i hoćeš, nikad nije kasno da se čovek opameti.😀

  14. stevo Says:

    U svakom slučaju ipak je dobra priča!

  15. Charolija Says:

    Hvala Stevo, umem i ja ponekad da napišem nešto.🙂

  16. stevo Says:

    Naravno, Čarlić!

  17. Cyber Bosanka Says:

    znala sam da ima nesto😉

  18. zelenavrata Says:

    Svaka joj cast, mamu joj😆

  19. Zeljko Says:

    Nazalost ja ne mogu da povjerujem da bi neko mogao da ide ovako daleko po moralu i samom sebi.

    Ljudi ipak nisu toliko losi.

  20. Charolija Says:

    Priču sam napisala baš kao priču, ali događaj se stvarno dogorio baš ovako kako sam opisala.

  21. Charolija Says:

    Ne znam Željko, i ja verujem u dobrotu, ali činjenice su sasvim drugačije.

  22. Charolija Says:

    Aleksandre, ko zna zašto je tvoj komentar završio u spamu, sada sam ga videla i izvukla.

    Te ljude što idu od vrata do vrata, nikada i ne saslušam. Kada otvroim vrata i vidim da su spremni da krenu u neku priču, kažem “izvinite, u žurbi sam” i zatvorim.

    Mislim da postoje mnogi drugi načini da pomognem nekome, a da ne budem prevarena.

  23. electrasdreams Says:

    Snalazljivost je majka zivota – rece neko pametan.

  24. nikolav Says:

    Odmah sam znao da će dukrade gilje. Al’ pustimo gospodžu na miru. Muž joj je u bolnicama.
    Da, da. Večito pitanje: Opravdava li glad tzv. krađu parčeta hleba.
    Jadnici, jadnici!

  25. Charolija Says:

    Nikolav, jebem li ga. Mislim da ne opravdava. Da je opravdano, mogli bismo svi onda u “snalaženje”.

  26. SoraZG Says:

    Mislio sam na početku priče da ima muža bez noge.

  27. SanjaKokica Says:

    Mislim…šta reći?! Snalažljivost je čudo! Samo ne kada su snalažljivi na nama😉

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: