Samo za "moju" južnu prugu

06:05 Svanulo je…za par sati putujemo u Suboticu. Nemojte da čitate post, ako ne možete da odslusate sve priloge. Ne čitajte ako nemate živaca da slušate.

Priča će već jednom doći… sama od sebe… Život mi ovde, deca mi ovde, ljubav mi ovde, sve što vredi u ovom mom malom životu je ovde,  ali deo mladosti … uh… ta mladost i ta “južna pruga”. Vranje, Niš, truba mi dušu cepa. Napisala sam tada, “mlada sam, duša mi mlada, telo mi mlado, kosa mi mlada, a duša kao da je stara… iz nekog drugog vremena, kao da potičem”. Ispirčaću vam priču jednom, kad smognem snage, a sada samo oslušnite muziku.

Ovo je prava narodna muzika i uz ovo ću uvek da polomim kafanu. Ne uz Peperse, ne uz Stonse, Metalicu ili Panteru…Uz njih ide neka druga ja. Uz ovo što ćete čuti se lomi kafana. Neka mi neko kaže da ovo nije muzika, da ovo nije pevanje, da ovo nije ono što “cepa”…reći ću mu da je folirant, da je neko ko ne zna šta vredi, da je neko ko ne razume ništa.

Naravno da ne želim da bilo čiji muzički ukus dovedem u pitanje i da bilo koga uvredim na bilo koji način. Neću da se zameram sa čovekom. Moj blog, moja muzika, moj život… moja mladost na hiljadu načina. Žao mi onih koji mladost imali nisu.

Staniša Stošić, laka mu crna zemlja bila. Veliki je bio i legenda postao. Slava mu. Žao mi je što ga nisam upoznala i što nije pevao samo za mene. Bilo je šanse, da peva za jednu najobičniju mene. Prošle godine 09. aprila, završio je svoj veliki život.

Onda, sada i zauvek. Duša mi zaplače, zajeca, srce mi se stegne, reči nemam. Velika sam i smem da plačem od srca. Ljubav je ono što nas pokreće i na ovu i na onu stranu. Ko razume, shvatiće, ko ne razume, uskraćen je za bogatstvo.

Dimitrijo sine Mitre

Azra…Mito bekrijo. Nije Džoni odoleo da ne otpeva ono što vredi.

Znate…možda vam ponešto i mogu reći. Pokrenula me muzika. Ne mogu da spavam sada. Luda sam… i šta sad? Pa niko vas ne tera ni da čitate, ni da slušate.

Znam da je moj dragi voleo jednu divnu Jelenu. Hoću da puknem ponekad, ali…ali bila je Jelana tako lepa, tako otkačena, divna, voleli su se. Ona je volela mog dragog, on je voleo nju. Bila je i padobranac, umela je i da ga prati, volela je i brzu vožnju motorem, ma …Jelena je bila čudo. Nisam ironična.  Možda tako zvučim, ali zaista nisam ironična. Da nije otac moje dece u pitanju, navijali bih za Jelenu.

Hteo je da je oženi, kupio joj je prsten, voleo je do kraja i nazad, volela je i ona njega…ali…. ali neko ko to sve gleda odozgo je imao sasvim druge planove za jednog Ivana i jednu Jelenu.

Pošto znate da imamo puno dece, da vam kažem…nije Jelena majka ni jednom našem detetu. Ivan i Jelena nisu imali sreće. Svako je otišao na svoju stranu.

Dok su Ivan i Jelana skakali iz aviona, vozili se motorom i pravili planove za budućnost, tamo negde daleko od njih jedan Nenad i jedna Ivana su se voleli na sasvim drugačiji način. Ništa manje zanimljiv.

Nisu skakali iz aviona i ako su želeli, nisu se vozili motorem, nisu radili ništa zanimljivo. Studirali su, živeli sa gomilom padobranaca iz 63. padobranske, bili su njegovi drugari od rođena,  igrali preferans, šetali, svadjali se, bili se, gađali se peglama, pili, bili privođeni u sup, jer Nenad i Ivana su umeli da naprave skandal, kakav se ne pamti ili bolje reći ne pamti se pre njih dvoje.

Nenad i Ivana su se, eto samo tako…voleli. Bolesno voleli. Znate li šta je bolesna ljubav?  Bolesna ljubav je kada želiš da od nekoga napraviš ono što on nije, kada ga uslovljavaš, ovako, onako.  On je od Ivane hteo da napravi Vranjanku, a ona …ona ništa nije htela da napravi od njega. Želela je samo da ostane ono što je bila tada, što je želela da ostane, ono što je sada. Niko i ništa, ali ne Vranjanka.

Kažu stari “što južnije, to tužnije”. Svaka Vranjanka zna o kući, deci, kuhinji, porodici, ono što ja neću znati ni da još troje rodim.

Nenad i Ivana …sigurna sam da veće “skandaldžije” nikada u životu niste videli. Jedino da ste ih poznavali tada. O kako bih volela da ovo ikada pročita neko ko ih je poznavao.

Ulazi, brucoš, Ivana, u malu mračnu studntsku sobu u kojoj se na najmanjem mogućem TV-u, gleda neki fudbal. U sobici najmanje 15 “matorih”, od kojih se niko ni ne nazire u mraku. Ivana kaže “Ćao”, oni u glas kažu “ćao”. Nenad tada ugleda Ivanu i drugu pored sebe kaže “uh bre…biće moja ili ničija”. Sve se kasnije saznalo.

Kad razmislim sada, bio je Nenad tada u pravu. Niko Ivanu nikada neće imati tako, pa nek se svet okrene naopačke. Pa makar se Jelena sutra pojavila na vratima i rekla da će mi odvesti muža u sam Brazil. Tako je i tačka.

Sasvim “slučajno” nigde nije imalo mesta za jedno ekstra dupence sem do Nenada. Ona ništa živo nije videla, sem ekrana TV-a, jer je bilo ugašeno svetlo. Eeee…kada se u tom mraku pojavila i gajbica, dve, tri piva…pa dobra muzika. Ma…  Ona nije gledala, ali uši ima. Čula je. Neko tu blizu nje, rekao je da su žene glupe. Uuuuuuuuuuuuu jeeeee….razlog za raspravu. “Izvini molim te, šta si to rekao?” “Pa žene su glupe, ne znaju kako treba sa muškarcima, a sa nama je tako lako.” Rekao je Nenad tada, najveću istinu ovoga sveta.

Kada su prvi put izašli zajedno, posvađali su se. On je rekao da …ma nije važno. Posvađali su se, pa su se posle toga smejali, ljubili…oni su se eto tako prirodno, prosto, jednostavno voleli.

Ne mogu vam više pričati o Nenadu i Ivani. Nepismena sam. Kako objasniti da je njih dvoje jedva privelo, bukvalno šest pandura u “maricu”. Manjem broju pandura, bilo je nemoguće da reše takav slučaj. Ona mu sedi u krilu, a on joj kaže “kad nas sad budu bili, samo se skupi i stavi ruke na glavu, bleso moja. Jebem nas, još ćemo i najebati što smo ludi i što se volimo”. .. a ona mu kaže…”ma šta nas briga, neka biju ako moraju…kad se volimo nije ni važno.”

Nenad i Ivana su cela knjiga.  Od svega ostala je samo “Žal za mladost”. Neko ko to sve gleda odozgo je imao sasvim druge planove za njih dvoje.

Prosto ne mogu da verujem da je uopše čovek sposoban da zaboravi jednu Jelenu. Ne može se to, sigurna sam. Jedna je bre, samo jedna je Jelena, a Nenad i Ivana, ma ko ih jebe kad su bili i suviše svoji i suviše ludi i suviše su se voleli. Njih je tako lako zaboraviti. Ne zaslužuju pažnju.

Neko ko to sve gleda odozgo je imao sasvim druge planove

ZA JEDNOG IVANA I JEDNU IVANU.

33 Responses to “Samo za "moju" južnu prugu”

  1. Aleksandar Says:

    Život je čudo!

    A izbor pesama je… niska magaza, par drvenih stolova, čokanj šljive, i „žal za mlados’“.

    A onaj neko ko to od gore vidi sve, redovno istera stvar po svojoj volji… ko zna zašto je to dobro?

  2. Duda Says:

    Bas potresno i istinito. Ne poznajem bas dobro “juznu prugu”, jer sam malo severnije. No, tebi verujem i znam, da nista nije slucajno, sto god da ti se desavalo. Svi imamo, kakva takva, iskustva i ko zna kako bi bilo, da je bilo! Vazno je da ste se vas dvoje sreli, da se volite i da uzivate u vasoj decici i padobranstvu. Biće i Brazil, dace Bog! Ako se takmicite danas u Subotici, puno srece! Cao do odgovora!🙂

  3. Charolija Says:

    Aleksandre, sada znam zašto je to bilo dobro za sve aktere ove priče,😀 a scenario koji si opisao je baš to. To je to.😀

  4. Charolija Says:

    Dudo da je bilo drugačije, sigurna sam da bi bilo strašno loše. 100% sam sigurna.😉

    A takmičenje počinje za jedno 5 sati i Nebeski dijamant učestvuje sa svojom ekipom i svojom maskotom, Anom.😀

  5. Charolija Says:

    Spavala sam samo 3 sata, ali se osećam kao nova. Odoh da spremim ovu moju ekipu, pa se čujemo u nedelju. Subotica čeka na nas. Hvala vam svima.😀

  6. zelenavrata Says:

    Ludo, ludo, pa zivi!🙂
    Svi imamo neku zal za mlados`, ali ne u 6 ujutro, jebo te zivot ludu!😆
    Aj srecno u Subotici!

  7. Afroditta Says:

    Uh Charolijo,udari mi u sentimentalni dio moga Ja.
    Uvijek sam cijenila tvoje umjece ulaska u srz.
    I sretno u Subotici ! 🙂

  8. JebenoPametan Says:

    Već sam nekoliko puta ovo pročitao, poslušao i nisam ostavio komentar jer sam ostao bez riječi. Evo ga, opet sam izgubio misao jer uvijek odlutam… …

  9. Ivana Says:

    I ja ga čitala danas više puta…
    I sve da ostavim komentar, pa pišem i brišem.. izgledaće…nedovoljno, na ovu tvoju priču. Ili nedovoljno ili ja knjigu da pišem.

    Samo ću da ti kažem ovo, jednom, već za mene, davno, su Malog i mene, četiri pandura uvlačili u maricu. Batine i suđenje je otrpeo on, da ja ne bih….

  10. sara Says:

    Ja vise necu da pisem blog, ovo nema smisla…..ti sve lepo ispises i objasnis i ubijes me muzikom…..necu vise jer sam nepismena i neumem, bas neumem,… a pogodila si me u centar duse, jel’ nju imamo svi… 😉
    a “zal za mladost”… ehhhhh…..
    sad cu jos i da se rascmizdrim…zato:
    Puno srece u Subotici …😀

  11. IvanB. Says:

    Ni ja nemam komentar pametan da dam, ali si ovo napisala tako iskreno i sa puno emocija da jednostavno nema pravih reci kojima bih mogao nesto pametno da napisem. Tekst, muzika, i opis ljudi koji su obelezili vase zivote = 5+

  12. Gemina Says:

    Mogu samo pesmom da reagujem na ovako nesto:

  13. Gemina Says:

    Pih, pobeze mi…
    Evo je, iz drugog puta:

  14. Charolija Says:

    Zelena, žal za mlados‚ može da te uhvati i u 6 ujutru, pa ti vidi.😀

  15. Charolija Says:

    Afroditta..nisam namerno.😉 Hvala ti.🙂

  16. Charolija Says:

    Jebeno Pametni, važno je da ti znaš šta si hteo, komentar je nebitan.🙂

  17. Charolija Says:

    Ivana kao što rekoh i Pametnom, važno je da ti znaš. Pišu tu knjigu. Uvek navijam za pisce, a ti to možeš da postaneš.🙂

  18. Charolija Says:

    Saro umeš ti to još bolje od mene. Sa mnogo manje i reči i muzike. To je umetnost, a ja se eto samo malo prisećala.🙂

  19. Charolija Says:

    Ivane hvala za ovu peticu.🙂 Sada kad pročitam ovaj post, vidim da je sve to moglo i bolje, ali najvažnije da smo se razumeli.🙂

  20. Charolija Says:

    Gemina hvala za pesmu, prelepa je.🙂

  21. stevo Says:

    Kako se ono kaže: Gore glavu, posle ovakvih stvari dolaze najlepše godine u životu jer ono što je bilo poslužice za temelj, a jbg slab temelj slaba budućnost, jaki temelji ma pevaćemo!😉 🙄

  22. lost Says:

    hej, i ja ovo volim da slušam u kafani!😀
    a s planovima, to je tako…zato ja planiram nadalje do prekosutra:mrgreen:

  23. zihernadla Says:

    retko se šta desi u životu kako mi želimo…ali ume da bude i bolje. Zato živi dan za dan🙂

  24. Sanja Says:

    Sezdeset treci put sam se vratila, mnogo ti bre ova prica stiska stomak i grudi. Vazno da su oni visi planovi na kraju ispali najbolji, a ovo prethodno te obogatilo za jedno divno iskustvo. 😀

  25. casper Says:

    Pozdrav od jedne Juznjakinje
    Procitala sam celu pricu, mozda sam vas i poznavala….

  26. drveni advokat Says:

    svaki ima jednu Jelenu i svaka ima jednog Nenada . . . 😦

  27. Charolija Says:

    Stevo jak smo temelj napravili, sad samo možemo da pevamo.😀

  28. Charolija Says:

    Lost neko drugi planira umesto nas. Na našu sreću, verovatno.😉

  29. Charolija Says:

    Zihi verujem da uvek bude bolje, nego kako je moglo biti.🙂

  30. Charolija Says:

    Da Sanja, obogaćeni smo za ceo život. Danas sam posvećena starim komentarima, pa sam se stoga i vratila ovde.🙂

  31. Charolija Says:

    Casper tek pre neki dan sam videla da si iz Vranja. Drago mi je, možda nas i jesi poznavala.😉

  32. shaputalica Says:

    jbg…ubiješ ti tako povremeno kad ti pročačkam po blogu…

  33. Charolija Says:

    E baš jebi ga Šaputava. Ubijem i samu sebe ponekad.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: