Ludo i brzo

Nema me na ovom mom blogu, nema me kod vas da ostavim po koji komentar. Nismo se još nakačili na brži internet, pa nemam vremena da čekam i da se zezam sa konekcijom, ali tu sam ja negde.

I tako ponekad kada pročitam koju rečenicu iz nekog mog posta, zapitam se, da ne preterujem ja možda?

Preselili smo se mnogo brže nego što sam i sama očekivala. Posle onog krečenja, stan je već sutradan bio očišćen, a već sledećeg dana su sve naše stvari bile u njemu. Na gomili!!! Ali već negde pred zoru svaka stvar je imala svoje novo mesto. Brzi smo, brzo menjamo sve, brzo živimo, brzo se prilagođavamo… Sada izgleda kao da se nismo ni selili, kao da ovde u ovom stanu živimo mesecima.

Stan je odličan, a najviše od svega vredi ovaj, baš ovaj pogled koji sam sada bacila kroz prozor. Beograd na dlanu!

Znate šta, ja toliko brzo živim da uopšte nisam ni svesna koliko mi se stvari izdešavalo u poslednje dve godine… nepune dve godine. Nikako nemam vremena da vam ispričam celu priču. Nešto me uvek odvuče na drugu stranu. Neću je ni sada ispričati, ima dana…

Da se vratim na pogled. Da mi je neko pre dve godine, recimo na današnji dan, rekao da ću divan pogled na Kraljevo, zameniti ovim divnim pogledom na Beograd, rekla bih mu da je totalno lud. Da mi je neko rekao i sve ovo što ide uz ovaj pogled, ništa ne bih ni rekla, već bih otpisala tu osobu kao mentalno obolelu.

Trenutno ovde spava njih šestoro i ja sedma budna čukaram. 17. aprila smo pravili veeeliku žurku i moj mlađi sestrić je ostao kod nas. Evo ga sada spava ko mače. Duša moja. Tetkin padobranac. Prošlog leta je skočio svoj prvi skok, tandem, sa drugim padobrancem, sa 3000m i totalno se ¸¸zarazio¸¸ padobranstvom. Najradije bi se preselio kod nas. Ima 12 godina, šesti je razred i …nemam reči za to dete. Obožavam ga oduvek.

U drugoj sobi, ¸¸devojačkoj¸¸ spavaju Jovana i Jana. Jana je sada ovde kod nas nekoliko dana. Preslatka je i stvarno je predivno dete. Prosto mi je žao što i ona nije moja, što i nju nisam rodila. Tako je volim kao da jesam, ali da jesam ona sigurno ne bi bila takva kakva jeste. Nikada neću zaboraviti dan kada smo se upoznale i provele dan zajedno. Na rastanku mi je rekla u poverenju na uvo… ¸¸Znaš šta, nemoj ti nigde, nikada da ideš od moga tate!¸¸ Tada nas dvoje, njen tata i ja, nismo ni slutili sve ovo što nam se izdešavalo.

Jovana ima novu frizuru, ošišala se i super joj stoji. Od kada se rodila voli da ima kratku kosu, a ja volim dugu. Mama kreten! Njena glava, njena frizura, napokon sam strpala to sebi u glavu. Naš odlazak kod frizera je posebna priča. Frizerka je jedva ubedila da se ne šiša skroz na kratko. Inače je ona najviše svoja, od svih njih. Pokušavam da je ne sputavam previše i mislim da nam dobro ide.

U trećoj sobi, u kojoj je i moje mesto, spava tata sa Markom i Anom. Tata i dve bebe. Ne dozvoljavam da Marko bude veliki, samo zato što sada postoji i neko manji od njega. Marko je beba, moja velika beba. Napunio je godinu dana, prepametan je, predobar je i ima dugu kosu i beba je. S obzirom da je batica, ošišaćemo ga uskoro. Nema veze što mama voli dugu kosu.

Ana je mala beba, ali kao i svi ostali moja velika ljubav. Nju kao da je donela roda. Toliko se sve brzo izdešavalo, da sam već i zaboravila i da sam bila trudna, i da sam se porađala, i da smo uopšte i bile u porodilištu. Zagledam se u njene oči i znam da nosi sa sobom neku veliku mudrost. Za male bebe obično kažu da su slatke, mile, drage, nevine… a ova moja beba je nekako mudra, pored svega toga. Apsolutno se sve razumemo, ne moramo da govorimo, pogledi nam govore sve. Ne umem da opišem. Ona je pametna, lepa, dobra i mudra. Ne znam da li to neko može da razume, ali nas dve se razumemo kao da smo obe velike ili obe male… kako god!

Sinić smo ovde u stanu napravili takvu jurnjavu i ciku, da je komšinica sa sprata niže došla na naša vrata. Predhodne noći je bila žurka i njoj nije ništa smetalo, ali kad mi napravimo gungulu…uh! I izvinimo se kulturno, i pozovemo je da uđe, i tako upoznamo se, i na kraju se žena nama izvinjavala. Njoj ništa ne smeta, samo je mislila da je nešto palo, da se nešto ruši, da ona inače ne živi tu, da je vaspitačica, da čuva decu u Švedskoj, da ne može tako kasno da pije kafu, da nema svoje dece, da ima 60 godina, da je nešto zabolela glava, da svašta nešto…I onda je ćutala, gledala nas. Na kraju je jedva otišla, stala je na sred sobe i rekla, ¸¸Deco ja sam oduševljena!¸¸

A Tata? Zaslužuje veliko T i kad nije na početku rečenice. Zaslužuje i veliko M, kao Moj Muž! Veliko P, kao moj Prijatelj… Č kao veliki Čovek. Baš me briga što ljudi imaju običaj da kažu, da kada žena priča dobro i lepo o svom mužu, to baš i nije tako. Znate već kakav je svet. Čak i ja mislim, da u većini slučajeva kada žena hvali svog muža, tu ima još nečeg skrivenog što i nije baš lepo. Mrzi me da objašnjavam šta hoću da kažem, razumete.

On je čovek u čije sam ruke, bukvalno stavila svoj život. On mi pakuje padobran kada treba da skočim. On je neko ko me razume i voli i kada sam blesava i luda, i kada sam ljuta, i kada sam gruba i bezobrazna, i kada sam umorna i tužna, i kada plačem, i kada se smejem, i kada sam nerazumna, i kada sam lepa, i kada sam samoj sebi neizmerno ružna, i kada sam umorna, i kada sam super raspoložena, i kada me sve boli, i kada sam puna snage, on me voli više od svih, pa ma kakva da sam. Mislim da i on zna da i ja njega tako isto volim. I kad kažem Volim, to mislim i osećam i treba da pišem sa velikim V.

Žao mi je ponekad, što tako brzo živimo. Što minut nije sat, što ne možemo da zastanemo, da više uživamo u trenucima koje ćemo zauvek pamtiti. 8. maj, 2006. kada smo se prvi put pogledali. Kada smo uznemirili univerzum. Datum našeg venčanja, nisam više ni sigurna koji je, jer venča smo se tog 8. maja, tim prvim pogledom. Zvanično smo se venčali u novembru, naše prvo zajedničko dete nam se rodilo u aprilu, a sledeće u martu, sve skupa ih imamo četvoro.

Sledeći zadatak nam je, da od njih napravimo ljude. Vesele, opuštene, neopterećene glupostima. Roditelji obično od svoje dece žele sve ono što sami nisu uspeli u životu, ali glupo je, ružno i krajnje sebično, od svoje dece, pokušavati napraviti ono što su im roditelji postigli. Mi ne želimo ni jedno ni drugo, naša deca neka budu onakva kakva žele da budu. Želimo i neizmerno ćemo se truditi da od svoje dece napravimo ljude sa sopstvenim željama i snovima. Želimo da ih naučimo da veruju u sebe i svoje snove, da je sve moguće ako se dovoljno dugo i jako želi. Želimo da ih naučimo da je patnja sastavni deo života, da je sve zbog nečega dobro i da sve u životu mora da prođe, pa bilo lepo ili ružno. Pre svega želimo za svoju decu puno sreće!

Opet kažem nije sve idealno, uplašim se ponekad. Strah me je ružnih stvari. U Boga verujem i molim samo za zdravlje i život. Ostalo ćemo lako!

21 Responses to “Ludo i brzo”

  1. Дрво Says:

    Блог тако зна да направи чудо🙂 Управо сам пискарала неке дилеме, нешто се ломатала у својим мислима, па док све још спава мало кренем да листам и.. јесте, права чаролија! постоји, може, хоће и дивна је најдивнија на свету са свим својим великим и малим таласима, бонацом и осталим животним ујдурмама.. Нека сте и ви и ми и ваша и наша деца здрави, за остало ћемо лако🙂

  2. Suske Says:

    Koliko energije ima u tvojim postovima.😀
    Ljubavi, poštovanja, sreće …
    Neka vam traje i bude uvek Čarobno i Lepo😀

  3. makarone Says:

    Divno je znati da postoje srecne porodice ,kakva je vasa i sa toliko cildrncica. Neka su svi zivi i zdravi!

  4. punky26 Says:

    Volim tu sreću u tvom tonu i iskreno se nadam da će ona biti tu zauvek!

  5. Zmajcek Says:

    U svako se slovo ovog posta oseca ljubav i sreca,zelitm ti da ceo izvot bude ovako srecan i jos srecniji.

  6. Charolija Says:

    Dragi moji, nemam vremena da svakom odgovaram posebno na komentar. Nije samo vreme u pitanju, vec i to sto eto takve neke lepe stvari nam se desavaju da samo pozitivne i lepe komentare mozete da ostavite, a ja na sve mogu samo da se zahvaljujem. Ponekad mi podju i suze, jer kad sve ovo citam, nekako sam svesnija svih desavanja oko sebe. Hvala vam svima na lepim zeljama. Moracu da napisem i neki post o necemu drugom. Recimo o tome kako skociti svoj prvi skok u zivotu. Razmislicu, pa se vracam. Tako sam lepo raspolozena, da samo mogu svima da vam posaljem poljubac i jak zagrljaj. Ljubi vas Ivana

  7. baba Says:

    Neka nikad i ne bude prilike za drugacije komentare, samo rastite u sreci i veselju!

  8. makarone Says:

    Takav tvoj post bih volela da procitam, jer mi se cini da u zivotu nikad ne bih mogla i smela da skocim sa padobranom, pozdrav

  9. bubazlatica Says:

    Pozdrav i od mene. Uzivajte u pogledu, prolece je stiglo, a uz njega kolica, setnjica i ostalo.

  10. lost03 Says:

    Sa koliko ljubavi ti pišeš o deci, mužu, pa čak i o komšinici, to je božanstveno! Kada neko poseduje toliko unutrašnje bogatstvo i daje tako mnogo ljubavi, zaslužuje da mu se to vrati stostruko i onda se ta divna energija prelije i na ovaj blog, na radost svih nas. Divno je znati da postoje ljudi koji su našli srodnu dušu, osobu sa kojom imaju veliku srećnu porodicu i znaju da uživaju u svakom trenutku života😀

  11. Charolija Says:

    baba deda… iskreno se nadam da će biti povoda samo za lepe priče i lepe komentare!😀

    Makarone… mislim da ću sačekati da ponovo skočim, pa ću onda pisati o svemu tome! Nekako nemam vremena, što li??? Hehe he…😆

    Bubice… mi smo već išli napolje, šetkali po parku, pili kaficu u kafiću… joj što mi je bilo lepo, jurili smo i kuce i ljuljali se na ljuljaškama… sad je malo promenljivo neko vreme, pa smo nas dve vezane za kuću i ovaj pogled, ma samo kad je stiglo proleće i kad se ja porodih. Spremamo se da 2. 3. i 4. maja putujemo na takmičenje u Bor. U glavi već imam plan ko će gde i kako ćemo to da izvedemo.😀

    lost03… vidiš, kada mi neko ostavi ovako lep komentar meni pođu suze na oči. Da li to moji hormoni divljaju ili je nešto drugo u pitanju ne znam? Verovatno mi sasvim drugačije izgleda kada ja pišem o svemu tome i kada neko drugi to komentariše. Hvala ti!😀

  12. afroditta Says:

    Sretno preseljenje i sto skorije uvodenje interneta.
    I navno sve najbolje u Bg.😀

  13. zihernadla Says:

    Čarolijo, uživaj u svakom danu sa porodicom koju voliš i koja te voli🙂

  14. Charolija Says:

    Afroditta…u Bg sam vec dve godine, ali nisam toga ni bila toliko svesna dok ga sada ne pogledam ovako sa visine… Hvala!😀

    Zihi… uzivam u svakom trenutku, pa i kad mi se cini da mi je nesto tesko i da nemam snage, nabacim osmeh i opet uzivam!!!😀

  15. sanjalica Says:

    Samo da vas pozdravim i pozelim sve najbolje!🙂

  16. NeMresBilivit Says:

    eh da bas kako kaze lost.. ali i jos nesto.. nije samo u pricanju… treba imati i zasto da se prica… dakle tu se sklopile dve pozeljne stvari… i neka je tako.. stas bolje.. a to sto svet moze da prica.. pa neka prica.. nece to nista promijeniti… uzivajte… :-)))

  17. electrasdreams Says:

    Veseli uvek bili!

  18. shaputalica Says:

    divni ste. to što imate, to je čarolija. prava.

  19. mahlat Says:

    Prosto ti zavidim a nista mi ne fali😀

  20. bubazlatica Says:

    Al ste vi aktivni🙂 nadam se da se spremas za zuraju u “Reci”.

  21. Flying_man Says:

    Pozdrav i puno srece i ljubavi za vas, sa velikih visina.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: