Možda sam i ja "Majka hrabrost"

Majka hrabrost. Možda ste već posetili ovaj sajt, ako jeste onda predpostavljate koliko sam ljuta i besna. Ova zemlja je u totalnom rasulu, a tamo gde mora da postoji red, zakon, humanost i još mnogo toga, je najgore stanje. U srpskim porodilištima. Posetite sajt i sve će vam biti jasno.

Čitam sve ove priče i zgrožavam se. Ispričaću vam i ja svoju. Rodila sam troje zdrave, prave, lepe dečice, što znači da sam se i tri puta porađala, s obzirom da nisu blizanci.

bebica

26. 10. 1999. Kraljevo
Naglasiću da me je porađao doktor koji je porađao i moju sestru, tako da smo imali apsolutno poverenje u njega. Između ostalog mi je i vodio celu trudnoću. Hoću za početak da kažem da porođaj može biti divan nezaboravni doživljaj, čak i u Srbiji.

Oni prvi mali bolići su počeli pre podne oko 11. Pošto sam živela blizu porodilišta, doktor nije insistirao da odmah dođem, što je i najvažnija stvar u celom tom mom porođaju. Rekao mi je da se ponašam sasvim normalno kao i svakog drugog dana, da šetkam, raduckam nešto i da se s vremena na vreme javim.

Bio je to izuzetno srećan i lep dan za mene i moju porodicu. Sećam se da sam ljuštila pečenu papriku sa mamom, igrala se sa sestrićima, išla čak i u prodavnicu, da šetkam malo… Sasvim normalan dan, protkan povremenima bolovima. Čitavog dana sam se u stvari otvarala, malo po malo. Kada su naišle prave kontrakcije, istuširala sam se, sredila i odveli su me u porodilište. Evo šta sam napisala posle porođaja.

… Dr. Tanasković me je pregledao u 19:10 na ginekologiji. Odveli su me u porodilište. Vodenjak pukao u 19:45. Bolelo me je, ali izdržljivo. Šaputala sam svojoj bebi. „Hajde bebo, hajde bebo, možeš ti to… izađi polako, čekam te, ne boj se!“ Tačno u 21:00 rodila sam ćerku. Teška 2550g, dugačka 52cm, obim glave 32cm. Zdrava, vitalna, lepa, kočoperna beba. Stavili su mi je na grudi, odmah me je uhvatila za prst, poljubila sam je u glavu. Osećaj je neverovatan. Smejem se i plačem od sreće u isto vreme, tresem se od uzbuđenja. Mnogo volim što je devojčica. Posteljica je izašla u 21:05. Porođaj je prošao super! Dali su nam broj 43. Odvode me u sobu broj 8. Malo sam umorna, ali i dovoljno jaka da odmah ustanem. U pratnji sestre sam se istuširala. Isuviše sam uzbuđena da bih spavala. Celu noć sam se smejala sa ženama po sobi. Zaspala sam tek oko pola 3 a već, u 4 sam se probudila. Promenila posteljinu, istuširala se i sredila za prvi podoj. Nisu je doneli u pola šest. Bilo mi je žao, ali znam da je sve u redu i zato sam neverovatno srećna. Naš prvi susret oko pola deset. Oduševljena sam mojom malom devojčicom. Ima dugu crnu kosicu i tamne oči. Gledam je i pokušavam da shvatim šta se u stvari dešava. Moja kiflica, uvijena, pa me gleda. Dala sam joj da sisa. Vuče kao da je to već mnogo puta radila. Priroda! Oči mi zasuze, pa se smejem, privijam je uz sebe, ljubim je u glavu, tepam joj i dajem joj nezvanično ime Jovana…. Porodili su me doktor Miloš Tanasković i babica Rada Debeljak.

kulaza

Tako je protekao moj prvi porođaj. Bez ijednog jedinog uboda iglom, bez sečenja, bez ikakvih problema. Bez potplaćivanja, naplaćivanja i ostalih radnji. Bila sam presrećna što je devojčica, što će i ona jednom kad poraste moći da doživi taj divni osećaj porađanja. U takvom mi je sećanju ostao prvi porođaj.

Ide život dalje svojim tokom i tako se preselimo u Beograd. Da sam znala šta je Narodni Front, sigurno bih se ponovo porađala u Kraljevu kod mog divnog doktora. U Narodnom Frontu vam ništa ne znači čak i ako imate vezu, ako vam je ta veza … Evo ispričaću vam.

April mesec, 2007. termin mi je 21. Doktorka mi je u određenom periodu uradila jedan ili dva ultra zvuka, ne sećam se, zakazala pregled za utorak 17. Odemo mi lepo na pregled. Po preporuci joj kupimo bombonjeru i neki parfem. „Videćeš divna je ona, ali voli tako sitne poklončiće, s vremena na vreme.“ Uvede me tamo u onu staklenu ambulantu. Nikada neću da zaboravim taj bol. Šta je ovo ljudi moji? Pa pregled nikada ne boli, pogotovu ne u devetom mesecu. „Nisi ti još otvorena, dođi u petak.“ Ne mogu da se sastavim od bola, siđem nekako. Neću nikada zaboraviti to poniženje. Stojim jadna, umirem od bolova i pružam joj onu ukrasnu kesu. „Doktorka… mali znak pažnje.“. Najradije bih je ubila, a ja se smeškam.

Ja u životu obično plačem samo od besa. Bol podnosim dobro. Kada sam izašla iz ordinacije, plakala sam kao nikad u životu. Odemo na kafu muž i ja, da se malo smirim. Kad ono, boli. Boli sve više i više. Boli, pa ne prestaje. Ceo prvi porođaj me nije tako boleo. Pozovemo je telefonom. Kaže ona da izmerim kontrakcije na koliko su, pa da se javim. Boli da ne mogu da izmerim. Kaže, dođi, ali požuri smena mi se završava u 14h.

Stignemo mi nekako kući da se sredim i dođemo. Kaže opet “daj da te pregledam”, i opet onom svojom ručerdom, kao da je pregledala ovcu, a ne ženu. „Šta te boli, pa samo si dva prsta otvorena, ajde idemo u porođajnu salu.“ Odvedoše me ko pravu ovcu. Kada su me uveli u boks, bila sam u totalnom čudu. Nije meni još vreme, šta rade ovi. Svojim pregledima mi je pokrenula porođaj. Vrište žene, kukaju, plaču, a ja se čudim šta me je snašlo. Naravno odmah su me uboli nekom iglom i nakačili na nešto. To nešto je indukcija. Tek sam kasnije provalila. Boli jebote.

ovca

Upadoše onda neki studenti, živi bili, da im anesteziolog pokaže kako se daje epidural. Ne meni, naravno, ja nisam ni stigla da popričam sa nekim o tome, već ženi do mene. Gledam ja tako šta onaj doktor radi i čekam da završi. „Doktore može li i meni epidural“. „Moraš da vidiš sa svojom doktorkom.“ Dođe ona moja i ja pitam. Kaže šapatom „može, ali to košta“. Znam rekoh da košta. Može li? Kaže, „tiho…ali to košta malo više“. „Ama šta košta da košta“. „To ti je 300 evra.“ Ma nek je i 15000, prodaćemo stan, uzećemo kredit, samo daj. Živ bio onaj anesteziolog i onaj koji je izmislio taj epidural, ubode me i meni laknu. Epidural po njima podrazumeva i jaču indukciju, a i doktorka žuri kući na ručak.

Onda su došle neke dve srednjoškolke da mi nameste CTG. Vrte sa onim po stomaku, pipkaju, traže, ne nalaze tonove bebe. Onda je nastala cela zbrka. Skupilo se njih, pa ne znam koliko. Nabili su mi nešto preko usta. To nešto je kiseonik. Rekoh smeta mi ovo. To je zbog bebe. Jedan, dva, tri… i eto ga moj Marko, tačno u 17:05. 2850 težak, 50 dugačak, lep, zdrav, prav, kočoperan. „Ima rupicu na bradi. Odakle mu samo to švalersko obeležje.“ To sam prvo rekla kada sam ga videla. Ponovo ista poplava osećanja. Dobili smo broj 1818 i moja doktorka je mogla da ode na jebeni ručak, sa sve bombonjerom, parfemom i 300evra. Doktorka se zove Jelena Radojević, a anesteziolog se zove Dr. M. Paštar.

Uslovi u Frontu su užasni, ali ima par onih dobrih sestrica koje ti boravak učine podnošljivijim, a i ja sam vedra i vesela osoba tako da neću da se žalim. Želim da naglasim da svako ko može da izbegne doktoru Radojević, da to i učini, jer znam za još par ovakvih slučajeva sa njom. Užas cele priče je u tome, što sam mogla da izgubim dete na samom porođaju. Beba se izmorila i prestala da reaguje. Sve je bilo isuviše brzo i nasilno. Još je i izjavila da bih se porađala do sutradan da nisam snalažljiva. Daleko joj lepa kuća. Žao mi je samo što sve ovo što govorim, ne mogu i da dokažem, ali bilo je baš ovako kako kažem i tačka. Ko mi ne veruje nek ide kod Jelene na porođaj ili neka pošalje nekog sebi dragog.

Treći porođaj. Trudnoća za trudnoćom, beba za bebom. Mart 2008. Kada samo pomislim na koliko pregleda, koje kakvih analiza, vađenja 16 litara krvi, ultrazvukova svakih 15 minuta i ctg-ova, čekanja sa stomakom do zuba po koje kakvim ambulantama, trudna žena mora da preživi, iznerviram se. Sigurna sam da je priroda sve izregulisala, ali sam i srećna što je medicina toliko napredovala. Hvala Bogu meni nije trebala. U toku svoje treće trudnoće sam jednom izvadila krv, uradila 2 ultrazvuka i 1 ctg. U ambulantu sam otišla samo po uput za porođaj. Sve tri trudnoće sam bila izuzetno aktivna i zdrava.

rukica

Planiram ja tako da se porodim 1. aprila kada nam tata dođe sa puta. Planiram ja planiram kad ono… U naš veliki bračni krevet sam spakovala Jovanu sa jedne, Marka sa druge strane i sebe u sredinu. Tako smo spavali. Te noći su počeli oni mali bolići, kao sa početka moje priče. Malo po malo. Okrenem se zagrlim Jovanu, spavam malo, pa kad zaboli okrenem se, pa zagrlim Marka. Spavam, spavam, pa me probudi bol. Vrtela sam se, spavala, grlila ih, ljubila i u pola 7 ustala, probudim mamu i kažem, „ovo izgleda počelo, ne idem dok ne popijem kafu.“ Popijem i kafu, sredim se, ono već 7 i 15. U Narodnom Frontu sam bila u 7:45, u boks za porođaj su me brzom brzinom prevezli u 7:55, a već u 08:00 sam držala svoju treću bebu u naručju. Rodila se i Ana. 2750 teška, 49 dugačka, zdrava, prava, kočoperna beba. Dobili smo broj 1798.

Kad su me uveli u boks nikog nije bilo sem jedne mlade, lepe, devojke. Mislila sam da će ona da me pripremi za porođaj, pa će valjda i moja doktorka stići. Promenila sam doktorku, naravno. Stigla sam samo da je pitam „izvini, a ko si ti“. Da nije neki student ili srednjoškolka. Dok je stigla da mi odgovori, već je držala moju Anu. Predivna, mlada babica. Slađa se zove i žao mi je što ne znam kako se preziva. Nikada je više nisam videla. Kada smo se ja i Ana izmazile i izljubile nju su odneli i ja sam već telefonirala. Kulaža totalna. Ležim na onom stolu sva uplakana od sreće i pričam telefonom. Preko puta u boksu čujem „a nije te bolelo kad si se tetovirala, a sad se dereš ko magare?“ Zahvaljujem se Bogu što sam ih sve izbegla.

Nećete mi verovati ko je prvi ušao u boks posle babice. „Divna“ nasmejana doktorka Jelena. Zamalo sam pala u nesvest, ali sam bila presrećna što je sve gotovo i što ona nema šta da prčka po meni. „Jao Ivanice, pa što se nisi javila.“ „Tražila sam vas, ali ste bili na odmoru.“ Ma teraj se, mislim se, od mene više nećeš dobiti ni dinara.

Front ko pravi front, uslovi ko i predhodne godine. Prepovijala sam bebe po sobi, jer nisu sve mame znale kako se to radi, a nije imao ko da im pokaže. Delila neke savete, pomagala sam im koliko sam umela i tako, brzo nam je prošao boravak u tom haosu.

bebica-nogica

Za kraj ću još i da kažem da su mi izgubili karton. Kako je za manje od godinu dana moguće da se izgubi nečiji karton. Jednostavno je nestao. Šta se sve radi, pomislila sam da je možda i namerno nestao, da ne bih imala nikakvog osnova, ni dokaza protiv bilo koga iz 2007. Razumemo se.

Mislim da svi koji pričaju svoje priče treba da kažu imena tih doktora, jer ako ništa drugo neka ih izbegnu oni koji mogu. Sve u svemu, rađajući svoju decu sam odlično prošla. Samo kada se setim one ogromne žene kako me je ispovređivala, dođe mi da … ma neću više ništa da kažem. Hvala Bogu što je Marko bio jak.

Tags: , , , , ,

29 Responses to “Možda sam i ja "Majka hrabrost"”

  1. Sanja Says:

    Jao, ovo je tema o kojoj moze da se pise beskonacno! Na mom prvom porodjaju uopste nije bio lekar, samo babica koja me je posle porodjaja tako zakrpila da sam krvarila dok nisam morala da primam krv, a injekcije gvozdja su mi plavile guzicu sledece tri godine. Iz istog razloga, u drugoj trudnoci, doktorka mi je vec u drugoj nedelji uradila serklaz jer je grlic nije ni postojao. Posle porodjaja odem do boksa sa bebama (jos uvek mi nije krenulo mleko) a tamo sestra mojo Masi zabacila glavu i hrani je ko curku, lije iz kasicice. Ja kazem: “Ugusicete mi dete!” a ona meni: “Jes, samo tvoje cu zadavim, tvoje je posebno!” Doslo mi da je ubijem odma! Posle dva dana jedva su spasili jednu bebu koja je isto tako hranjena, odletelo joj u dusnik i satima su pokusavali da joj uspostave disanje. Prica ima koliko hoces, jedino sto mogu je da se nadam da ce dok nase princeze porastu nesto da se promeni i da ce uslovi postati daleko humaniji nego sada.
    Ipak, sve bih to opet prosla, za onaj trenutak kad mi ih spustise na grudi! 😛

  2. mahlat Says:

    Videla sam taj satj, ja sam se porodila u Kragujevcu okruzena takvim ljudima da bih se da su me pitali poradjala citave noci.

    Nista me nije razocaralo na porodilistu, znam da ima losih iskustava,svuda ih ima ali to nije pravilo.

    Carobna, mene su razocarale zene. 65 zena sa mnom, neurednih, razmazenih, strokavih, razbacivale su uloske gde god stignu,nisu se tusirale, bolelo ih za sve, samo su cvilele na prozorima kako je ”ovde sve grozno”. Mleko im je curelo, one cepale one bolnicke spavacice jer ih bole grudi, to je stoka! Zena koja je lezala u krevetu do mene svaki cas prebacivala uloske preko moje glave ciljajuci kantu za otpatke. Nije je naciljala cetiri dana. Sve vreme me je bilo sramota kad doktori dodju u vizitu.

    A sto se tice cenovnika, podmicivanja i slicnog pa znas li da muskarac, tj, buduci tata koji zeli da prisustvuje porodjaju, da doceka svoju bebu mora da plati 15 000 dinara. Eto, toliko nase zdravstvo kosta gledanje. Ovo je lopovska drzava od pocetka do kraja al to je za posebnu temu.

  3. Charolija Says:

    Draga Sanja, kada sve prođe i kada ti bebicu stave na grudi, sve zaboraviš u sekundi. Ima toliko slučajeva gde su bukvalno upropastili žene, za ceo život, na porođaju, tako da više i ne požele da rađaju. Užas jedan. Pročitala sam tamo na sajtu toliko groznih priča da mi se život smučio.

  4. Charolija Says:

    Mahlat, naravno da nije pravilo, ali mi se čini da je u unutrašnjosti, što mogu da potvrdim za Kraljevo, a ti eto za Kragujevac, situacija nešto bolja. U Narodnom frontu imaju toliko posla i susreću se sa toliko raznih slučajeva, da prosto nemaju vremena za normalan pristup ženama, jer to je njima isto kao što neko radi na nekom šalteru.

    U porodilištu se normalnoj ženi smuči što je žensko, kada vidi kakvih sve žena ima.

  5. IvanB. Says:

    Ivana, citajuci tvoja iskustva sa porodjaja, mogu samo da kazem da sam ja zivcan i da bih ih sve redom ko u zikinoj dinastiji, polio benzion i rekao: “Pevajte!” hehehehe, mala sala.

    Bravo za hrabrosti i podrzavam te sto si objavila imena svih onih koji su nestrucni ili koji svoj posao obavljao od “frlje”. Zao mi je sto se sve to desava u nasoj zemlji, i samo mogu da kazem sramota i bruka za nasu zemlju, jer se u nasoj zemlji raspravlja u skupstini o nekim beznacajnim stvarima i primaju debele plate a vamo svako radi ko kako hoce. A za MITO tj. pare i poklone doktorima i sestrama, ne mogu da trosim reci, jer nije ni cudo sto smo na dnu ranga zemalja koje su korumpirane.

    Odoh da gledam Tobogan… barem da me ova deca razvesele

  6. Charolija Says:

    Ivane… pojedini doktori i medicinsko osoblje, zaista zaslužuju da ih nema. Što se politike naše zemlje tiče, odavno nam je svima jasno, da je ovde totalno rasulo i čini mi se da još dugo, dugo neće biti bolje.

    Tobogan je zakon.😀

  7. IvanB. Says:

    Sad sam pogledao i fotodokumente o stanju porodilista iz Srbije i inostranstva… Mislim, grozno i bukvalno da covek dobije zarazu iz onih WC-a… dok su sobe za pacijente u drugim drzavama ono sto cemo mi verovatno dostici za MILION godina, a mozda ni tad…

  8. Charolija Says:

    Da vidiš samo kakva su iskustva žena koje su se porodile u inostranstvu. Gledaju ih kao kraljice, a kod nas kao da su žene niža vrsta.

  9. zelenavrata Says:

    Nemam decu i ne znam za taj osecaj, nazalost.
    Cula sam razne price o Frontu i Visegradskoj, ali do sada ni jednu losu od mojih drugarica koje su se poradjale, one ruzne sam uglavnom citala.
    Sto se tice Fronta, moja sestra je pre tri godine operisala tumor na materici. Kaze da je doktorka i celo osoblje prema njoj bilo kao da su joj majka. Kaze, da li je sreca ili ne, ne zna, ziva je i sve je odradjeno bez ijednog dinara.
    Ima raznih ljudi, raznih lekara….
    A, tebi svaka cast mama!

  10. Charolija Says:

    Zelena rekoh već negde iznad u komentarima, da se u Frontu doktori susreću sa raznim slučajevima, tako da je za njih “običan” porođaj kao posao na šalteru. Problem je što ima stvarno puno onih koji su korumpirani i koji ruše ugled i onima koji su stvarno dobri. Treba razdvojiti žito od kukolja.

  11. electrasdreams Says:

    Uh, ako smognem zivaca pa da napisem svoje iskustvo na porodjaju???
    neka mi je ziv i zdrav, ljudina je to vec, ali kako mi je bilo u bolnici ne zelim nikome nikada.

  12. magi Says:

    Ja,nazalost,ne znam ime doktorke koja je moje mladje dete sa zapusenim nosom i od krmelja zatvorenim ocima treci dan po rodjenju otpustila kuci,a na moje pitanje da li je sigurna da je on dobro najpre pitala jesam li ja mozda pedijatar,a zatim odbrusila da je sigurna. Epilog je da je mala mrva od 2650g posle dva dana dospela na institut za neonatologiju sa upalom pluca. O komentarima tipa: sve ste vi osetljive na iglu,samo na onu stvar niste osetljive radije ne bih jer to stvarno zelim da zaboravim. A i rekla sam im tacno to: kada bi ovu klanicu malo oplemenili, natalitet u Srbiji bi drasticno skocio. Pozdrav za majku hrabrost 😉

  13. Charolija Says:

    Elektra, ako smogneš snage ti napiši. Takve stvari se nikada ne zaboravljaju i mislim da žene ostanu istraumirane celog života, umesto da im to bude najlepše sećanje.

  14. Charolija Says:

    Uh Magi… stvarno nemam reči. Toliko užasnih priča ima. Doktorskih grešaka i nemara, da se sve više preispitujem šta bih mogla da uradim, da doprinesem da se nekako stanje poboljša. Kod Krugoline, sa sajtu Majka hrabrost, ljudi potpisuju peticiju posvećenu ministru zdravlja. Ona ima još neke ideje koje pokušava da sprovede u delo, i divim joj se u svakom pogledu. Najmanje što sam mogla je da potpišem peticiju i da na svom blogu stavim link.

  15. magi Says:

    Jeste,zaista se mora nesto promeniti. Ne znam da li si upoznata sa cinjenicom da je slicna peticija nedavno vec stigla do ministra zdravlja i da je on rekao da se vise od polovine tih zahteva vec nalazi u zakonima i pravilnicima. Nazalost,niko ih ne postuje,a za to ima mali milion razloga. U ovoj zemlji prosto ne znas odakle bi krenuo. Najsrecnije resenje bi bilo kada bi svako krenuo od sebe. Mene je na porodjaj odvela uplakana babica, devojcurak od nekih 19 godina koja mi se zalila da je koleginice ismevaju sto voli trudnice. Da li je tu potreban zakon ili motka?

  16. drveniadvokat Says:

    Svaka čast što si stavila njihova imena . . . strašno . . . zasuziše mi oči dok sam čitala . . . a nemam dece . . . mogu misliti tek kako je tebi bilo . . . nek ste svi živi i zdravi, a neki ljudi ne zaslužuju ni da žive, a ne da se iživljavaju na drugima . . . šta je boli k što si ti razmažena . . . ljuta sam . . .

  17. Charolija Says:

    Magi …Krugolina je stigla do ministra zdravlja sa svojom peticijom i njegova izjava je bila da bi je on prvi potpisao da nije upućena njemu. Mislim da su sve to šarene laže. Neće niko da upre prstom u nekog doktora. Ja bih, ali nemam fizički dokaz. Padalo mi je na pamet da na treći porođaj odem sa fleshom i da sve snimam, ali nisam stigla, a i porodila sam se za 5 minuta. Čini mi se da većina tih loših koji tamo rade, kao da mrze te žene koje dođu na porođaj…pa kao i šalteruše što ne podnose klijente i dočekuju ih sa “šta `oćeš”.

  18. Charolija Says:

    Drvena moja… ja sam još i odlično prošla, kakvih sve slučajeva ima. Mislim da javnost mora da zna šta se sve dešava iza zidova naših porodilišta. Najgore od svega je što većina i zna, a ćuti. Niko nije spreman da nešto i preduzme…. a trudna žena kada ode na porođaj, ona je uplašena i ne sme ni da reaguje kako bi reagovala u nekoj drugoj situaciji. Tu ti život bebe i tvoj život, zavise od njih. Većina misli da mnogo stvari koje oni tamo rade tako moraju da se rade. Ja nisam ni znala šta je to indukcija, a bio mi je drugi porođaj, dok me nisu prikačili, a ništa me nisu pitali. Žurila je na ručak. Pre jedno mesec dana, sasvim slučajno od jedne poznanice sam čula istu priču, kao što je moja, sa istom doktorkom i istom cifrom. Znači pročačka kako ne treba, a posle čeka trudnicu da dođe na milost i nemilost kod nje. Ja sam taj drugi porođaj čekala sa srećom i radošću, jer sam znala da je to divan doživljaj… kad ono. Nisam pričala o ovome, jer se mnogo iznerviram, ali me je onaj sajt podstakao. Čega sam se sve naslušala u porodilištu. Ostave ženu ceo dan na stolu, iseku je, unakaze ili posle 15 sati pošalju na carski. Jednoj bebici u sobi gde sam bila, je bilo iščašeno rame na porođaju, na jednu ženu su se drali kao nenormalni, jer ne ume da prepovije svoje prvorođenče… Opet kažem ima ih stvarno mnogo dobrih, koje vole to što rade i rade iz srca, a ima i onih kojima ne bih dala ni dve nacrtane ovce da čuvaju, a ne da se brinu o porodiljama i bebama. Opet sam se iznervirala. Mislim da ću se svaki put i iznervirati, dok ne čujem da se nešto promenilo.

  19. Suske Says:

    Draga Ivana,
    Mislim da sam jednom iskustvo sa porođaja napisala na forumu roditelj. No, to što ne može da se napiše dva puta. Jako boli.

    Mogu da kažem da je prvi porođaj trajao od 7h ujutru kada je pukao vodenjak, do 16h i 30 kada su vakuumom uspeli da me porode. Tome činu su prisustvovala 4 lekara, 2 babice i 3 medicinske sestre …

    Taj isti lekar, je na isti način, nakon 2 godine uspeo da, prvo pokuša vakuumom da izvuče bebu, pa da je vrati, pa da bebu uguši na kraju … majka je moja komšinica iz Pirota, koja je 2 meseca ležala u bolnici i koja nakon takvog porođaja nema više mogućnosti da rađa.

    … jednom ću možda napisati … sve 😥

  20. Charolija Says:

    Dobra moja Suske, izgleda da sve zavisi od sreće, nažalost. Neko je ima, neko je nema. Grozna je činjenica da ima i previše slučajeva koji su se loše završili, nečijom greškom. Mislim da je svakoj ženi sa lošim iskustvom teško da o tome piše i govori. Ja sam srećna što se sve super završilo, pa sam sve loše strpala negde u sebe, ali mislim da se mora reći istina.

  21. neprilagodjena Says:

    Tvoje price o tvojoj deci teraju mene ovako indiferentnu sto se tice dece da ih imam sto vise🙂 Cini mi se da ma koliko moze da bude uzasan taj porodjaj sve nadoknadi onaj osecaj kad prihvatis u ruke taj mali zamotuljak i kad znas da je to zivo bice koje si ti donela na svet.. Ne znam, ja stvarno nisam u tom fazonu da ikad rodim dete, ali citajuci ovo vidim da ce se neke stvari drasticno promeniti, kad dodje pravo vreme za to..
    Puno pozdrava i uzivaj, sad su tu i budite mi srecni, kao sto i jeste!😀
    PS, Drago mi je sto pomenu ovu doktorku, ako jednog dana, nekom koicidencijom, meni zapadne bas ona, a kako to u zivotu biva, verovatno hoce😛

  22. Charolija Says:

    Neprilagodjena, porođaj ne mora da bude užasan. Moj prvi, a i treći bih poželela svakom. Čak mi ni drugi nije u ružnom sećanju, jer se sve završilo savršeno dobro i za mene i za dete, ali imajući u obzir sa kakvom sam doktorkom imala posla, moglo je i drugačije da bude. Zato i upozoravam na dotičnu doktorku.

    Nama ženskama jednostvno prirodno dođe taj period kada poželimo decu. Zaljubiš se i sa tom osobom poželiš ceo svet da osvojiš, a samim tim i da imaš decu. Sve u svoje vreme.😉

  23. milica Says:

    VI STE SVE UGLAVNOM PROŠLE SVE TO. A ZAMISLITE KAKO JE NEKOM KO ČITA SVE OVO I TEK TREBA DA ODE NA POROĐAJ. NEZNAM DA LI SE VIŠE PLAŠIM SAMOG POROĐAJA ILI ODNOSA LEKARA PREMA PACIJENTU. O TOME KAKVI SU LEKARI MOZEMO DA PIŠEMO DO SUTRA. NE VERUJEM DA ĆE SE IŠTA PROMENITI.

  24. Charolija Says:

    Milice ako si bila na sajtu “Majka hrabrost” i sama si videla da se vlasnica sajta prvo pita da li trudnicama treba reći šta sve može da ih snađe ili ih poštedeti tog saznanja? Prvi porođaj mi je bio idealan, pa se tako nisam plašila drugi put, ispostavilo se da sam pogrešila i da sam imala razloga za strah, ali zato sam se treći put najviše uplašila, ispostavilo se, bez ikakvog razloga. Mislim da nekih određenih pravila nema. Ako se budeš porađala u NF poslušaj moj savet i traži dr. Vesnu Kršić, ono utorkom što sam ti rekla, nećeš se pokajati 1000%. Sestra mog muža je trudna i u januaru se kod nje porađa drugi put, a i ja sam bila kod nje. Međutim nije mi bio niko potreban sem te divne babice.😀

  25. milica Says:

    DA LI SI MOZDA VIDELA KAKO IZGLEDA WC U NARODNOM FRONTU? JA SAM VIDELA SLIKE NA SAJTU MAJKA HRABROST. DA LI JE STVARNO TAKO? TI SI BILA TAMO PA MOZES DA KAZES. NEMA USLOVA NI DA SE TRUDNICA OKUPA LEPO! ISKRENO NE RAZUMEM TRUDNICE KOJE DOZVOLJAVAJU SEBI DA IH TAMO KAO BRIJU I SREĐUJU. PA POBOGU TE STVARI SE RADE KOD KUĆE! ODEŠ TAMO SREĐENA OD KUĆE A U PORODILIŠTU SE SE SAMO TUŠIRAŠ. A S OBZIROM NA ONE SLIKE ČISTO SUMNJAM DA IMA USLOVA I ZA OBIČNO TUŠIRANJE. BRUKA I SRAMOTA! PORODILIŠTE JE USTANOVA GDE SU MAJKE SA BEBAMA I TO BI TREBALO DA BUDE NAJČISTIJA USTANOVA! BAŠ SAM BESNA! KOLIKO SE DANA OSTAJE U PORODILIŠU? MISLIM DA ĆU TO GORE PREZIVETI NEGO SAM POROĐAJ!

  26. Charolija Says:

    Slika verovatno jeste sa NF, ali nije baš toliko strašno. Postoji par divnih čistačica koje redovno sređuju WC. Veći problem su žene koje su tu i koje koriste te WC-e. Videćeš i sama da će te tu, kada vidiš kakvih sve žena ima, biti sramota u pojedinim trenucima, što si i sama žensko. Ostaje se u proseku 3 dana, posle 72 sata od porođaja, puštaju kući. Nemoj slučajno da odeš u porodilište bez plastičnih papuča za tuširanje i bade mantila.😀 Nemoj da se opterećuješ porođajem, biće sve u redu videćeš i sama. Ako se puno plašiš bolova, onda pred porođaj zakaži epidural i biće ti super na porođaju. Neke žene se u trudnoći puno ugoje, pa i ne mogu same da se srede, pa zato odu čupave.😀

  27. milica Says:

    AKO JA BUDEM PUNO DEBELA DA NEMOGU DA SE SREDIM MENE ĆE U TOM SLUČAJU SREDITI MUZ. HE‚HE! HVALA ZA PLASTIČNE PAPUČE! STVARNO SE TOGA NISAM SETILA.

  28. Charolija Says:

    Verujem da će mu to biti veliko uživanje. Hahahaha…😀 A što se tiče još nečega što je neophodno, nemoj da ideš ni bez plazme i soka, recimo od breskve… prijaće ti posle porođaja i obavezno se spakuj u veliku kesu, jer torbe ne dozvoljavaju. Ja “pametna” se spakovala u torbu, pa su mi oni tamo tražili neke kese, pa sve prebacivali.😦

  29. Gibepregiba Says:

    Sad mi jedan bloger skrenu paznju da si i ti pisala o sajtu. Drago mi je da si imala lak porodjaj, ali tako si se mogla bez problema poroditi i na nekoj njivi. Oni tebi nisu mnogo pomogli, vec Priroda. Kada je do nijh, uvek nekako zabrljaju. Kakvo ustajanje posle porodjaja, prvi put sam sela bez bolova tek posle 4 nedelje, do tada lezanje ili geganje. Odvalila me Majka Priroda, Dr se stvarno potrudio oko mene. A moralo se raditi nakon porodjaja, nema nigde babice na vidiku, a temperature oko 40C, ma znas i sama kako je.
    🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: