Koliko visoko "skačete"?

Čuli ste možda nekad za „buve artiste“. Znam pričicu kako ih treniraju. Buve zatvore u malu posudu sa staklenim poklopcem. Buve ko buve, skaču. Tuku glavom u poklopac. Nakon nekog vremena, shvate i kažu: „Dosta mi je više lupanja glavom u poklopac.“ i počnu da skaču niže. Kada počnu da skaču niže, to je znak dreseru da su naučile lekciju. Sklone poklopac sa posude i buve bi mogle da iskoče, ali ipak ne iskaču, jer su naučile skakati niže.

Mnoge od nas su učili da „skačemo“ samo do određene visine. Celog života nam porodica, društvo, država ili naši unutrašnji strahovi govore: „Samo toliko možeš postići. Samo toliko visoko možeš skočiti. To je sve što možeš. Nisi tako značajan. Nisi toliko važan. Nisi vredan. Samo si prosečan pojedinac i ništa posebno ne možeš postići.“ Naučeni tako, kao i one buve, skačemo samo do određene visine, ne usuđujući se da poskočimo malo više. Strah da ćemo lupiti glavom u poklopac bude preveliki.

A vi? Skačete li onoliko visoko koliko vam dopuštaju vaše sposobnosti ili ste se predali zbog vaše okoline i negativnih primedbi? Jedini način da izbegnete kritikovanje je ne govoriti ništa, ne raditi ništa i ne biti ništa. Strašno.

uspehZamislite da imate čarobni štapić kojim možete da mahnete iznad određene oblasti svog života. Kad mahnete tim štapićem, vaše želje postaju stvarnost. Koje biste to želje ostvarili sebi? Sve što um čovekov može da zamisli i poveruje, može i da postigne. Dve glavne prepreke na putu do ostvarivanja svojih želja, ciljeva i snova su strah i sumnja. Protivotrov su odvažnost i samopouzdanje, a ključevi za odvažnost i samopouzdanje su znanje i stručnost. Zvuči komplikovano, ali nije.

Sve dok čovek uči i ima želju da se usavršava u bilo kojoj oblasti, on može i da uspe. Uvek ima nešto novo da se nauči, da se nadogradi znanje, da se postane stručniji i da se to znanje iskoristi u prave svrhe. Ovakav princip može da se upotrebi u bilo kojoj oblasti života.

Ciljaj na Mesec! Ako i promašiš – bićeš među zvezdama.

Tags: , , ,

28 Responses to “Koliko visoko "skačete"?”

  1. Pedya Says:

    😉 Nije komplikovano, ali nije ni lako. A i ne uspeva uvek. Ne bih da ubijem bilo ciju zelju za ucenjem i napredovanjem (konacno, i ja je jos uvek imam), ali samo znanje i strucnost nisu dovoljni da se “skoci iznad poklopca”. Nazalost, ima tu i drugih faktora. Ako sami sebi “postavimo poklopac”, sami mozemo i da ga uklonimo, ali ako ga stavi neko drugi, stvari se komplikuju…

  2. Charolija Says:

    Poklopac nam obično drugi i stave. U pravu si da nisu dovoljni samo stručnost i znanje, da bi se skočilo preko ivice neophoda su nam i “muda”. 😀

  3. Prokka Says:

    Odličan članak🙂 Tačno je da nam često i drugi ograničavaju skok, ali naše da je uradimo sve što možemo da skočimo što više. Bolje biti i spreman pa ne dobiti priliku, nego ne biti spreman pa je ispustiti. Samo stalno usavršavanje nam može dati tu širinu da možeo da testiramo razne “poklopce”. Ja lično mislim da nemam problem sa skakanjem, samo moram još dosta da vežbam da bih skočio dovoljno visoko, ali mislim da sam u pravoj sredini da moj skok ostavi trag🙂

  4. Charolija Says:

    Prokko po meni najgore što čovek može sebi reći “e mogao/la sam, e što nisam”. Jedna od najvažnijih odluka koju možemo doneti da bismo sebi osigurali dugoročnu sreću jeste odlučiti iskoristiti šta god nam život pruža u određenom trenutku. Treba biti spreman i trenirati “skakanje”. Želim ti uspeh.😀

  5. Miss Cybernaut Says:

    Ako me secanje ne vara, nekada su se od pobesnelih buva u kutiji sibica u hotelu Moskva pravile grandiozne TRKE BUVA. Tada je to bio skandal, gospodje su pomahnitalo vristale a grupu beogradskih pesnika koja je na ovaj nacin (izmedju ostalih) izrazavala bunt, delom su proterali a delom unapredili u ambasadore🙂 Secam se da mi je uvek bilo cudno otkud Tin Ujevic medju njima (a mozda je sve i laza).

    Reprogramiranje nam je svima potrebno. To sto nas okolina (ponekad i roditelji) sapinju ne mora da bude prepreka ako je uvidimo i poradimo na tome da “poklopac” nestane.
    Ali to sve PRE nego sto se obeshrabrimo.

    Inace, da…odgovorno tvrdim da su zelja za ucenjem i mooda dovoljna! Mozda jos i malo postenja, ne-makijavelizma, iskrenosti i mogucnosti da inspirises, pokrenes, promenis…Dosad se barem pokazalo uspesnim. Jedini je problem sto (mozda) ne mozes iste alate korisiti za nove ciljeve (milestones)…🙂

  6. zelenavrata Says:

    Prvo skocim pa kazem hop ili obrnuto?🙄😀

  7. stevo Says:

    Dobro je kad glavom udariš u nebo😉 i ništa te ne zaboli (nema puno takvih)🙂 Tada znaš da granice postoje da bi ih savladali!

  8. Charolija Says:

    Zelena ja obično prvo skočim, pa šta bude… hop i ne stignem da kažem.😀

  9. Charolija Says:

    Da Stevo, nebo je granica.😀

  10. Sanja Says:

    Protekle godine su mi, nazalost, malo spustile poklopac, al ne odustajem, skacem, pa kud stigem. 😛

  11. Dubravka Says:

    ma brava! tačno tako.

    uglavnom granice dobijemo od roditelja (ne ponekad), koji nam žele dobro (obično), ali nesvesni, kako su i njih podigli, ne mogu da nas puste da se ističemo. obaška u uravnilovačkim sistemima kao što je bio onaj u kome smo do skoro živeli. strah rulz (mada nevezano za sistem).
    dal ste primetili da su geniji svi mrtvi? živi genijalci se smatraju ili ludacima ili zanesenjacima.
    sve što postoji, neko je smislio. sve je izašlo iz misli. ceo univerzum, a sa njime i mi, koji takođe smišljamo. tkamo.

  12. Dudaelixir Says:

    Zao mi je sto nisam zavrsila umetnicku skolu i bavila se slikanjem, ili vajanjem ili nekim slicnim zanimanjem, jer sam imala i imam smisla, ali…
    Isto tako, da imam stapic, vratila bih sebe u 42. godinu zivota i tu bih ostala. Naravno, volela bih da sam se bavila padobranstvom, ali, nikada nije kasno, da djipim, makar jedan tandem, pa nek ide zivot!🙂

  13. stevo Says:

    Čarlić, dodjem ja na ovaj tvoj blog i mislim kao pogrešio sam, kad ono vidim opet se ide preko grane. Ja sam već odlučio – preko grane idem samo na pivo i to na biciglimen (ovo ti je na Hungarskome jeziku a znači na svojoj bicikli!) I onda puklo di će da pukne granico moja u nebesima😎

  14. Cyber Bosanka Says:

    istinito, istinito… odoh traziti otvarac za otvaranje svoje tegle😉

  15. Gil-galad Says:

    “…najgore što čovek može sebi reći ‘e mogao/la sam, e što nisam’…”

    Baš tako, jer stoji ono – bolje se kajati zbog nečega što jesi učinio, nego što nisi. Nekad se u pokušaju da (pre)skočiš (nešto) nezgodno dočekaš na noge, pa “uganeš članak”. Eto, meni se baš to dešavalo poslednjih meseci, ali “povreda” se sanira polako i imam nameru da skačem još više i dalje nego pre. A, da – bilo je i poklopaca i moraću dooobrooo da udaram glavom da bih iste probio…

    Makar opet “uganuo članak”, makar nosio “zavoje” i na glavi.😀

  16. Charolija Says:

    Sanja važno je truditi se i ne odustajati. Ako ništa drugo, malo smo inteligentniji od buva.😀

  17. Charolija Says:

    Dubravka kada se rodimo svojim roditeljima smo divni i idealni, a kasnije toliko truda ulože da nas promene, na žalost. Svi geniji su mrtvi, dok su bili živi gledali su ih kao ludake. Živa istina.

  18. Charolija Says:

    Dudo nemam pojma koliko sam ti puta do sada na tvoj komentar rekla “nikad nije kasno”, pa ću i sada. Nikad nije kasno. Verovatno si htela da se baviš slikanjem zato što si talentovana za slikanje. Što se ne bi malo pozabavila time?😉 Skočićeš iz aviona čim se upoznamo.🙂

  19. Charolija Says:

    Stevo malo sam poradila na izgledu bloga, ako ništa drugo bar to uvek mogu da promenim.🙂 Samo ti skači i lupaj glavom u nebo.😉

  20. Charolija Says:

    Gile mnogo puta padnemo, uganemo i “članak”, pa možemo i glavu da spucamo, ali razlika između onog koji je uspeo i onog koji je odustao je samo u jednom. Onaj koji je uspeo, samo je jednom više ustao.🙂 Gruvaj samo.😀

  21. Dudaelixir Says:

    Hvala ti na podršci! Jedva cekam da se upoznamo. Javi mi obavezno ako dolazite u Petrovaradin! Necu da vas propustim i ovog puta!🙂

  22. Borsky Says:

    Ne znam koliko sam uspeo da omekšam “svoj” poklopac, ipak nekako me tvoja priča asocira nekim čudom na ono “videla žaba ….”

    Bravo, leteća sestro.

  23. Charolija Says:

    Dudo dolazimo čim se vreme malo prolepša i ustabili.😀

  24. Charolija Says:

    Borsky poklopac je odavno sklonjen, samo treba da se usudiš i poskočiš malo više.😀

  25. SanjaKokica Says:

    Izem li ga, ja baš ne skačem visoko, najvišlje mi da sam se ohrabrila da stavim na ekran ono što nalupetam, e sad da sam hrabrija bila, putovala bih svetom i živela od fotografije, ovako, ne bih rekla da je kasno, al malo je nezgodno sa klincima u džepu. Ali, kao što ste već rekli, svi gore nabrojani, nikada nije kasno, pa možda…kada oni odrastu (to je opet nekako ograničeno, čini mi se…)

  26. drveni advokat Says:

    pružaš mi motivaciju i ohrabrenje ovim tekstim, samo je pitanje koliko imam snage i volje da to i postignem . . .

  27. Charolija Says:

    Kokice, svaki korak je bitan, ono što je nekome lako drugom je teško, mic po mic i stignemo do cilja.

  28. Charolija Says:

    Drvena to treba da uradiš zbog sebe, pa ma šta da je. Nemoj da odustaješ, molim te.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: