Charolija života

16. 06. 2008. -ponedeljak- 23:37

Jeste li nekada opeglali ‚‚tri mašine‚‚ iz ruke? Niste, e nisam ni ja do večeras. E pitam se kakve veze to kod mene ima peglanje sa pisanjem? Verovatno dok peglam, mogu da mislim o svemu. Niko me ne zove, jer svi spavaju, niko ništa ne traži i moj mozak je posvećen peglanju, a za peglanje vam ne treba mozak. Još ću i da zavolim peglanje. U stvari već jesam! Čisto, mirisno, pa još para…uh…miriše cela kuća na ‚‚aroma terapi‚‚. Lenor naravno. Opran veš bez Lenora, po meni kao i da nije opran. Ajde da ne bude reklama, ma nek bude ne mogu i o tome da razmišljam. Istorija peglanja u mom životu je baš nikakva. Smešna reč ‚‚nikakva‚‚. Peglanje sada u stvari i ne treba da bude tema.

Sutra mi je rođendan! Punim 34 godine. Sećam se kako sam sa 14 mislila da sam velika, pametna i zrela za život. Pravila sam žurkicu, a posle toga smo se vozali oko zgrade biciklama. Bili smo deca. Mami sam te godine, a još i ranije govorila ‚‚Nemam ja više deset godina, pusti me da živim!‚‚ He, he!

Bežala sam povremeno sa časova. U stvari nisam išla ponekad u školu po ceo dan. Pođem u školu i …i svratim u biblioteku. Ej, u biblioteku. Uzmem dobru knjigu, pročitam je i odem kući. Imala sam tada i dobro društvo, ali…ali bili su mi mnogo drugačiji, mnogo mali, nerazumni. Zanimale su nas neke drugačije stvari. Mene jedno, njih nešto dvanaesto. Verovatno i jesmo bili različiti, a sigurno je da smo i sada tako različiti. Oni su redovno išli u školu, a ja sam čitala knjige. Bila sam odličan đak i škola mi je nekako bila nezanimljiva totalno. Družili smo se, ali niko od njih nije iz škole bežao u gradsku biblioteku. Niko nije znao gde provodim svoje vreme. Roditelji su mislili da sam u školi, društvo je mislilo da sam bolesna, a časove sam pravdala tako što sam sama pisala opravdanja. Jebote, kad razmislim sada…bila sam sa njima, ali nikada nisam bila deo njih. Igrala sam i ja flipere kod Denja, izlazila na kej i tako to, ali oni nikada nisu bili deo mene.

Kako sam proslavila 24 rođendan? Da li uopšte mogu da se setim? Pauza…poduža pauza…Evo već je 17. jun.
‚‚Ivana srećan ti rođendan.‚‚
‚‚Hvala draga!‚‚
Hladno pivo, Night-shift, pegla i osmeh. Imam osmeh na licu. Da umrem sutra, bilo bi mi žao samo što će meni dragi živeti bez mene. Over the rainbow… neka stara verzija. Već odavno samo povremeno pogledam u peglu.

24. rođendan, naravno da se sećam, pa ja pamtim kao slon, ali nema veze sada. Reći ću samo da sam presrećna, jer ljudi koji mene zavole, vole me zauvek. Mene je lako voleti. Ako me ne pozovu danas, ako se ne pojave, ako me danas ne zagrle, a nažalost mnogi neće, daleko smo, sigurna sam da će me se danas setiti i osmehnuće se. Voleće me kao i juče, kao i danas, kao i onda. Ja sam čovek koji je ispunio svoj život do kraja. Ostalo je još stvarno mnogo toga da uradim, ali sam srećna što sam mnogo toga uradila i do sada. Što sam toliko ljubavi dala, a uz ljubav i mnogo toga.

Ne umem ja da pišem, ne umem da sledim tok svojih misli, pa ispadnem kontradiktorna. Ma šta me briga, važno je da ja znam i da ja razumem. Volim ovaj blog! Znate što? Sada se obraćam gomili nepoznatih ljudi. Inače sam oduvek pisala i znala da to baš niko neće pročitati. Ovako neko će pročitati, neko će znati, možda razumeti, možda će nekom nešto značiti.

Znate šta, mnogi su me pitali kako je to skočiti iz aviona. E sada ću i to da vam ispričam. Sada nekako umem nešto da kažem i o tome. Svaki čovek koji skoči iz aviona sa padobranom na leđima, svojom voljom, naravno, je neko ko ume i zna da ceni svoj život. To je neko ko na svakodnevne probleme gleda sasvim drugim očima!

Skočila sam još 3 skoka ovih dana. Kažu da je najteže skočiti drugi skok, jer tada znaš šta te čeka, pa je drugi preloman. Meni su svi do jednog bili uživanje. Sve do osmog skoka. Prvi sam skočila sama, sledećih 5 trudna sa Markom, sedmi trudna sa Anom, a osmi! Meni je osmi bio preloman. I sada mi tera suze na oči.

Nema čovek čega da se plaši, ako je već skakao i savladao početni strah i nepoznanicu. Prvi put u životu sam se tada uplašila, ali ne od skoka. Ja sam se prvi put uplašila od bilo čega u životu. Kroz svašta sam prošla u životu, ali taj strah ne umem da opišem. Najčudnija osećanja koja su me ikada obuzela, verovatno mi i hormoni još uvek divljaju.

Avion penje gore, a ja gledam dole da ugledam kolica ispod drveta u kojima je Ana. Gledam da ugledam Marka i Ivana. Jovana nije bila tu, ali sam je osećala oko sebe. Čovek je totalno čudo…‚‚čudovište‚‚ Gomila nekih misli, čak ne ni ružnih, možda to nije ni bio strah od skoka, već strah od odustajanja. Ne znam. I otvore se vrata i skočim, srećna što sam opet imala muda, pogledam oko sebe. Pogledam nebo, pogledam zemlju i postanem sigurna, da padobranci umeju da cene život mnogo više nego drugi ljudi. Da to nije ludost, već ogromna ljubav. Da je to sloboda koju mnogi nikada neće imati. Sloboda da ceniš život, zato što ga imaš. Nije sloboda leći i ustati kad želiš. Sloboda je biti svestan da taj život koji imaš vredi više od bilo čega. Možda će neko reći ‚‚umem ja da cenim život i na zemlji‚‚ Ne! Nikada, slovima nikada, ne možemo biti isti u tom pogledu.

Ti koji stojiš na zemlji i samo gledaš u nebo kao u nešto nedostižno. Ti koji kažeš da je poskupelo ulje. Poskupelo je i meni, ali meni je to smešno. Ne, nisam ja luda, ja sam samo svesna vrednosti života. To je smisao padobranstva. To je najskuplja droga na svetu. Najzdravija, najlepša, najumnija. ‚‚Droga‚‚ zbog koje ćete poželeti da živite, da stvarate, da peglate i ako ne volite, zavolećete. Droga koja će vas navesti da vas baš bude briga da li je poskupelo ulje, da li imate da kupite novu Q10 kremicu, da li su vam se pojavile prve 34-godišnje borice i bore. Volećete život, volećete ljude. Znaćete da jeste posebni zato što ste skočili i deveti i deseti skok.

Da … u devetom skoku tog istog dana, sam potpuno uživala. Bacila sam se u zagrljaj nebu sa osmehom na licu. U zagrljaj životu. Srećna, presrećna što živim, što me ima, što me vole i čekaju dole. Eeeeeej…. Tako skočiš i sam si tada na nebu, visiš u sistemu, a iznad tebe padobran. Pomaže ti da uživaš do kraja. To malo materijala je odgovorno za tvoj život. Odgovoran si sam, ali to malo materijala te deli od brzine i kraja. Brzina i ništa iznad tebe je smrt. A šta je smrt? Pogrešan trenutak života. I znaš da ako ti se desi neko sranje sa padobranom, imaš vremena do kraja života da rešiš problem.

I tako na današnji dan pre 34 godine, tačno u 12 popodne, rodila se jedna Ivana. Željeno, drugo žensko dete. Sada padobranac. Živimo normalno, ne krademo, ne otimamo nikome, pošteni smo i volimo. Volimo jedno drugo, volimo da živimo, volimo našu decu, volimo nebo, vodu, zemlju…volimo ono iz čega smo sazdani.

Svoje sopstene godine ne pamtim. Stvari i događaje pamtim po tome kada su se desili, ne po tome koliko sam godina imala. I dalje imam samo 14. Čik dokaži da nije tako. Mada mi je 13 draži broj.

I tako puno sam napisala i znam da ti možda ništa nije jasno. E zbog toga sam uvek pisala samo sebi. Meni je uvek jasno. Ma nema veze. I već je kasno i mrzi me da prekucam sve ovo, ali hoću. Papir i olovka su keva pisanja. ‚‚Treća mašina‚‚ će da pričeka svoj red peglanja. Danas popodne ću skočiti još jedan skok 11-ti, rođendanski i …ma ništa, uživaću, voleću život još više i ništa mi neće biti teško!

Tags: , ,

44 Responses to “Charolija života”

  1. Punky Says:

    Ti baš znaš da uživaš….i svakako znaš da ceniš svoj život, ali voliš adrenalin! I sda, jel ti danas, 17.06. ili sutra rođendan?

  2. Zmajcek Says:

    Sretan ti rodjendan i sve sve najlepse u zivotu!

  3. Naivna Says:

    Srecan ti rodjendan draga Charolija!
    Da ostanes uvek takva, i na nebu i na zemlji!😛
    pozz!

  4. baba Says:

    Ja ti se iskreno divim, mene strah i sa terase da gledam dole, a verujem da je osecaj neponovljiv.
    Srecan ti rodjendan i zelim ti jos mnogo, mnogo carolija! 😛

  5. sarah Says:

    Npisala si ti ovo jako, jako dobro….iz svake tvoje reci izbijaju emocije i ljubav, prema zivotu, porodici i padobranstvu…..
    Nije hrabrost odleteti i skociti, hrabrost je gledati kolica i klince dole…..a ti je imas…
    Sretan ti rodjendan, taj cetrnaesti i sve dok se tako osecas ovi ostali rodjosi i nisu vazni….
    vazno je da srce stoji tu gde zeli…
    peglanje je inspiracija i za mene….
    Cmokic…. 😀 🙂

  6. Punky Says:

    I dalje nisam siguran kad ti je rođendan, po malo sam pogubljen, no

    SREĆAN TI ROĐENDAN, SVE NAJLEPŠE TI ŽELIM!😉

  7. Charolija Says:

    Panky danas je vec 18.06. rođendan mi je bio juče. Malo sam to upetljala gore u tekstu. Hvala ti puno!

  8. Charolija Says:

    Hvala Zmajče!

  9. Charolija Says:

    Hvala Baba. Mene je gledanje sa terase od malih nogu, donekle navelo da zavolim nebo. Živela sam na 13 spratu i stalno se pitala kako je to kada pod nogama nemaš čvrst oslonac.

    Osećaj je VAU, a taj osećaj te i tera da skačeš još!

  10. Charolija Says:

    Hvala Saro na lepim željama, a što se tiče mog pogleda odozgo na kolica i decu… tog dana sam shvatila da što više dece imaš to više razmišljaš!

    Danas ću da završim sa peglanjem, možda još nešto napišem😀

  11. Charolija Says:

    Naivna hvala ti, nešto mi se čini da je i tebi u ovo vreme rođendan!

  12. Suske Says:

    Srećan ti rodjendan!!!

    Da je život vredan, shvatala sam dugo i bolno. I odavno mi nisu važne “beznačajne” stvari.
    Baba je opisala ono što i ja osećam kad pogledam sa visine. Te o tome dalje niti smem niti mogu da govorim. Verovatno nikada neću saznati kako izgleda biti deo neba bez čvrstog oslonca.

    ALi vrednost života, i trenuci same spoznaje iste izvesne su i sa “čvrstim tlom pod nogama”.

    Odličan tekst.

    Svaku sreću ti želim!!!

  13. Naivna Says:

    😛 Bio, prije 18 dana!
    Dve god vise nego ti😆

  14. electrasdreams Says:

    Srecno i dugovecno ti zelim!

  15. DEDA Says:

    Ovo je jedan od najlepsih tekstova koje sam procitao u proteklih par godina.
    Ne mogu da se odvojim od njega.
    Kaze Sarah kako iz svake reci izbija emocija, a ja cu dodati kao iz celog bloga iskace nesto sto mnogima od nas fali u nasim zivotima , a da to nije adrenalin…
    Kako uzivam u procitanoj svakoj recenici ovog posta.
    Naravno, srecan ti rodjendan, sa malim zakasnjenjem, ali ovaj post je poklon svima nama koji imamo mogucnost da ga procitamo pa kao da si ti nama cestitala rodjenddan ovim postom, a ja se osecam kao da nemam sta da ti poklonim za uzvrat.
    Mogu samo da gledam i uzivam, da kroz tvoje reci na momenat dozivim delic tvojih letova i tvoje srece u istim.
    A tek kako si opisala osmi skok, jos mi se tresu i noge i celo telo dok gledam tvojim pogledom svoje negde dole …
    Malo je reci da sam se odusevio… Ovo je vise od fenomenalnog…
    Nemam reci kojima bi opisao moj dozivljaj ovog posta…

    Zelim ti svu srecu i jos puno skokova… I samo da znas da sam peglao u cugu vise od tebe a da delim tvoje misljenje oko omeksivaca… bes reklamu…

  16. Charolija Says:

    Naivna ti znači imaš celih 16 godinica. Pa srećne nam bile!😀

  17. Charolija Says:

    Hvala Suske! Mislim da je meni bilo neophodno da se popnem gore da bih shvatila tu vrednost života.😀

  18. Punky Says:

    Pa to me zbunilo, rekla si u tekstu sutra a tekst je završen 17-tog, ali verovatno ujutru…Sve jedno, da si ti nama živa i zdrava!😉

  19. Duda Says:

    Srecan ti rodjendan i svi sledeci skokovi. Skoci, molim te i jedan za mene, posto ja nisam imala “muda” da to uradim, a toliko me je to privlacilo. Tekst je tipicno “blizanacki”. divan, saren, veseo, sa sve preskocima i vracanjima. Pomalo zbrkan. Kako ti misli dolaze, tako pises, odlazis i vracas se, sa teme na temu. Prepoznajem sebe (takodje blizanac, 11.juni) u tvom tekstu. Odjednom bih da kazem sve sto mi je u glavi, ali, ne ide. Jos jednom, srecno i srecno!

  20. Charolija Says:

    Panky tekst sam započela 16-tog, a završila i otkucala 17., ma nema veze! Hvala još jednom!

  21. Charolija Says:

    Hvala Dudo! Skočiću ja i za tebe i za sve oni koji ne smeju, ali ipak ću reći da nikad nije kasno, možda bi mogla da probaš!

    A što se tiče blizanaca, sigurna sam da u toj astrologiji ima nečega! Blizanca najbolje može da razume drugi blizanac. Napišem gomilu teksta, a opet ne ispričam sve što sam htela, pobegne mi negde!🙄

  22. I2U Says:

    Srecan rodjendan sa malim zakasnjenjem.

  23. afroditta Says:

    Sjajan post Charolija!

    I ako sa malim zakasnjenjem,zelim da ti cestitam rodendan. Sve nabolje! 😀

  24. Charolija Says:

    Hvala Ivane!

    Hvala Afroditta!

  25. zihernadla Says:

    Srećan rođendan Čarolijo, sad već sa zakašnjenjem🙂

  26. Charolija Says:

    Ma Zihi…rodjendan ko i svaki drugi… hvala ti puno!

  27. zihernadla Says:

    i nemoj mnogo da skačeš…samo malo….ja samo i kad pomislim…brrrrr😀

  28. Charolija Says:

    Neću mnogo ništa ne brini, samo malkice, koliko da ne zaboravim!😀

  29. shaputalica Says:

    Kasnim al’ čestitam.😆
    Zavidim na skakanju.

  30. Charolija Says:

    Hvala Saputava, nikad nije kasno!😀

  31. Duda Says:

    Hvala ti na podrsci, ali u ovim, najlepsim (55) godinama, mislim da to stvarno nije moguce. Tim pre sto se nikada nisam bavila, aktivno, ni jednim sportom. Sa pocetkom reume, osteoporoze, klimaksa (zavrsna faza, nadam se), tesko da bih skocila a da nesto ne bih ozbiljno zeznula. Nema veze, u nekom drugom zivotu. Imam u familiji jos padobranaca i od njih cujem koja je to uzivancija. Skaci ti, duso, za sve nas kukavice. Srecan ti svaki skok i u vazduhu i na zemlji!

  32. Charolija Says:

    Draga Dudo, a jel` imaš ti svoj blog, baš bih volela da pročitam šta ti misliš o koje čemu!

    14, 34 ili 55 su stvarno najbolje godine ako umeš da uživaš u njima, a ne sumnjam da ti umeš!

    Ja kao ja ne odustajem, pa zato moram reći da ako stvarno želiš da skočiš to i možeš, bez obzira na te, koje kakve zdravstvene tegobe. Postoje tandem skokovi gde si ti povezana sa iskusnim padobrancem i on sve odradi za tebe, tvoje je samo da uživaš, tako da ni to što se nikada nisi bavila sportom nije prepreka.

    Pričam ti ovo zato što mnogo volim da vidim srećne ljude koji znaju da ugode sebi, a skok iz aviona čini ljude srećnima. Ne ubeđujem te ništa, nemam ja nikakve koristi od toga, sem recimo tvog širokog osmeha kad ostvariš još jedan svoj san!

    Pa i ako nikada ne skočiš, a verovatno nećeš, to nema nikakve veze… takva kakva jesi, divna si i na zemlji!

  33. Duda Says:

    Jao, hvala ti, dala si mi malo nade, pa cuj, mozda se i bacim. Moj brat od strica je stari padobranac u Sarajevu. On je malo mladji od mene ali skace redovno. Mozda se povezem sa njim kada dodje ovamo, jer mu tu zive zena i deca jos od rata. Zazmurim, zamisljam, jaooooo,koja lepota. E, tako cu sebe da nahuskavam, necu nikome reci, vec cu samo tebi, kada to budem htela da uradim.
    Nemam jos svoj blog. Sve nesto mislim, nisam jos za to, ali toliko toga imam da kazem. Videcu, mozda jos ovog leta. Ali na skajpu sam duda.glig, e-mail nedin@nscable.net Hvala ti na lepim recima.

  34. Duda Says:

    Danas sam pregledala sve tvoje fotke. Lepa familija. Jos ste mladi, bogami, za razliku od mene. Moja se cerka udala u maju (29 godina) i ima fotku kao ona vasa kada prelazite, pretpostavljam, na brod. I njihova svadba je bila na brodu Cepelin u Novom Sadu, gde i zivimo. Svaka vam cast za troju koju imate. U danasnje vreme, super.

  35. magi Says:

    Uuu, ala ja tek kasniiim! Nema veze, racuna se namera. Srecan, dakle, koji je, da je rodjendan.

  36. bubazlatica Says:

    Kasnim i ja al nema veze: Srecan ti rodjendan draga. Zelim ti jos hiljadu skokova, uspesnih letova kako na zemlji tako i na nebu. Kisss🙂

  37. makarone Says:

    Ja takođe kasnim Charolijo, ali ti želim predivan let sa svakim skokom, i sve najbolje tebi i tvojima
    8)

  38. lost03 Says:

    hej, nema te, gde ste, šta ima novo?🙂

  39. zihernadla Says:

    da je nije padobran odneo negde…gde ono beše…Novi Zeland?😯

  40. Duda Says:

    Sada se i ja brinem i pitam gde si se udenula? Da nisi potrefila neko drvo pa nema ko da te skine a ti mlataras nozicama i vices! Salim se naravno. Setila se one serije ALO, ALO! Tu ima tako jedna scena sa onim njihovim padobrancima. Pa, daj, javi se zeno, da cujemo sta se izdesavalo.

  41. BLOGOPEDIJA ULAZI U ŠTAMPU | KIŠOBRAN Says:

    […] POTRAŽI PONOVO SVOJU SVETLIJU STRANU/ Slađana Dimitrovska PESMA O TIŠINI / Vladimir Stanković ČAROLIJA ŽIVOTA / Ivana Momčilović O SVESNOSTI/ Snežana Štrkovska RIJEKA, TI/ Tanja Stanić 5 “A” FOR […]

  42. Charolija Says:

    Hvala svima na lepim željama, meni rođendan traje sve do sledećeg, pa se zato sada i zahvaljujem. … A i baš me je obradovao i iznenadio ovaj poslednji komentar. Priča će biti štampana. Super…😀

  43. Археоблог публикуван во Блогопедија 2008 » Археолошки дневник vol.2.1/2 © Says:

    […] POTRAŽI PONOVO SVOJU SVETLIJU STRANU / Slađana Dimitrovska PESMA O TIŠINI / Vladimir Stanković ČAROLIJA ŽIVOTA / Ivana Momčilović O SVESNOSTI / Snežana Štrkovska RIJEKA, TI / Tanja Stanić 5 “A” FOR […]

  44. #pratiblogere – padobranstvo kao život « Uspesi, padovi i život uopšte Says:

    […] Charolija života CITAT: …..Ti koji stojiš na zemlji i samo gledaš u nebo kao u nešto nedostižno. Ti koji kažeš da je poskupelo ulje. Poskupelo je i meni, ali meni je to smešno. Ne, nisam ja luda, ja sam samo svesna vrednosti života. To je smisao padobranstva. To je najskuplja droga na svetu. Najzdravija, najlepša, najumnija. ‚‚Droga‚‚ zbog koje ćete poželeti da živite, da stvarate, da peglate i ako ne volite, zavolećete. Droga koja će vas navesti da vas baš bude briga da li je poskupelo ulje, da li imate da kupite novu Q10 kremicu, da li su vam se pojavile prve 34-godišnje borice i bore. Volećete život, volećete ljude. Znaćete da jeste posebni zato što ste skočili i deveti i deseti skok. […]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: