Brazil…najnoviji poduhvat

Brazil, Španija, Kolumbija, Kuba i Amerika samba, rumba ća, ća, ća…

Pevam na sav glas i boli me dupe za krizu u Srbiji. Šta ima veze što treba da platimo kiriju, što je frižider prazan i što baš nisam sigurna kako ćemo da kupimo mleko i hleb. Da krademo nećemo, da se bavimo nekim mutnim radnjama i kriminalom nećemo, da ćemo da preživimo, hoćemo i što ja onda ne bih pevala? Pevam i vrckam dupetom. Brazil, Španija, Kolumbija, Kuba i Amerika opsa, opsa, opsa saaa…

Možda neko pomisli da sam načisto odlepila, ali cvrc. Nisam. Neće se dušmani radovati, nek pocrkaju. Nikada u stvari nisam bila ovako jaka, čvrsta i ludo hrabra. Laknulo mi je, jer sam donela odluku. Rekoh vam već, kada meni padne neka ideja na pamet, pa ja to lepo stavim na papir, ja to i ostvarim. Upravo sada stavljam na papir, a u realizaciju plana sam već krenula. Mic po mic, malo po malo i onda… Brazil, Španija, Kolumbija….

Vrlo malo je ljudi u ovoj zemlji ostalo, koji se neće odreći svojih snova o boljem i lepšem životu. Svi kažu „biće bolje“, „strpimo se“, „snađimo se“, ma šta znam, šta sve ne. Ovde poštenim radom ne može da se živi normalno. Znači ovako, ja ne želim da živim od danas do sutra, čekajući da se nešto promeni, jer ovde se ništa na bolje neće promeniti.

Da se razbolim od brige i nerviranja, da me napadne neka rakčina od sekiracije, e pa neće moći. Da me moja rođena deca sutra okrivljuju zato što sam se predala i što nisam nešto preduzela i što žive tako kako žive, e pa neću ni to. Život je samo jedan, pa makar postojala i reinkarnacija. Ovaj život, ja kao Ivana Momčilović, samo jednom živim i hoću da ga živim, neću da životarim, neću da se patim, odbijam da budem samo broj. U ovoj zemlji svi smo mi samo brojevi. E pa neću!!!

Kako ja da nateram ženu da nam vrati naše pare, 2500 evra? Kako da nateram Jugopetrol da nam deblokira račun? Kako da nateram državu da nam uplati 3 000 000 dinara koje nam duguje, na taj isti račun? Kako da nateram kišu i sneg da ne padaju? Kako da nateram sunce da sija? Nikako. Pa šta? Treba li stvarno da se razbolim zbog para. Svašta. Samo da smo živi i zdravi, a ostalo ćemo da rešimo. Onako usput, živeći.

Italija Belluno 2008. Svetski kup u padobranstvu. Italijani, Nemci, Francuzi, Amerikanci, Emirati, Poljaci, Španci, Slovenci, Hrvati, Holanđani, Rusi, Mađari, Slovaci, Česi, Englezi, Austrijanci, Srbi i jedan jedini Brazilac u majici srpske reprezentacije, Marcelo Ricci. E taj Brazilac će da bude jedna od karika u lancu koja će da nam pomogne da promenimo život na bolje, zauvek. Zvao je on nas i tada, da idemo tamo, ali nismo bili spremni. Sada počinjemo sa pripremama i do jeseni idemo u osvajanje Brazila. On ima svoju dropzonu, Vertical Speed u Brazilu, a nama sem livade i jednog aviona ništa više i ne treba. On ima i livadu i avion.

Neću da vam pričam sve detalje, da ne malerišem, 😀  ali eto rešila sam i to. Stigli su nam i gosti. Frižider smo napunili. Dugove i dalje nismo naplatili. Pare za kiriju nismo našli, moraćemo da se selimo u ponedeljak. Ma boli nas dupe, važno je da smo zajedno i da ništa i niko ne može da nas posvađa i rasturi. Idemo na žurku večeras, da proslavimo ideju sa svojim prijateljima. Šta će nama pare za sreću? Srećni smo što imamo jedno drugo i našu decu. Spremni smo za osvajanje sveta. Vreme je za pokret. Vremena nema na pretek, jer život je jedan i tačka. 😉

Tags: , , , , ,

32 Responses to “Brazil…najnoviji poduhvat”

  1. JebenoPametan Says:

    Lijepo je pročitati nešto ovako. Baš dobro da se svi ostali trgnemo iz monotonije i prestanemo okrivljavati zlu sudbinu.

  2. zelenavrata Says:

    Luda zena, kad vam kazem🙂
    Ali ona ce to da uradi jebes je🙂

  3. Afroditta Says:

    Odlicna ideja Charolija!🙂
    Ali nemoj bas da nas zapostavis tamo,nego i dalje da pises i da nas veselis.
    Koliko bi tamo ostali?

  4. Charolija Says:

    Jebeno Pametni prijatelju moj! Nismo razmenili ni šest rečenica, to o tome da se u oči nismo nikada pogledali da i ne govorim. Da idem i dalje? To što si ti jebeni Hrvat, a ja jebena Srpkinja mislim da ne moram ništa da kažem. Ja tebe vidim kao prijatelja i tvoja podrška mi jako puno znači. Hvala ti puno. Ljubi tebe Ivana i jako grli. Svi smo mi u istim govnima. Samo su nam načini da se iz njih isčupamo različiti, prijatelju. Zla sudbina ne postoji, postoji izbor.

  5. Charolija Says:

    Dobra moja Zelena, luda žena da jesam, jesam…. a ja što kažem da ću da uradim, ja to i uradim, pa ti vidi. Znaš ti šta htedoh da ti kažem.😀 Brazil je veeeelika zemlja ima tamo mesta za 25 Srbija.😀

  6. Charolija Says:

    Afroditta, ove zemlje se čovek ne može odreći sve i da hoće. Vuku ove planine i reke nazad. Nećemo otići zauvek, ali nećemo otići ni na 6 meseci. Možda ostanemo dovoljno dugo da zaboravimo da je ovde strašno. Ne znam draga. Ne znam može li se zaboraviti. Možda ostanemo zauvek. Možda.

  7. Zmajcek Says:

    Mogu samo da ti pozelim srecu i da vam drzim fige da vam se ostvari zelja.Pare su prolazne i ja sam uvek bolje i lepse ziveo kada ih nisam imao.

  8. Suske Says:

    Prvo da hoću da se malo opustiš … malo.
    Drugo – da prebrodiš sve dnevne probleme i da nakon toga nemaš ni jedan jedini problem u životu
    treće – da odeš u Brazil, i da tamo budeš srećna sa svojom porodicom
    četvrto – da redovno pišeš ovaj blog, kako znaš i umeš.

    Sve ostalo ćemo pretresati usput😉

  9. sara Says:

    Zelim vam srecu i izdrzljivos. Znam da ce te uspeti. Zbog vas i vase dece radujem se sa vama. Pocetak ce biti tezak ali vi ste zajedno i nece biti toliko strasno, nakon nekoliko meseci bicete kao kod kuce tamo u Brazilu 😀

    Bravo sto si donela odluku i sto konacno mozes da krenes u realizaciju….prolongiranja izaziva samo agresivnost i nervozu…
    Napred Ivana!!

  10. Deda Says:

    Ostvarices sve sto pomislis, dovoljno je da verujes u to. I naravno, optimizam i rad, nista drugo.
    Zelim tebi i porodici da se i dalje drzite kao jedan i da uspete u svojim namerama.
    Iz tvog posta zraci mnogo ljubavi, zato samo napred i srecno !!!

  11. Duda Says:

    Najvaznije je da ti se otvorio odgovor na pitanje kako dalje! To je najvaznije a jos vaznije od najvaznijeg je to da ostanete svi zdravi! Odlicna ideja to sto si smislila. Imas cilj i furaj prema njemu. Nema veze sto se selis i sto si duzna. Pa duzna je i Grcka, pa sta? Pa duzna sam i ja, Banci! Kad me budu hapsili ili fendovali imovinu, reci cu im: Pa vi ste me i navukli na to sve, vi ste nam to sve pruzili, pa sad uzimajte nazad! Red je da i vi uzivate u tome u cemu sam i ja!
    Tesim se da, pored mene, u ovoj fuck drzavi, bar 80 posto ljudi zivi kao ja, ili ti! Zelim vam srecu i da vam se ostvare svi vasi planovi! Ovo ne znaci da vise necu pisati!🙂

  12. Duda Says:

    I ostanite tamo gde vam je bolje, koliko god treba! Imate uvek gde da se vratite!🙂🙂🙂

  13. Charolija Says:

    Jesu Zmajče pare nebitne za sreću u životu, ali su neophodne za život.

  14. Charolija Says:

    Suske sinoc smo se opustili maksimalno. Divno smo se proveli. Jutros je bilo malo zeznuto kada sam ustala, nekako me stislo u grudima, ali i to je brzo prošlo. U Brazil ćemo otići najkasnije početkom jeseni, šaljemo tatu da nam pripremi teren za veliku selidbu, a posle toga idemo i mi ostali.😀 Pisanje je odavno deo moga života, tako da sam sigurna da ću imati mnogo zanimljivijih stvari o kojima ću ovde pisati. Jedva čekam da napišem post “Pozdrav iz Brazila” . Uh…😀

  15. Charolija Says:

    Hvala Saro. Znaš i razumeš o čemu sam pričala u ovom postu, jer si kroz slično već odavno prošla. Hvala ti od srca.😀

  16. Charolija Says:

    Hvala Deda, važno je verovati u svoje snove i jako, jako želeti. Na taj način sve se može ostvariti.😀

  17. Charolija Says:

    Dudo šta je vlast u zemlji spremna da uradi svom stanovništvu svima nam je poznato. Nećemo valjda svi završiti po zatvorima?😀 Hvala na podršci, stvarno mi puno znači.😀

  18. Duda Says:

    Glavu gore, bice vam sigurno bolje nego nama OSTAJTE OVDE! Pa mi te necemo napustiti zato sto si otisla trbuhom za kruhom, zaboga! Mi smo tu da tebe i Jabucila bodrimo da istrajete zbog vas i vase decice! Ne uzdisi, bice puno posla, za cas ce jesen, videces!🙂

  19. JebenoPametan Says:

    Charolija, ja ne vidim jesi li ti Srpkinja, Hrvatica, Somalijka,… ja vidim da si čovjek – dalje ne trebam gledati.😉 Da, svi smo mi u istim govnima – samo što će neko govno ostati na ulici dok će se za ono drugo netko pobrinuti i skloniti ga.

  20. Charolija Says:

    Dudo toliko dugo sam čekala proleće da ne mogu sada da isčekujem jesen. Sve ćemo polako i bez žurbe, pa tako nek potraje i proleće, valjda će već jednom lepo vreme.😀

  21. Charolija Says:

    Jebeno Pametni, to i ja upravo kažem. Pravljenje tih razlika između ljudi je većim delom i dovelo do svih ovih sranja u kojima smo sada i kroz koja smo prošli. Jebena politika i političari.

  22. mahlat Says:

    E nek ti je sa srećom!

    Polako pa šta što moraš da se seliš, šta što je frižider prazan, sve je još uvek divno😀

    držim ti pesnice!

  23. Deda Says:

    Obozavam Draganu Saric, ali prosto obozavam !!!

  24. Charolija Says:

    Mahlat da vidiš samo kako je život nepredvidiv. Ne moramo da se selimo iz ovog stana, još uvek, frižider pun ko oko, mi se smejemo ko blesavi i zaista nam je super. Važno je da znamo šta želimo.😀

  25. Charolija Says:

    Deda u prvi mah si me zbunio…😀 Obožavam je i ja. Svoja i otkačena. Super je.😀

  26. IvanB. Says:

    mmmmm… Brazil, fudbal, lepotice, plaze, Rio, mmmmm raj na zemlji.
    ne bih cekao ni 1 min.
    Bas mi je drago da mozete otici i sigurno ce vam biti super.

  27. Charolija Says:

    Ivane i ja kažem mmmmmmm…. jedva čekam.😀 Lepotice me baš i ne zanimaju, ali zato plažeeeee.😀

  28. drveni advokat Says:

    u breeeeee, šta se dešava???

  29. Sanja Says:

    Jel dotle doslo? 👿 Nek vam ide sve po planu, srecno preseljenje. Al nekako mi zao…

  30. Charolija Says:

    REkoh ti Drvena sve šta se dešava. Ništa nije ni ružno, ni strašno i biće sve u najboljem redu.😀

  31. Charolija Says:

    Sanja vidiš i sama kako je ovde. Nikada nismo planirali da odemo odavde, ali sada kada smo počeli da planiramo, otići ćemo sigurno. Dosta je više.😀 Hvala ti.

  32. Fiskalni račun - kada narod krene na sebe! | Sasvim obična priča Says:

    […] ćemo više da dotaknemo to dno? Hoću li ja da doživim to ili ću kao i mnogi drugi da gledam svoju decu kako odlaze iz ove zemlje? […]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: