Smrt je samo jedan trenutak

srce-infarktNaređujem vam da čuvate svoje zdravlje, da idete kod lekara na redovne preglede. Naređujem vam da se svaki dan smejete i radujete sebi i svojim bližnjima. Svojoj deci i roditeljima. Ne nisam ja neko ko uopšte ume da naređuje, niti neko ko ima to pravo, samo sam uplašena, užasnuta, skamenjena.

Rećiću vam nešto u šta je teško poverovati, u šta još uvek ni sama ne verujem. Ispred naših ulaznih vrata leži mrtav čovek.

Dragi je spremio svoj specijalitet, deca su zadremala, napravili smo po hladan špricer i uživali u mirisima koji se šire iz kuhinje. Šetkam se u novom brusu po kući i super mi je. Klopa je gotova, pozvao me je da se poslužim, pa da ručamo. Neko zvoni na vrata, on kaže „otvori“, ja kažem „ne znam gde mi je majica, otvori ti“, on otvara. Čujem iz kuhinje šta pričaju. Uzima priznanicu, čujem komšiju kako kaže „samo ovo odnesite u poštu i ovde upišite iznos.“ To su bile poslednje reči mrtvog čoveka koji sada leži ispred naših vrata.

Tada se zateturao, pao. Ja u svom novom brusu istrčavam na vrata. Ivan viče „zovi hitnu pomoć“. Zovem 94 „molim vas hitno dođite“, diktiram adresu, pitaju me da li je svestan, kažem da nije, kažem da izgleda da je srce, „molim vas požurite, umreće nam pred vratima.“

Izlazim ispred, on diše, ropće, ja mu kažem „…nemoj čiko, drži se, ne daj se…možeš ti to, ajde čiko!!!“. On je komšija iz susedne zgrade, dolaze njegova supruga i sin. Čiko više ne reaguje. Žena kuka, držim je, sedim sa njom na stepenicama, dolazi hitna…reanimiraju ga, daju mu neke inekcije, infuziju… Ne…nije čika izdržao.

Pokrili su ga belim pokrivačem, hitna je otišla, došao je grobar. Čekamo policiju.

Verujem u Boga, upalila sam kandilo i sveću. Deca nikada ne spavaju u ovo vreme. Sada su spavali. Ana se evo probudila, Marko još uvek spava, Ivan čeka policiju, ja sam … ja sam dobila želju da vam naredim da brinete o sebi.

Sve ovo što sam vam ispričala se desilo i dalje se dešava ispred naših ulaznih vrata. Hvala Bogu da je Ivan bio kod kuće, da nisam bila sama. Niko nikada ne zna kada i gde će doći čas da odemo. Nekako ne ide uz mene da naređujem. Molim vas brinite o sebi i svom zdravlju.

43 Responses to “Smrt je samo jedan trenutak”

  1. Mahlat Says:

    Primila k znanju i znam ali ne umem da primenim…

  2. Charolija Says:

    E Mahlat mnogo ti hvala što si se javila. Čika i dalje leži ispred, a život teče dalje. Panduri će da dođu za jedno dva sata. Jebem ti život.

  3. Linga Says:

    Uh!
    Smrt je deo zivota, na zalost onaj koji najteze prihvatamo…
    I u pravu si, MORAMO da se cuvamo, ko se cuva i Bog ga cuva.

  4. Suske Says:

    I ja sam tu. Trudim se da živim zdravo, još samo ove proklete cigarete da batalim …😦

    Žao mi je tvog komšije.

    A ti prestani da brineš.

    Život je jedan trenutak. Ko kad pucneš prstima … sve prođe.

  5. Charolija Says:

    Hvala Suske, dužni smo bre da živimo zdravo, zbog dece i onih koji nas vole.

  6. Charolija Says:

    Linga smrt je u stvari stvarno samo jedan trenutak, onaj poslednji.

  7. Cyber Bosanka Says:

    sutim i gledam u ekran nakon ovog…u pravu si, treba da brinemo o sebi. i da zivimo zivot u svoj njegovoj punoci. samo, zasto to tako cesto zaboravimo?!

    i glupa sam ali mi ne pada na pamet nista da ti kazem a da znam da ce pomoci😦

  8. drveni advokat Says:

    Kako je to strašno moja Ivana . . . : ((((

    onda kada mi je pukao kapilar u oku me je doktorica hitno poslala na klinuku za očne bolesti. i da ne dužim, izlasim sa poliklinike i na 20 metara stoji grupa ljudi oko čoveka koji leži. instinktivno vičem da zovu hitnu, kažu da su zvali, čekaju vozilo. koje vozilo, na 20m smo od bolnice, hitna je na 100m . . . umreće čovek . . . jedan dečko je rekao da je izgleda već umro . . . a da lekari ne smeju da izađu već moraju vozilo da šalju . . .

    hitna stiže u tom momentu, ja se okrećem i odlazim . . . nisam imala snage da ostanem. to je nečiji tata, deda i najgore – suprug.

    danima sam mislila o tome. ako se ikad udam, volela bih da ja umrem prva.

    ne daj se.
    grlim i ljubim.

  9. JP Says:

    Charli, hvala ti.
    Stvarno se svi trebamo na tren zaustaviti da shvatimo što smo i gdje smo jer već u idućem trenutku možemo otići, nestati, umrijeti,…

  10. zelenavrata Says:

    U jebemti! Grozno je kada si svedok necije smrti. Ali i ona je deo zivota, jebes ga. Da mogu da biram, odabrala bih smrt kao taj cika, gotovo u roku od odmah, niti se mucio, niti je koga mucio. Boli njega sada, lepo mu. Mozda sam luda, ali zaista tako mislim, ako je sudjeno, neka je otisao bar lepo, a ne kao mnogi koje sam znala…verujem da si potresena, ali si dozivela nesto lepo, prelazak u drugi svet na brz nacin.
    A za moje zdravlje, kao brinem se…

  11. stevo Says:

    Ejjj, kod mene je sve sredjeno, ja odlučio da živim još sto god’na, dva meseca, tri nedelje, dva dana, pedeset sedam ‘iljada sahati, par minuta i ko zna koliko sekundi; mislim da je život zajebana stvar ali lepo ga je upražnjavati 8) e sad, ako sam se malčice zahebnuo i onda je život lep ma koliko bio gadan😀

  12. Slavko Ilic Says:

    Uh bre.. Ima tu deo iz Biblije koji parafraziran otprilike glasi “Živite svaki trenutak kao poslednji jer kako vas u poslednjem času zateknem – tako ću vam suditi”
    a tu ima dosta da se pročita.. treba podjednako paziti i na sebe i na druge, biti dobar, pomagati, živeti.. a jedino je to u našim rukama a Taj čas nije do nas😉

  13. sara Says:

    O Boze dragi, pred vasim vratima…tuzno 😦
    Znam da si hrabra Ivana,i znam da ti nije lako…
    Zaboravljamo cesto na nase zdravlje i na paznju i na sve oko nas, a kao sto vidis zivot je samo tren
    Znas da sam godinama radila u bolnici, ali se nikada nisam “navikla”, svaki put mi je uzasno tesko kada prisustvujem jednom takvom odlasku. Zato znam kako se osecas… I znam da ste dali sve od sebe da ga spasite…
    Hvala Ivana na brizi.

  14. Charolija Says:

    Dobra moja Bosančice, nema tu šta da se kaže. Tako je i idemo dalje. Odneli su ga pre nekog vremena. Dolazila je i policija.

    A na važnost i lepotu života i zdravlja zaboravimo dok smo zdravi i dok su svi oko nas dobro. Na žalost retko umemo da cenimo ono što nam je dato.

  15. Afroditta Says:

    Ipak je dobro da ste oboje bili kod kuce,da mozete da pruzite podrsku jedno drugome.

  16. Charolija Says:

    Drvena sve je prošlo, život ide dalje. Dobri čovek je otišao nekim svojim putem.

  17. Charolija Says:

    Zelena nikada do sada nisam videla smrt tako blizu. Viđala sam mrtve ljude, ali niko nikada nije umro pred mojim očima. Čudan osećaj. Toliko malo nas deli od smrti da verovatno nismo ni svesni. Rekoh ti već na msn, umro je lepom smrću. Cap i gotovo.

  18. Charolija Says:

    Stevo život je lep, definitivno.🙂

  19. Charolija Says:

    Slavko, nisam poznavala ovog čoveka, ali nekako mislim da je baš bio dobar. Sve piše u Bibliji, samo treba da umemo da “pročitamo”.

  20. Charolija Says:

    Saro dok sam posmatrala medicinske sestre, razmišljala sam kako li je njima, kada se tako često susreću sa smrću? Na to čovek ne može da se navikne. Pokušali smo da ga spasimo, ali valjda je došao njegov trenutak i mi tu ništa nismo mogli. Moramo da se čuvamo, prvo sebe radi, a onda i zarad onih koji nas vole. To nam je dužnost.

  21. Charolija Says:

    Afroditta najveća moja sreća u ovoj nesreći je što nisam bila sama sa decom. Stvarno ne znam šta bih radila. Uh…

  22. stevo Says:

    Šta lep! Ma bre, veličanstven.🙂

  23. Charolija Says:

    JP toliko brzo se desi ta promena “čas ga ima, čas ga nema”, da stvarno treba češće i da zastanemo i da se preispitamo.

  24. Marija Aleksic Says:

    Prvi put citam ovaj blog, i mogu samo da kazem da je pun neke pozitivne energije, bas u skladu sa naslovom ‘Don’t give up’.
    I ova prica, tako tuzna, a opet nam (po naredjenju😉 ne da da se predamo…

  25. Charolija Says:

    Dobrodošla Marija, baš mi je drago da si svratila. Isto se zoveš i prezivaš kao moja sestra od ujaka. Pomislila sam da si možda ona. Nisi, ali nema veze, kao i ona i ti ćeš me poslušati, pazi na sebe.😀

  26. Milana Says:

    Baš si jezivo iskustvo imala. Treba znati snaći se u takvim momentima i nemoguće je da ne ostavi trag, bez obzira što ne poznaješ čoveka…😦

  27. Duda Says:

    Bas neprijatno iskustvo! Hvala ti sto brines i o nama, još samo mi sami o sebi i bice sve ok! Zao mi je sto ste se potresli, ali… sve je to zivot! Licno, o sebi brinem samo kada me nesto strasno zaboli i tada zovem hitnu pomoc! Bilo je par puta!

  28. Charolija Says:

    Milana ceo dan se čudno osećam zbog svega što se izdešavalo. Ovo iskustvo je svakako nesvakidašnje.

  29. Charolija Says:

    Ti Dudo nemoj da se zezaš sa zdravljem. Ništa nije važnije, nemoj da čekaš da zaboli. Zadnji put sam bila kod lekara kada sam uzimala lekarsko za padobranstvo. Na VMA su me ispitali od glave do peta, mada je od tada prošlo skoro godinu dana. Idem za neki dan bar da uradim krvnu sliku, što i tebi preporučujem.🙂

  30. zmajcek Says:

    Sve ja to znam ali ne znam da brinem o sebi.

  31. Charolija Says:

    Zmajče naša je dužnost da brinemo o sebi, ako ne zbog sebe, onda zbog onih koji nas vole.

  32. Dragana Djermanovic Says:

    Tako je dobro što podsećaš… tako važno!

    Hvala ti, ova priča mi dolazi u bitnom času.

    D Dj

  33. Gil-galad Says:

    Jbg, baš nezgodno…😦

  34. Duda Says:

    Bas me nesto steze grlo, uvo, glava me boli već četvrti dan, jos samo da pocnem da grokćem (malo šale akonto svinjskog gripa) i znaću sta mi je: podilkanila sam totalno, to je a ne svinjski grip!
    Hvala ti na podsecanju, MRZIM da idem da se pregledam, ali, izgleda da cu uskoro morati, bar ono osnovno!

  35. Charolija Says:

    Dragana i meni se sve ovo izdešavalo u bitnom času. Sve se nekako namesti.

  36. Sanja Says:

    Strasno… 😦 Ne mogu ni da zamislim kako se osecas,a za ovo drugo si u pravu – duzni smo zbog dece da mislimo na sebe.

  37. Charolija Says:

    Sanja sve je prošlo, život ide dalje. Imam sreću što umem da prihvatim stvari bez panike. Šta ćemo tako je kako je?

  38. Charolija Says:

    Gile odličan komentar si ostavio. Sada kada je sve ovo za nama, slatko sam se nasmejala.😀 Jbga život ide dalje.

  39. SanjaKokica Says:

    Uf, ja sam tek sada našla ovaj post…verovatno se već sve smirilo polako, sećam se da si mi pisala, onda je MJ umro i sve se dizala prašina, dok je ovaj jadan čovek umro u tišini na tudjem pragu. Možda je makar imao sreću da umre pored nekog (kada već nije pored svog) ko ima dušu i ko mu je hteo barem pokušati pomoći. Ima raznih ljudi…ko zna, šta to nosi sa sobom, opomenu svima?

  40. Charolija Says:

    Kokice sve se smirilo idemo dalje, ali ovo je svakako bilo iskustvo koje tera na razmišljanje. Zadnje reči koje su mu bile upućene su bile od mene. Razmišljam o njemu ponekad, tako uveče kad legnem. Kažu da smrt može biti lepa, ako je na brzinu. Nije se mučio, nije stigao ni da se uplaši, kažu sada da je ipak imao lepu smrt. Bog zna.

  41. SanjaKokica Says:

    Šta ja znam, da može birati, čovek bi verovatno odabrao tako nešto (mislim kada već mora da bude😉 ), hop, sekund i nema te, ne stigneš ni razmišljati…

  42. malabreskva Says:

    Mogu zamisliti vaš šok. Šta da se tu kaže, svakom dodje crni petak, pa bilo pre ili kasnije. Mi se nikad nećemo naučiti da prihvatimo smrt i uvek će nam biti strašna i neshvatljiva. Ali neizbežna…

  43. Komentatori i komentari (drugi deo) | Charolija Says:

    […] tako nam komšija umre pred vratima, zaključimo da je smrt samo još jedan trenutak i za kraj Breskvica napiše “Mogu zamisliti vaš šok. Šta da se tu kaže, svakom dodje crni […]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: