Skrivena moderna prostitutka

Već neko vreme razmišljam, da li da ovaj, nazovi, interviju postavim na svom blogu? Prošlo je već skoro 3 godine od njega. Tekst je štampan ovako kako vam ga dajem na uvid. Bio je to moj mali pokušaj da možda nekom otvorim oči? Ne znam, mislim da ništa nisam uspela da promenim. Volela bih kada bih devojku iz priče srela u parku gde šetam sa decom, kako gura bebeća kolica, nasmejana i srećna, što je uspela da promeni svoj život. Mislim da su moje nade uzaludne, ali eto volela bih.
Sasvim obična devojka. Lepo građena, negovanog lica i kose. U gomili drugih devojaka ne razlikuje se ni po čemu. Možda bi samo lakše zapala za oko, jer je vrlo lepa. Duga smeđa kosa, zelene prodorne oči, po visini i građi tela mogla bi da bude manekenka, foto-model ili glumica. Nije ništa od toga. Za sebe kaže da je skrivena moderna prostitutka. U celom svom kratkom, mladom životu dostigla je samo to zvanje. Prodaje svoje telo, ali kaže da je duša važna. ”Duša hoće da živi, a telo je ljuštura.”

Ne želim u tekstu da joj menjam ime da joj dajem neko drugo, jer njeno ime je prelepo i nijedno drugo joj ne bi pristajalo. Možete je zvati kako god hoćete, jer takvih devojaka ima previše tako da su sva imena moguća. Neću vam reći ni u kom gradu razgovaramo i gde se dešava radnja, jer sve što sledi u daljem tekstu postoji svuda oko nas, pa ma gde živeli i ma koliko zatvarali oči i pravili se ludi. Pre ovog razgovora sam naivno verovala da su takve stvari moguće samo u velikim gradovima, a da je to ovde u provinciji drugačije. Gde ja to živim? Kakvi to ljudi prolaze pored mene?

Definicaja prostitucije bi nekako ovako glasila – prodaja ženskog tela u seksualnom smislu, muškarcima za novac, hranu, materijalna dobra ili zaštitu. Hiljadama godina ljudi su osuđivali žene zbog prostitucije. Muškarci na vlasti ih osuđuju, krivično gone, a istovremeno ih ti isti i mnogi drugi muškarci kupuju na ulicama, barovima, noćnim klubovima ili kako kaže moja sagovornica, ”sada cveta skrivena moderna prostitucija”.

Čuvajući njen pravi identitet ne mogu vam reći ni kako i gde smo se upoznale. Mada to i nije toliko važno za ono o čemu ćemo dalje govoriti. Došla je u zakazano vreme, obučena kao i bilo koja druga negovana, sređena, lepa devojka. Zamislite je kako god hoćete. To može biti i ona fina devojka iz vašeg komšiluka, što vam svako jutro poželi dobro jutro na stepeništu vaše zgrade ili drugarica vaše ćerke, tako mila i draga dobra devojčica sa kojom se uvek lepo ispričate. To može biti bilo koja devojka. Naručile smo po kaficu, pritisla sam malo dugmence na kome piše ”rec” i priča je krenula.

CH: Na početku svega ću da te pitam, da li si svesna da možda neko može da te prepozna posle ovog našeg razgovora, plašiš li se i zašto si pristala na ovaj razgovor?
– Hoću da pričam. Sve ću da ti kažem. Ne znam zašto, valjda zato što imam priliku? Zato što si me pitala, a do sada me niko, nikada, ništa nije pitao u vezi toga. Mnogi naslućuju kako živim i čime se bavim, ali me niko tako direktno nije pitao, a i ovo je za novine, jel da? Ne plašim se ničega, jer mislim da je moja priča donekle postala svakodnevna. Možda sa nekim odstupanjima. Želim da vidim kako će moj život izgledati na papiru.

CH: To kako će izgledati na papiru, ne treba da te brine. Samo budi iskrena. Hajde da krenemo od početka. Koliko dugo ovde živiš i sa kojim si se povodom doselila, pošto nisi rođena ovde?
– Došla sam septembra meseca ’98. Upisala sam srednju školu i niko nije bio srećniji od mene. Posle mog sela iz kog potičem, ovaj grad je za mene tada bio kao Njujork, ali stvarno. Dolazila sam i ranije u ovaj grad, jer nije moje selo na kraj sveta, ali tada sam došla da živim ovde. Bila sam puna vere i nade da ću lepše i bolje živeti i bila sam spremna da ostvarim sve svoje snove i želje.
CH: Dolazak u ”veliki” grad je za tebe bio nešto sasvim novo, tako da razumem tvoju sreću, ali reci mi gde si živela tada i kako si se uklopila u školi i društvu?
– Tata mi je preko leta našao ovde jednu sobu kod nekih svojih prijatelja. Dobri ljudi, a i lepo smo se slagali. U školi sam se odmah uklopila. Jesam sa sela, ali bilo je tu još takve dece. Verovatno i zbog mog izgleda svi su me odmah prihvatili. Vesele sam prirode, tako da mi nije bio problem da privučem pažnju i brzo steknem prijatelje. Dobro ne baš prijatelje, ali drugove i drugarice. Znaš, mislim da su prijatelji nešto sasvim drugo. Bila sam dobar đak. Nisam bila odlična, ali sam uvek bila među najboljima. Stvarno sam želela da uspem. Prve dve godine sam bila vrlo dobra, a treću sam završila sa dobrim uspehom.
CH: Tvoj život se nije samo svodio na školu i kuću, jesi li stekla prijatelje i van škole, kako si se zabavljala? Mislim momci, izlasci i tako to?
– Ih! Pa bila sam svega željna. Izlazila sam skoro svakog vikenda sa drugaricama tu po gradu. Bilo je tu i nekih ljubavi, ali onako, ništa ozbiljno. Ljudi kod kojih sam stanovala su bili puni razumevanja za mene i moje godine, tako da su moje drugarice često dolazile kod mene. Govorile su ”blago tebi, samo kad nisi sa matorcima”, a moji roditelji su meni nedostajali, nisu bili sa mnom tako da sam ih uvek bila željna. Često sam odlazila kući. Da se vidim sa njima, da im ispričam novosti. Imala sam tada oca, majku i mlađeg brata. Oni su u mene gledali kao u Boga i svega su se odricali zbog mene. Kao da sam završavala ne znam koji fakultet, a ne srednju školu. Najviše sam vremena sa njima provela za vreme bombardovanja. Iako je svima to ostalo u groznom sećanju, meni su ti dani ostali u lepom, kao onda kada sam bila mala. Nikada toliko vremena nisam provela sa svojom porodicom, kao tada. Mislim pre nego što sam otišla u školu.
CH: Slušajući te do sada kako govoriš, izgleda kao da nisi imala ni jedan razlog da skreneš sa tog puta koji si sebi zacrtala. Bila si dobro prihvaćena u novom društvu, završavala si školu, bila dobar đak. Šta je uticalo na tvoj život, pa da ga promeniš iz korena?
– Juna meseca kada sam završila treću godinu, ostala sam ovde u gradu kod drugarice. Želele smo da se malo provedemo, da se opustimo, jer su njeni otputovali u vekendicu. Super smo se zezale. Mogle smo u gradu da ostanemo koliko god želimo, bez obaveze, da po satu idemo kući. Jedne večeri smo izašle u grad. Ništa neuobičajeno, ali ta noć mislim da mi je promenila ceo život.
CH: Promenila život, jedna noć? Znam da se velike stvari u životu dese u trenutku, ali ovo zvuči malo čudno, s obzirom da si planirala svoj život na jedan način, a sada živiš sasvim drugačije. Šta se te noći desilo, što je toliko uticalo na tebe?
– Ne direktno, već onako znaš. To je bio prvi događaj u nizu sledećih. Te večeri sam upoznala dečka u kog sam se odmah zaljubila. Privlačilo nas je nešto neverovatno. Bio je 4 godine stariji od mene. Imala sam 17 godina, na pragu punolotstva, bila sam još uvek nevina, ništa nisam znala o seksu, čak nisam umela ni da se ljubim kako treba. Tako da me on nije privukao na takav način. Jednostavno ne znam.
CH: Zaljubila si se na prvi pogled, da nisi možda ti njega privukla na takav način? Možda je želeo samo seks sa tobom?
– Ne, ne, ne…Posle te noći smo počeli da se viđamo, da izlazimo zajedno. Naučio me je da se ljubim. (smeje se). Vodio me je i kući kod njega, da me upozna sa roditeljima. Govorio je da sam njegova princeza, a ja sam se tako i osećala. Posle nedelju dana smo vodili ljubav i taj dan je kod mene u kalendaru obeležen crvenim flomasterom. Mi smo se stvarno voleli. Sećanje na njega mi i danas posle svega tera suze na oči.
CH: Je li to tvoje gubljenje nevinosti bilo sve od vaše ljubavi? Kod tebe obeleženo crvenim flomaseterom kao vrlo značajan datum, a kod njega recka na zidu? (Gleda me kao da nisam normalna, celu priču mi je već ranije delimično ispričala, smeje se i tako je lepa dok to čini.)
– Ma neee! Šta ti je? To leto sam provela ovde, nisam se vraćala kući. On me je preko veze zaposlio u taksi stanici kao dispičera. Imala sam samo 17 godina, posao, predivnog momka. Iznajmila sam jednu malu garsonjeru uz njegovu pomoć, ceo svet je bio moj. Moji roditelji nisu imali ništa protiv, čak im je bilo i drago što tako mlada uspevam da se sama brinem o sebi. To je bio i ostao najlepši deo moga života, ali je nažalost trajao samo jedno leto.
CH: Jedno leto? To mi nekako zvuči poznato, kao letnja avantura. Šta je pokvarilo tvoju sreću?
– Ih, šta? Sve i svašta. Da ne oduglovačim mnogo. Moj dečko mi je jedne večeri pred sam kraj leta, onako snuždeno, ali prosto i jednostavno rekao da odlazi u Švajcarsku. Ne na nekoliko dana, već eto, seli se, odlazi zauvek. Ima tamo neke rođake koji su mu pomogli, da se tamo zaposli i snađe. Nije tu bilo obećanja, vratiću se, čekaj me i slično. Već odlazi čovek u novi život.
CH: Šta si ti tada uradila, jesi li bila ljuta, kako si reagovala? Pa ipak ste zajedno proveli određeno vreme, nemoguće da nisi znala da planira da ode?
– Stvarno nisam ni naslućivala da ima plan da ode odavde, a tada sam samo ćutala i plakala, on me je grlio u mojoj maloj garsonjeri i govorio da sam mlada, da me tek čeka život, da sam lepa i pametna, da ću naći boljeg momka. I eto tako, ostavio me i sledeće nedelje stvarno otišao u jebenu Švajcarsku. Nije se više ni javio, a nisam ga ni očekivala. Jesam bila mlada, ali nekako zrela.
CH: Misliš da si bila zrela? Kako to misliš, pa bila si klinka bez bilo kakvog iskustva?
– Ma nisam bila glupa da se zanosim, da ga jurim i molim. Znala sam da ga nikada više neću videti. To je bio kraj leta, početak poslednje školske godine, nisam želela da se vraćam u svoj stari stan kod tatinih prijatelja. Navikla sam se na slobodu, ali morala sam da dam otkaz na poslu. Sve je palo u vodu. Platila sam stan za septembar i oktobar. Moji su mi pomogli za sve ostalo. Odlučila sam da idem dalje, da nađem rešenje i nastavim samostalno da živim.
CH: Samostalno da živiš, bez posla, bez para…? Da ideš u školu i da sama sebe izdržavaš? Izvini, ali meni je to smešno, a kažeš da si bila zrela. Samo komentrarišem i ne vidim način na koji si to planirala da izvedeš. Kako si prebolela momka?
– Svi mi dok smo jako mladi, imamo potrebu da budemo samostalni, nadala sam se da ću već nekako naći izlaz. Nemam pojma, sad bih već drugačije postupila. A dečka kako sam prebolela! (ćuti neko vreme kao da skuplja snagu, a onda nastavlja) Ma strašno! Prebolela sam momka tako što mi je poginuo otac. Tada je stvarno propao ceo moj život. Ne mogu o tome. Eto, reći ću ti da je poginuo u saobraćajnoj nesreći tog istog septembra. Ništa više. Nemoj o ocu, molim te.

CH: Žao mi je, to je stvarno velika tragedija, otac ti je bio veliki oslonac u životu, kao uostalom i svima nama. Eh… Dobro, nećemo o tome. Da nastavimo priču dalje, reci mi kako si uopšte dospela ovde gde jesi sada? Šta se dešavalo sa tobom posle te nesreće?
– Posle nesreće, nisam mogla da ostanem kod svoje kuće, nisam mogla da gledam ni majku, ni brata. Nisam mogla da podnesem njihovu tugu. Posle sahrane sam, odmah pobegla u svoju garsonjeru. Znam sada da je to bila možda najveća greška. Ne može se pobeći od bola. Nisam išla u školu, pila sam lekove za smirenje i zalivala ih crnim vinom. Plakala, spavala, padala…Drugarice nisam htela da vidim, niko mi nije više trebao. Pa, za mesec dana sam izgubila dve najveće ljubavi. Onu prvu pravu, oca i onu drugu prvu pravu, dečka. Obojica su za mene bili mrtvi, nestali skoro u isto vreme. Gde je tu pravda? Bila sam na granici da poludim, a nisam imala ni rešenje za svoju egzistenciju. (Priča kroz suze u očima i neki prikriveni bes.)

CH: Užas! Zar ne misliš da si bila potrebna majci i bratu? Nisi mi rekla kako si dospela ovde gde jesi sada?
– Stani polako. (Tek sada pali prvu cigaretu, dok sam ja popušila najmanje tri, otpija gutljaj kisele vode i nastavlja.) Znam da sam im bila potrebna, ali sam bila slomljena. Činilo mi se da su me svi prevarili i ostavili. Želela sam da se posvetim svom bolu, da ga nekako odbolujem, a nisam znala kako. A kako sam dovde dogurala? Preko lažljivog, prljavog jezika, preko debelog, bogatog privatnika. Ma moj život je španska serija.
CH: Nisi videla drugi način da preboliš svoje boli sem da se povučeš u sebe, a niko nikada od sebe pobegao nije. Odakle sad debeli, bogati privatnik u tvom životu?
– Pa ako si rođen pod takvom zvezdom, debeli privatnik će te sačekati i tu iza ćoška. Diskont u koji smo išli da kupujemo piće kada smo pravili sedeljke i žurkice kod mene, u lepa vremena, držao je i dalje drži niko drugi nego taj debeli privatnik. Vidiš sve ovo na meni je od njega. (Pokazuje na svoju ogrlicu i prstenje na rukama.) Pošto je kod njega piće bilo jeftinije, svaki dan sam išla tamo i kupovala po flašu, dve vina. Imala sam para od očeve sahrane. Bedno, ali istinito. Novac sa njegovog sanduka me je neposredno oterao u zagrljaj đavolu.
CH: Zagrljaj đavola! Nisam ovde da te osuđujem i prevaspitavam, ali ne mogu da razumem kako si mogla? Ostavila si majku i brata, pokupila pare i otišla da se opijaš. Nekako mi sve to zvuči isuviše samoživo. Kao da se taj mali đavo krije u tebi samoj?
– Ha, ha (opet se smeje, nekako kiselo)! Sigurno da i u meni samoj postoji mali đavolak, ali pravi đavo koji me prigrlio nije ni nalik meni!
CH: Dobro, ok. Reci mi onda kakve veze ima diskont i piće, sa đavolom?
– Pa tako što sam tamo u diskontu često sretala ovog, zovimo ga debeli. Nije on baš debeli, nego ima onako izražen stomak. On je, ovako na oko, mio čovek i tako se i ponašao. Kulturno, uljudno, ne znam, polako mi se uvlačio u život. ”Kako ste komšinice, šta ima, jeste li dobro danas…?” i sve tako. Nije on mnogo star čovek, imao je tada oko 36 godina, a ja sam tog leta postala punoletna. Ima ženu i decu, a i njih sam ponekad tu sretala. Onako pričljiv, uspeo je jednom da me izmoli da popijemo kafu tu odmah pored u kafiću. Prijao mi je razgovor sa njim, posle mog samovanja, tako da sam se raspričala. Vidiš kao sada sa tobom. Rekla sam mu svoju muku. Dugo smo razgovarali, popili po još jednu kafu. Rastužila ga je moja priča, a onda se iznenada ponudio da pomogne. Rekao je da ima prazan stan, tu u obližnjem naselju, da niko tu ne živi i da mogu odmah da se uselim ako hoću. Odbila sam, pa nemam ja to sa čim da platim. ”Ne moraš da plaćaš”, rekao je, ”živi tu dok ne nađeš neko rešenje”. Eto želi da pomogne.
CH: Verujem da ima mnogo debelih bogatih privatnika, koji bi ”da pomognu”, nesrećnim devojkama, ali popiti sa nekim kafu ne znači i otići sa njim. Koliko si dugo razmišljala, jesi li odmah pristala na njegovu pomoć?
– S obzirom u kakvoj sam situaciji bila, nisam mnogo ni razmišljala, ubedio me je da pristanem. Mladost, ludost ili sudbina, ko zna? Već preko vikenda mi je pomogao da spakujem svoje stvari i uselila sam se u taj njegov prazan stan. Ali kakav stan? Veliki dvosoban, komletno sređen i uređen. Nisam verovala svojim očima. Tada sam se u trenutku uplašila za sebe. Šta će on tražiti kao protivuslugu? Svašta mi je palo na pamet, ali samo u jednom trenutku.
CH: To što ti je u trenutku palo na pamet, kasnije se pokazalo kao tačno. Da li je svoje dobročinstvo, debeli, odmah naplatio?
– E tu je caka! Nije. Nije me ni prstom takao. Pomogao mi je sa torbama, pokazao mi stan, dao mi ključ i ostavio na stolu 1000 dinara, da mi se nađe. Rekla sam da ne želim pare, a on je rekao da to nije ništa i da ne brinem. Da se opustim i uživam, i da će sve biti u redu. Zamolio me je samo da ne dovodim nikoga, jer bi moglo da se pročuje, a onda bi on morao posle to da objašnjava ženi ili već kome.
CH: Recimo da si tada delimično sredila svoj život, imala si gde da živiš, a i ”zadržala” si svoju slobodu. Jesi li posle toga krenula u školu?
– Jesam posle par dana, ali me škola više nije zanimala. Želela sam da se prebacim na vanredno i da nađem neki posao, kako bih mogla sama da se izdržavam. Debeli mi je i tu pomogao, prebacila sam dokumenta i postala vanredni učenik, a posao? Eeee, nisam ni sanjala da sam posao već dobila!
CH: Da li je debeli često dolazio u posetu, jesi li imala nekih problema sa njim?
– Pa, debeli je povremeno dolazio u stan. Ponekad mi je donosio namirnice. Sedeli bismo tako uveče, pričali, postao mi je drag, nekako sam ga volela i poštovala. Nije me dirao. Prestala sam da pijem lekove, ali sam počela da pušim uz debelog. Pušili smo, pili vino, slušali muziku, pričali o svemu. Čak sam debelog vodila i u selo kod mene, da ga upoznam sa majkom kao svog dobročinitelja i sada ponekad ide sa mnom. Moja majka ga je zavolela kao prijatelja i najbližeg rođaka. Ume debeli da se uvuče pod kožu čoveku. Stvarno je tako bilo. Toliko je bio dobar prema meni, da se ponekad pitam i pomislim da me nikada ne bi ni takao da nisam ja prva njega.
CH: Ti njega? (O ovome mi nije pričala ranije i baš sam iznenađena.)
– Da, da ja njega. Jedne večeri je doneo vino i neku kesicu sa nečim zelenim unutra. Nisam tada znala da je to marihuana. Čula sam i čitala o tome, ali nisam pre toga nešto tako ni videla. Zavio je džoint i ponudio me da povučem dim, da probam. Kaže da se opustimo, večeras ne mora kući, žena mu je otputovala sa decom na planinu. Verovala sam mom debelom, tako da sam bez dvoumljenja, zajedno sa njim pušila taj džoint. Posle par dimova marihuane i nekoliko čaša vina, bila sam nekako laka i srećna. Raznežena i setna. Sedeli smo jedno pored drugog i tada sam baš volela mog debelog. Privila sam se uz njega, bio mi je oslonac. Zagrlio me svojom velikom rukom i čini mi se da sam se tada stopila uz njegovo telo.
CH: Da li je tada u trenutku tvoje slabosti, naplatio sve što je učinio za tebe?
– Ne, nije on bio kriv zbog ničega što se dalje dešavalo te večeri! Ne znam zašto, ne znam kako i zbog čega? Privlačio me je tada neverovatno. Samo sam želela da osetim njegove usne na svojima. Pridigla sam se, sela mu u krilo i poljubila ga. Moj debeli je tada podivljao. Ljubili smo se tako divlje i snažno, kao ono na filmu, kad se dvoje dohvate. Želela sam ga celim svojim bićem. Želela sam njegovu težinu na svom slabašnom telu. Bukvalno je pocepao sve sa mene. A kada me je oborio i zalegao preko mene mislila sam da ću da poludim od strasti. Jebao me je čini mi se celu večnost. Smem tako da govorim?
CH: Smeš, slobodno pričaj.
– Prvi put sam tada u stvari videla šta je pravi seks. Šta je zreo muškarac. On je baš nadaren, mislim, znaš? Tu noć je ostao sa mnom. I sećam se kao kroz maglu da me je onako iscrpljenu preko noći jebao bar još četiri puta. Bila sam u polusnu i sećam se samo svojih sisa kako se klate dok me je guzio. Onako kroz senku, u polumraku. Ujutru kada sam se probudila, on je već bio otišao.
CH: Kako si se osećala tog jutra, mislim o čemu si razmišljala posle te noći?
– Ne znam. Čudno, zbunjeno sam se osećala. Mamurno, bolela me je svaka koščica. Kažem sebi, ”ma šta te briga. Imaš sve, on je dobar čovek, proći ćeš bolje nego što si očekivala.”
CH: Posle svega što se izdešavalo te noći, kako je dalje tekla ta vaša, nazovi, veza?
– Pa ne znam. Dolazio je povremeno na seks na brzaka. Nije više bilo mnogo priče, a meni to i nije smetalo. Postala sam njegovo seksi utočište. Ogovarao bi svoju ženu, popio par pića, izjebao bi me i otišao.
CH: On je zadovoljavao svoje i tvoje potrebe, ali jesi li u to vreme izlazila, učila, imala neki svoj život?
– Drugarice sam sve ređe viđala. Izlazila sam ponekad sa njima na kafu ili do grada da prošetamo, uostalom kao i sada. Smetalo mi je što moram da ih lažem, nisam smela da pričam o vezi sa debelim, a i nekako me je bilo sramota. Nisam učila, mislila sam ima vremena za to, ali sam se zato učlanila u biblioteku i puno sam u to vreme čitala. U suštini sam sve podredila debelom. Iz zahvalnosti ili već čega. Želela sam da budem tu kad on naiđe, jer se nikada nije najavljivao i nikada nisam znala kada će da dođe.
CH: U suštini ti si njemu tada bila ljubavnica, a on tebi neko ko te pazi i izdržava?
– Pa tako nekako. Trajalo je to negde oko mesec dana, sve dok jedne večeri nije došao sa još dvojicom, kako mi je rekao, poslovnih prijatelja. Pored tog njegovog diskonta, nemam pojma čime se on još bavi, ali znam da radi još nešto, jer je baš bogat čovek. E tada počinje moja moderna prostitucija, kako ja kažem.
CH: Da li te je debeli pripremio na sve što te je čekalo? Jesi li znala šta te u stvari čeka?
– Nikada ranije nije bilo priče, između nas o tako nečemu. Debeli me je tada odveo u sobu i ovako nešto rekao. ”Slušaj, nemoj da se zajebavaš, ovo su mi mnogo važni ljudi, ako njih izgubim, propao sam, a sa mnom i ti. Opusti se malo, hajde da se zabavimo. Budi slatka i mila kao što jesi.” Zagrlio me, poljubio u usta i izašao.
CH: Ispada da je on sve to uradio iznenada i neplanirano, je li pre toga ikada dovodio nekoga u stan?
– Ne to su bili prvi posetioci od kada sam se ja uselila. Ništa nisam razumela. Izašla sam iz sobe i stavila vodu za kafu. Debeli me je pozvao. Na stolu u dnevnoj sobi su stajala 3-4 džointa, flaša viskija i čaše, koje je debeli stavio na sto. ”Domaćice, ‘ajde nas posluži!” Nasula sam svima viski. Debeli je zapalio džoint i dao mi ga. Oni su pričali nešto, smejali se, a ja sam u čudu pušila džoint, pila viski i razmišljala, kada će ovi da odu da se debeli i ja pojebemo.
CH: Tvoje misli su bile zaokupljene debelim i onim što ste obično radili kada dođe u stan, ali sada niste bili sami, pa su ti posetioci smetali, reci mi kako su izgledali gosti?
– Jedan od njih dvojice je bio baš zgodan i lep mlađi čovek, nekako kao da mi je bio poznat. Kao oni likovi sa televizije koji vode zabavne emisije. Nije on ništa od toga bio, ali mi je tako izgledao. Drugi je bio nešto stariji od debelog, izrazito visok, ali je imao nekako upadljivo buljave oči i bio mi je nekako skroz smešan i čudan.
CH: Kako je dalje teklo veče?
– Polako što si nestrpljiva. (Pali drugu cigaretu i njenim vrhom prebira po piksli.) Ustala sam da zakuvam kafu. Sve mi se ljuljuškalo, jedva sam pogodila vrata. Debeli je došao za mnom, isključio šporet i prosuo vodu, ”ma kakva kafa, dođi ovamo kod nas.” Pojačao je muziku i zatamnio svetlo. Stajala sam na sredini sobe i zbunjeno ih gledala. Zgodni je ustao, da pleše sa mnom. ”Ajde jedan striptiz u dvoje.” Odgurnula sam ga i čini mi se u isti mah me je stigla šamarčina koja me je oborila na pod. ”Šta je kujo, šta se praviš luda?” Debeli je ustao i podigao me sa poda, uhvatio me za kosu i na uvo prošaptao, ”radi šta se od tebe traži da ti ne sateram zube u grlo!”
CH: Kako si reagovala, jesi li plakala, molila…?
– Nisam plakala, bila sam uplašena i zbunjena. Ne znam. Ne sećam se kako sam se skinula, bila sam polupijana i drogirana. Sećam se njihovog smeha, kao da je dopirao negde iz daljine. Debeli je sedeo u fotelji, u jednoj ruci je držao čašu, a drugom je drkao, nekako hladan, bezosećajan. Pitala sam se u sebi da li je to onaj isti čovek, kog sam ja poznavala ili nisam poznavala? Da nije ovo neko drugi? Sve mi je ostalo u sećanju kao kad gledaš slike ili slajdove. Zgodni mi je nabio kurac u usta dok me je buljavi guzio. Mislila sam da umirem. Bila je to noć koju ću ceo život želeti da zaboravim. Ova dvojica su se menjali na meni, okretali ovako i onako…Ja sam samo stenjala i trudila se da dišem. Sećam se čudnih zvukova i mirisa. Nisam plakala, nisam imala snage da se branim. Bila sam kao lutka, predmet sa kojim možeš da uradiš sve što želiš. Kada su obojica svršili po meni, Debeli je ustao sa fotelje podigao me onako razjebanu i odveo u sobu. Zatvorio vrata i rekao, dobro se sećam, ”Bravo mala, dođi sad kod mene!” E tada sam zaplakala, ”nemoj molim te, pusti me da umrem”. ”Nećeš lutko da umreš, niko još od kurca umro nije. Moraćemo malo i guzu da ti razradimo.” Stavio mi ga je u dupe, vrištala sam, plakala, koprcala se, ali nisam mogla da pobegnem. Kad je svršio poljubio me u leđa, pokrio i izašao!
CH: Strašno, zgrožena sam! To je više bilo silovanje nego, kako ti kažeš, moderna prostitucija!
– Ha, ha (smeje se), pa priča je tek počela. Šta si se prepala? Svašta čovek može da preživi, a žena još mnogo više. Baš te noći sam dobila stalno zaposlenje. Postala sam skrivena moderna prostitutka. Ceo sledeći dan sam plakala i besnela po stanu. Nisam imala gde da pobegnem. Debeli je došao uveče i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo. Rekao mi je da ćutim i da gledam svoja posla, a ako progovorim da već zna kako će da me kazni. Ćutala sam. Kasnije je počeo da mi dovodi i da šalje i druge muškarce. Rekao bi mi, da dobro znam šta treba da radim.
CH: Da li se još nekada dešavalo da dovede dvojicu ili više muškaraca?
– E, vidiš i to je zanimljivo! Izgleda da je debeli hteo da mi u samom startu da do znanja kako može da bude strašno, pa sam mu kasnije prosto bila zahvalna kada bi doveo po jednog ”prijatelja” i pustio nas same u sobu. Tako da mi i nije bilo loše. Plašila sam se samo da ih ne bude više odjednom. Kažem ti onu prvu noć ću ceo život želeti da zaboravim.
CH: Sada posle toliko vremena, da li misliš da si upala u već napravljenu zamku ili je debelom ideja pala na pamet tek kasnije?
– Kako ja to mogu da znam? Čini mi se da me je u početku želeo za sebe, a da ga je kasnije sve to palilo. Verovatno se oseća moćnim i sviđa mu se to što me poseduje.
CH: Da li dobijaš novac na ruke, za to što radiš, da li znaš da li on uzima novac i koliko naplaćuje to što ti radiš?
– Debeli me dobro pazi. Kakve i koliko koristi on ima od mog posla ne znam tačno, ali meni je ovako postalo dobro. Imam stalne mušterije, desetak njih redovno dolazi kod mene, i još poneko ako naleti, plus debeli. Imam sve što mi treba, oblačim se, kao što vidiš mnogo bolje nego većina mojih vršnjakinja. On mi povremeno pokloni neki lančić ili prsten. Vodio me je i na more dva puta. Ko zna kad bih videla more da nije njega, a i para uvek imam koliko mi treba. Ne previše, ali onako za sebe, a mogu i mojima da pomognem.
CH: Imaš li drugarice, drugove, viđaš li se sa kim?
– Imam dve drugarice još od ranije, sa kojima ponekad izađem uveče u grad, a pored njih sam upoznala još dosta njih. Ipak nije ovo Njujork. Pusti mene debeli, zna da sam dobra i da ćutim. Ja sam manje batina dobila, nego mnoge žene koje su u braku, a mnoge devojke koje se ne bave ovako nečim su spavale sa više muškaraca nego ja. Dobro, samo što ja to radim redovno sa različitim tipovima, ali ja i živim od toga. One se tucaju sa tipovima za džabe, za vožnju besnim kolima ili za dobru večeru, a ja za dobar život. Maštaju da će da se udaju za nekog bogatog tipa koji će da ih izvuče iz bede u kojoj većina živi. Ja se ne zanosim.
CH: Maštaš li ti o nečemu, kako vidiš sebe kroz pet godina?
– Nemam pojma. Školu nisam završila, a po svoj prilici i neću, nemam gde da odem, a i navikla sam se na ovakav život. Dam nekom pičku, a on me ne laže da sam mu sve u životu. Znam ja, da sam samo rupa, a okolo meso! Pička i ništa drugo! (Smeje se.) Pa sve smo mi to! Samo što ja to priznajem. Ko da tebi nikad nisu rekli da si kurva?
CH: (Sad se smejem i ja) Ok, ali zar se ne osećaš poniženom, uvređenom, zar ti ne nedostaje ljubavi?
– Voli mene moj debeli, a što se poniženja tiče…kako ne razumeš? Nisam ništa manje ponižena od onih žena koje često menjaju partnere, čisto radi zadovoljstva ili bilo kakve koristi. Evo pogledaj primer, ja mnogo bolje živim nego žena od debelog. Ona mora da mu kuva, da mu čuva decu, da ga pere, da sluša svaki dan kako gunđa oko ovoga ili onoga, samo da bi on doneo pare kući i da bi ona i deca imali sve. Pritom možda ima i ljubavnika kog mora da krije ko zmija noge. A ja? Ja samo treba da sam sređena, da dobro izgledam i da ga povremeno seksualno zadovoljim. Dobro pored njega još i nekoliko ostalih, ali recimo da su mi to ljubavnici koje njegova žena mora krije, a ja ne moram. Ponekad se čak i pred njim pojebem sa nekim.
CH: Da li njegova žena zna za tebe, ipak je to dug period, a ovo nije baš veliki grad?
– Baš me briga. Mislim da ne zna ni za mene, ni za stan u kom živim. Ćuti i ona, i gleda svoja posla.
CH: Reci mi još da li si razmišljala da skupiš neke pare, da nešto prodaš i da odeš odavde, da pobegneš?
– Jesam jedno vreme i o tome razmišljala. Znaš, skupi mi se sve ponekad, pa plačem i budem ljuta na sebe, ali još uvek ne znam gde bih otišla. Biću kod debelog dok me bude hteo, još sam mlada imam 22 godine, pa mislim da kad dođe vreme odem u Beograd ili neki drugi veći grad gde baš niko ne zna ništa o meni, da nađem neki poslić u kafiću ili nešto slično. Da nađem momka i da se udam. Pa, lepa sam, a i spretna, ne može mi niko odoleti. Biću ovde dok me debeli bude želeo, valjda mu neće pasti na pamet da me proda Turcima. (Smeje se, uzima čašu sa vodom, ispija do kraja i kaže.) E pa mislim da bi to bilo to! Moram da idem sada, večeras imam zakazano, pa da se malo spremim.

Uzima svoju tobricu, ustaje od stola. Rukujemo se ”ćao, ćao” i uz osmeh odlazi! Gledam za njom. Korača tako sigurnim korakom kao da je pošla da osvaja svet. Ostajem nekako zbunjena, kako je došla, tako je i otišla. Kao vetar. Ispraznila dušu i otišla dalje. Zovem konobara da mi donese ‘ladno, veliko, točeno od 0.5. Dosta mi je kafe i kisele vode. Razmišljam o devojci, da li je ona luda, mentalno zaostala, pametna ili šta već? Nije ni jedno od toga. Mogla sam da se zakunem da ovakvih stvari nema u mom gradu, a u ovakvu priču nikada ne bih poverovala da je nisam lično čula iz usta ove devojke.

Ispijam lagano hladno pivo i kao da me pročišćava. Osećam se nekako prljavo, ne zbog devojke, već zato što sada znam kako i od čega živi, a ne mogu ništa da promenim. Besna sam. Imam želju da napišem, ko je taj debeli. Želim nekako da pomognem ovoj devojci…Ali kako pomoći nekome, ko ne želi pomoć? Nekome ko više i ne vidi da ima problem? Ko je kriv za ovaj uništeni život? Momak koji je otišao, otac koji je poginuo, debeli ili sama devojka? Društvo u kom živimo? Ne znam, možda bi joj se sve ovo desilo i da je živela u Španiji? Koliko ovakvih slučajeva ima oko nas, tu u našem komšiluku?

Ko zna, možda mogu i ovako da joj pomognem? Pročitaće ovo, pa će prelomiti i otići iz pakla u kom i nije ni svesna da živi? U stvari sam isuviše ljuta da bih napisala bilo kakav komentar. Zaključke donosite sami.

53 Responses to “Skrivena moderna prostitutka”

  1. mahlat Says:

    Prostitucija ke forma ženske eksploatacije kojom se narušava ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo koji su osnova svih ljudskih prava. Zasnovana je isključivo na moći novca i prisile i ona je isto kao i fizičko nasilje način da muškarci kontrolišu žene.Postoji isključivo zbog onih koji je plaćaju.
    Volim sto si ovo objavila bas danas. Procitala sam na brzaka, malo cu da razisljam a cu procitati opet, pa cu cekati da mi ”slegne” pa cu mozda nesto napisati.
    Pretpostavljam da cu zaliti i da necu osudjivati jer ne osudjujem nikada.

  2. darkophoto Says:

    Vrlo vredan intervju, hvala na objavljivanju.

  3. makarone Says:

    Jos sam bez daha,citajuci ovu pricu skamenila sam se, zbog njene mirnoce kojom sve to prica, saznanjem da je sve to prihvatila , i da ona ustvari nista ne “trpi”.Kakvi su to novci toga vredni,mogla je sto puta pobeci majci i bratu. Mislim da je to njen zivotni izbor,da laze da ce otici u drugi grad,bla,bla…Ona je to jednostavno prihvatila i to je zalosno,i mislim da toliko voli novac, da je mentalno zakrzljala, ona poznaje samo culni uzitak ,mozda je podsvesno zaljubljena u sebe.Bas sam tuzna posle price, tako je mlada. :mrgreen: 😡

  4. Suske Says:

    Ja sam intervju pročitala posle popodnevnog spavanja. Ne mogu da osudim. Ne smem da osudim, nisam bila u njenoj koži. Ili pak nikada nisam dozvolila sebi da se nađem ni približno u njenoj situaciji. Ne znam. Da je strašno, meni jeste. Gotovo neverovatno da se neko sa 22 pomiri sa takvim načinom života.

  5. punky26 Says:

    Ja ću samo da kažem, jebem ti život, da ti jebem život…Izvini na vugarnosti ali je baš težak post, težak intervju…😦

  6. Charolija Says:

    Mahlat, eto baš danas na taj čuveni 8. mart da malo zastanemo i zapitamo se…❓

  7. Charolija Says:

    Makaronice, ona nije ni svesna svoje mladosti, ni lepote života van tog stana. Mislim da veliku ulogu u ovakvim pričama, sem same porodice, igraju i mediji koji nam stalno nameću neki drugi život. Njoj je najvažnije da ima da se dobro obuče i da eto tako preživljava. Na žalost ona ne želi da se vrati majci i bratu, jer bi to značilo sasvim drugačiji život.😕

  8. Charolija Says:

    Suske ni ja ne osuđujem, svako ima neke svoje razloge da na osnovu svog stava, svog vaspitanja, svoje muke izabere šta će i kako će. Toliko je još godina pred njom, sada joj je otprilike 25 i sve se nadam da je preduzela nešto drugo. Mada podsvesno znam, da je samo mogla da još dublje zađe u sve to što joj se dešavalo tada i da povratka nema.🙄

  9. Charolija Says:

    Punky ništa drugo nam i ne preostaje nego da psujemo.😦

  10. Charolija Says:

    Darko nemaš mi se zašto zahvaljivati!

  11. punky26 Says:

    Baš si me pomerila sa mesta ovim postom, kao i Naivna njenim…baš me nešto nateralo na razmišljanje o nekim stvarima koje sam do sad smatrao trivijalnim…

  12. Charolija Says:

    Punky reče kod Naivne da te je podsetila da ne budeš skot, mislim da ti ne možeš biti skot. Pesme koje pišeš i način tvog razmišljanja su sasvim suprotni od skotova.

  13. punky26 Says:

    Ili su posledica lošeg osećanja koje je ponekad prouzrokovano time što sam ponekad skot…?

    Sad sam ga zamutio…🙂

  14. Charolija Says:

    Zamutio jesi, ali razumem ja i apstraktno!🙂

  15. Punky Says:

    Da..zato sam i nazvao blog Razumite Apstraktno jer nekad ni sam sebe ne razumem!🙂

  16. I2U Says:

    Ivana odlican je intervju. Moram priznati da sam procitao uz 2 cigarete, ne na brzinu nego onako polako.
    S obzirom da sam pre procitao “Grabljivicu” od Simonide Stankovic, mala knjiga kupovala se na trafici, procita se za manje od 3 sata. Posle procitane te knjige, shvatio sam da danas nazalost tako nesto ne predstavlja odstupanje od modernog drustva.

    Da li je svaka devojka koja krene putem obrazovanja iz ruralnog mesta, osudjena na put moderne prostitucije, pitanje koje se nametnulo posle svakog procitanog teksta na tu temu. Naravno da nije. Jedan knjizevnik je rekao: Najlakse je opisati devojku sa sela koja postaje prostitutka. Ali,… realnije gledano, veci broj je onih koji su ceo svoj zivot proveli na betonu u velikim gradovima i krenuli tim putem slave i lakog zivota.

    Yebi ga, moram priznati da je gore pomenuta knjiga prva u zivotu koja me u isto vreme nervirala, ljutila zbog vulgarnog recnika, ali i dobro napalila (cak se i spisateljica u nekoliko navrata obraca citaocu sa recima: “Sta je digao ti se?”).

    Sto se tice “malene” iz intervjua i debelog prasca, sta znam, mislim da cu je ipak osuditi zbog toga jer joj je boravak u tom gradu bio obezbedjen kod prijatelja njene porodica (znaci imala je smestaj), trebalo je samo da zavrsi skolu koju je pocela. Mogla je ona i da se zaposli i da zavrsi vanredno skolu i da kada malo stane na svoje noge, da se osamostali. Nazalost mnogi klinci sa 18 kada postanu punoletni pomisle da mogu da se osamostale i da budu gazde, da ne slusaju popovanja svojih roditelja i slicno. Ovakvim pricama se pokazuje da oni izgleda ne umeju i ne mogu da budu ni gazde svog tela, vec ga olako daju.

    Ako je vec krenula tim putem, mogla je ona i bolje da zivi ako tako moze da se nazove, ne mora da joj debeli bude jedina nada. Danas je najlakse biti “sponzorusa” i to se debelo placa (u visokim krugovima).

    Pozdrav i stvarno svaka cast za napisan tekst.
    P.S. Sto se tice ladnog piva od 0.5 uh, sad bi mi dobro doslo jedno.

  17. sarahstory Says:

    Procitala sam sinoc. ali nisam mogla da komentarisem…Psiholoski jako tezak tekst….
    koliko licnosti u jednoj devojci….Sinoc se mesala tuga, odvratnost, bol, nesposobnost, …sta sve ne…..i pokusaj razumevanja te devojke…..Mlada je ona, ta recenica je strasna …jer njena dusa je toliko stara i unistena, da to sve godine ne mogu da nadoknade….
    Svaka cast za napisan tekst…
    Da juce je bio dan zena, dan ravnopravnosti….

  18. atajlo Says:

    Ili sam ja, kao i obično, shvatila nakaradno, ili.. Je l’ nju neko tera da ovo radi i ovako živi? Kako je to njoj ugrožena “ravnopravnost”? Sa čijom? Sa ravnopravnošću devojaka koje rade u kioscima brze hrane i agencijama za čišćenje stanova? Odakle joj pravo da komentariše život žene čiji je muž hrani i oblači? I čiji hleb, posredno, jede? Je l’ treba da je žalimo? Vi je žalite, ja niti hoću niti mogu. Previše je ovakvih priča nad kojima treba naricati, a istovremeno mnogo devojaka i mladića njenih godina, a i mlađih od nje, umiru od raka, leukemije, čekaju na donaciju bubrega, na invalidska kolica, na papire sa kojima više neće imati status izbelgice, na dan kad će se iz fiskulturne sale preseliti negde gde neće deliti WC sa još trideset porodica. Malo ko od navedenih je mogao da bira to što mu se dogodilo i događa.
    A ovo je čist Izbor! Njen Izbor, njen krst. ❗

  19. Punky Says:

    @Atajlo

    Ima i tu istine, ali ne možeš da zanemariš činjenicu da je priča tužna..Ne kažem da ona nema izbora, ali da li je imala izbora kad joj je umro otac, npr.?To su stvari koje teško padaju i labilne ličnosti ih teško prežive a vrlo često zaglave u gnusnim stvarima kao što su droga i prostitucija!Pogrešila je u mnogo čemu, kroz priču i ne osećam želju da se ibavi, ali kritikovanjem takvih ljudi, oni koji žele i mare za niih, neće ništa postići…Elem, ti ipak imaš poentu i to jaku!

  20. Charolija Says:

    I2U… naravno da nije svaka devojka koja krene u “Njujork” da završi školu osuđena na prostituciju. Selo iz koga ona potiče čak i nije na ”vrh” brda. Sve je to samo njen izbor. Pitala sam se o čemu li je ona kao dete maštala, dok je recimo u blatnjavim gumenjacima trčala po tim livadama. Imala je u životu i drugih izbora, ali zašto ih nije prihvatila to samo ona zna. Nisam pametna.

    Kad je već u svemu tome, kažeš da je mogla i bolje da živi. Verovatno da jeste, ali ona je zahvalna što je niko ne tuče, što se oseća kao ”slobodna”, za razliku od ”običnih” prostitutki. Totalno nakaradno, ona kao da je figuru oca zamenila za debelog.

  21. Charolija Says:

    Saro mislim da ona uopšte nije svesna u čemu se nalazi. Ona sebe vidi kao predmet koji služi svrsi, ”rupa i okolo meso”! Užas!

  22. Charolija Says:

    Atajlo slažem se ja da to jeste njen izbor. Kad je ravnopravnost u pitanju, mislim da je Sara mislila na to da je debeli mogao i drugačije da joj ”pomogne” u životu. Mogao je da joj pomogne stvarno, da je hteo, a nije.

    Život njegove žene komentariše kao pokriće za ono čime se ona bavi, kao njoj je bolje nego njegovoj ženi. Ma užas jedan! Žao mi je sada samo što nisam postavila još koje pitanje u vezi one biblioteke. Šta li je ona to čitala, baš me zanima?

  23. Punky Says:

    Žalosno je to što je mogla da fura kroz život drugačije, a možda može i sad, pitanje je…Šta le je sad sa tom devojkom?

  24. atajlo Says:

    😯 A što bi joj pomogao na drugi način? Ima ženu i decu, malo li je onih koji su mu na grbači?
    Sve je ovo, od početka do kraja (teksta, ne njenog života) toliko… toliko za osudu.
    Čuj, razočarala se, otiš’o joj dečko.
    Umro joj tata.
    Pa kako se baš razočara na taj način?
    Što ne skoči s mosta ili ne iseče vene?
    Znam, dobro znam, Charolijo, koliko ovo što pričam zvuči grubo i neosetljivo. Ali ja nemam razumevanje za one koji, ničim zasluženo, dobiju zdravlje,lep izgled, nešto malo pameti, i sve to stave u službu “Šta to beše mozak?”
    Sve više ih je, i neka ih je. Vremena se menjaju, neke druge stvari se sad nazivaju “kvalitetima”, drugi načini snalaženja “sposobnostima”, nešto što je nekad bila mana i za osudu, sad je vrlina. Kaže se “Ma sposobna, bole je uvo. Nije joj maca sapun. Bitna je duša, a ne telo. Telo se prodaje kao i sva druga roba. Ko zna šta je u njenoj duši?”
    Ja sam i naporna i patetična, a i bez imalo osnova pravim tu paralelu, jer niko tu nikom ništa nije uzeo, i ona ne snosi krivicu što je tako, ali se mnogo češće pitam šta je u duši i glavi nekoga od dvadesetak godina, ko prima možda poslednju hemioterapiju i broji poslednje dane.
    A ova lutkica, za nju nema zime.
    Biće ona nekom dobra žena i majka i sve će to, mila Čarolijo, prekriti zaborav, pazi šta ti tvoja Atajlo kaže.

  25. Suske Says:

    Život je izbor. Strašno je kad nam ŽIVOT ne da da biramo. I strašno je kad neko napravi pogrešan izbor. Ali ja nemam pravo da osudim nečiji pogrešan izbor. Niti ću ikada.
    Mogu da konstatujem da je po mojim shvatanjima to pogrešno, ali svako ima pravo da živi kako hoće. Ako je ona izabrala da živi tako, to je njen pravo. Iz njenog ugla, nama normalne stvari – nisu normalne, ali ja opet zbog toga neću da je osudim, niti da je žalim. Njen način života mi je strašan. Ne razumem ga.

  26. Zmajcek Says:

    Otac sam dvoje zenske dece a ovj interviju sam procitao bez daha i ostao sam bez texta,na zalost takvih devojaka ali “malo bolje nasminkanih” ina na svaki korak jer je Debelih privatnika duplo vise oko nas.

  27. punky26 Says:

    Ne slažem se sa konstatacijom da ovo nije ni malo žalosno, ali shvatam da je devojka napravila pogrešan izbor i da ga i dalje pravi…no malkice drugačije razmišljam o svemu…Činjenica je da Atajlo ima srca i za tzu devojku, ali je realna!

  28. atajlo Says:

    Ljudi, ja sam, uglavnom, u komentarima nedorečena. Ovde sam se potrudila, ali nisam, OPET, uspela.
    Ko je, bre, osuđuje?
    Ja?🙄
    JOK VALA JA.
    Ali je i ne žalim.
    Pa zar nisam rekla da je njen izbor?!
    Jesam.
    Dakle, sažaljenje (kako tek to zvuči?) čuvam za one kojima je potrebno. A njoj … njoj želim da nastavi da zarađuje ‘leb, prstenčiće i garderobu bez motike i žuljeva na dlanovima. Na leđima i kolenima su manje uočljivi.
    Eto.
    I ne bih više da diskutujem ovde, šta god vi mislili i o meni i o njoj.😆

  29. zihernadla Says:

    Opravdanje za ovu devojku ne postoji u smislu da nije imala kud…mnoge devojke žive siromašno, žive i studiraju u velikim gradovima, završe fakultete, zaposle se i rade. Nije jedina ni koja je bez oca. Lako se povesti za zlatom, parama, automobilima…i to je problem, ne samo njen, nego i mnogih devojaka a danas parama može da se kupi sve i one to umeju da žestoko iskoriste. Nije u toj meri društvo krivo, krivo je njeno vaspitanje, nisu joj usađene prave vrednosti života. Ne mogu ni da je sažaljevam, ni da je osuđujem. Njen život, njeni problemi…Pogrešno jeste što to radi, ali ona pomoć i ne traži, pomirila se sa načinom života, planira da ode u veliki grad i tamo će živeti, udati se i niko neće ni znati za njenu prošlost. Takvih ima u Bg koliko hoćeš. Trebala si posle razgovora da uzmeš nešto žešće od piva…

  30. naivna07 Says:

    Jao ja ne znam sta bih na ovo sve rekla!Nekako ipak mislim da nije moralo biti tako,da je ipak imala izbor!Ali da li je imala za to snage?Hm, ja se uvek drzim toga da nicije postupke ne osudjujem, mnogi moji mi kazu da sam previse demokraticna,mislim da vise od toga ja se uvek plasim gde ce me zivot odneti i kako cu u nekim stvarima postupiti!
    Ne osudjujem,ali mislim da je ipak ,ipak moglo biti i drugacije!

  31. naivna07 Says:

    Jedna moja koleginica plasi se da joj je muz neveran,tek su 1 god u braku…kaze mi:da znas samo danas se devojke prodaju za jedno pice! Nisam mogla poverovati!Pa ko njih vaspitava i kakve su im porodice?Ovo se nadovezujem na Zihernadlin komentar.

  32. I2U Says:

    …ali ona je zahvalna što je niko ne tuče, što se oseća kao ‘’slobodna”,…

    Postupak “debelog” kada je doveo onu dvojicu, mnogo je gori nego da je uzeo i isprebijao. Smatram da svaki “muskarac” (ako se tako moze i nazvati) koji digne ruku na zenu i dete bolje da istu odmah sebi odsece nego da dalje nastavi da zivi. A postupak seksualnog izivljavanja nad njom samo pokazuje da je on trebao odmah da uzme i da odsece sebi svoju kitu i nabije je sebi u dupe, ako je u opste i ima, posto mu izgleda za njeno dizanje treba dobro da se napali i gleda kako dvojica razvaljuju “malu”. Ovo je stvarno bolesno, i samo bolesni umovi napaljeni americkim sranjem mogu tako nesto da urade.

    Ona je delimicno slobodna, a sta ce se desiti kad debeli ne bude vise mogao da jebe (bicu malo slobodniji u izrazu), kad se bude vratio zeni i deci. Hoce li je i tada izdrzavati, davati joj pare za garderobu, hranu, … ili ce joj reci, slusaj mala ko te jebe idi zaradjuj za zivot.

    A s obzirom da zivi “lagodno” tesko je posle navici se i krenuti putem obicnog radnika. E tad ce mozda da krene u onu pravu prostituciju da ima svoju tarifu.

    Ono sto se njoj trenutno cini slobodom u stvari je samo pritvor. Ipak je ogranicena u nekim pogledima.

    A mladost i lepota ne traju vecno.

    Sta je ona razmisljala dok je gumenjacima trcala po blatu i tako tome. Svako ima san da jednog dana postane neko i nesto i da zivi u nekom velikom gradu itd… Mogla je i ona, mozda sada sa 25 da radi u nekoj banci, konsultantskoj kuci, firmi,… da ima solidnu platu da bude samostalna i da bira sa kim ce se zabavljati, a ne da trpi ponizenja.
    Sve je mogla da je krenula drugim putem. Ne treba traziti krivicu sada u nesreci koja je zadesila, decko, otac, siromastvo, … cak ni u drustvu u kome je zivela.

    E sad ovo se tice onih koji se bave psihologijom coveka (ljudi) –

    ona kao da je figuru oca zamenila za debelog?

    Mada, bih ja pre ovako rekao, ona kao da je htela debelom da se zahvali za pomoc tako sto mu je ponudila ono s cime raspolaze. Ipak debelog svi krivimo zbog postupaka koje je ucinio kasnije prema njoj. Ja ga najvise osudjujem zbog postupka “tri na jedan”.

    Pitam se kako bi se odvijala prica da ona nije naskocila na debelog prva. Mozda je debeli ne bi u opste ni pipnuo.

    ***

    Ali isto tako slazem se sa svima onima koji kazu da je to ipak njen zivot. Znas kako, postoji jedna “izreka” : “Njena picka, njena stvar”. Tako i ja cu sada, dati svoj stav, ali ga zakljuciti ovog izrekom.

    Za tebe puno pozdrava.

  33. magi Says:

    potpisala bih ali bas SVE sto je atajlo napisala! ne osudjujem nikog jer svako zivi svoj zivot kako najbolje zna i ume i uglavnom kako mora, hocu i da pruzim ruku ako treba jer je ovo vreme ludo i ova zemlja zajebana, ali da sazaljevam JOK! po tom principu slovima i brojem svako zensko koje poznajem je trebalo da unisti svoj zivot jer se vecina zena rastane sa svojim “prvim”. gde je tu pravda? ovde postoji zamena teza-lagodan zivot nije nesto sto ti pripada, to je privilegija za koju se debelo potrudis. svasta!

  34. Deda Says:

    …samo citam i ne uspevam da komentarisem…
    Strah me je, a realnost svud oko mene…

  35. Punky Says:

    Neki su mi stvari sad ružne i iz komentara, ne samo iz posta…

  36. Charolija Says:

    Čovek kada je bolestan, onda nema izbor, mora da traži način da se leči, kada je proteran iz svog doma, opet nema izbor mora da beži da spasava život i ima još mnogo situacija u kojima čovek nema drugi izbor, nego da se prilagodi onako kako najbolje zna i ume datoj situaciji.

    Ova devojka je sve vreme imala i drugi izbor. Verovatno zbog toga za sebe i kaže da je skrivena moderna prostitutka. Znači ona ne mora da stoji na ulici i juri mušterije, nego mušterije dolaze kod nje tj. tamo gde je ona. Ona je sama to izabrala, čak i nema ništa protiv toga što tako živi. E to je žalosno. Žalosno je što je to bio njen način da ”uspe” u životu. Sa njene tačke gledišta ona je uspela u onome što je htela. Žalosno je što nije htela ništa drugo. Nemam razlog da je žalim, ali je ne krivim, jer sam eto takav čovek. Svako ima pravo na svoj život, a ja ne moram da razumem sve tuđe postupke.

    ”Znaš, skupi mi se sve ponekad, pa plačem i budem ljuta na sebe, ali još uvek ne znam gde bih otišla.”

    Ona ne zna gde bi otišla? Sa tim što ima u glavi, ona gde god da ode neće umeti da ceni sebe, jer nema šta da ceni. Sve je uništila u najranijoj mladosti, tako da sigurno nema toliko pameti, da bi bilo šta promenila.

    ”A što bi joj pomogao na drugi način? Ima ženu i decu, malo li je onih koji su mu na grbači?”

    U svakom slučaju nije morao ni da joj odmaže. Niko ga nije terao da je pozove da se useli u tu gajbu. Na kraju krajeva tako bi joj najbolje i pomogao.

    Svako od nas ima neko svoje mišljenje u vezi svega ovoga, kao i u vezi svega ostalog, naravno. Poštujem svačije mišljenje, ali mi se nekako čini da je sve ostalo nedorečeno.

  37. Punky Says:

    Meni je žao ljudi koji ne izaberu pravi put a sklop okolnosti koje su dovele do biranja puta može i ne mora da bude presuda…žao mi je i sad jer ne razmišlje, jer je zadrla duboko, jer je izgubila svest o normalnom…

  38. magi Says:

    nije ona punky izgubila tu svest. ako svoje telo poistovecujes sa satom, haljinom, dzointom, sto evra ili stanom, tu je nesto debelo poremeceno. mahlat, ja mislim da svako ima izbor. i bolesni, i prognani i nesrecni… “sta je covjek,a mora bit’ covjek!”… sta sam se ja ovde raspisala, kao da je moj blog. :ups:

  39. lost03 Says:

    tužna priča, ali ne mogu da kažem da mi je žao ove devojke. izbor je imala, i dalje ga verovatno ima. izabrala je da bude belo roblje za malo para i ne zaslužuje sažaljenje zbog svog načina života. postoji belo roblje u klasičnom smislu, kada žene, neke uboge neobrazovane mučenice, stvarno ne mogu da se odupru, ali ova devojka vodi svoj biznis vrlo dobrovoljno. da li zbog manjka samopoštovanja, lenjosti ili poremećnog sistema vrednosti, tek ona je sama birala svoj put. znala je one noći da je ponižava to što joj rade, znači nije maloumna i zavedena. znala je šta je džoint i šta je viski. dala je intervju u maniru filmske zvezde. da je žalim? ma, nema šanse. ali ona ni ne traži da je gledamo kao žrtvu, niti se tako oseća, zar ne?

  40. Charolija Says:

    Punky razumem o čemu govoriš, svako od nas ima neki svoj put i ko zna šta nas je tačno dovelo baš na njega. Ono što nazivaš normalnim, to je tebi normalno, ali nažalost nije i njoj.

  41. Charolija Says:

    Magi bolesni, prognani i unesrećeni na razne načine imaju izbor, ali taj izbor im je jako sužen. Ili ili… Slobodno piši koliko hoćeš, komentari nisu ograničeni.

  42. Charolija Says:

    Lost slažem se da je intervju dala kao filmska zvezda. Prodaja tela za male ili za velike pare mu dođe isto.

  43. Orpheus Says:

    Puno je ovakvih priča i ovakvih devojaka, na žalost.
    Tranzicija uzima svoj danak u krvi, u mladosti, u lepoti…
    Uradila si dobar intervju, dobila si pravu priču.
    Pitanje je kako si je podnela.

  44. Charolija Says:

    Orpheus kao i ti, a već sam to i rekla ovakvih priča i devojaka je stvarno puno. Poenta svega je bila da se ljudi malo dublje zapitaju šta se krije iza svega toga, ali to je priča bez kraja.

    Rekoh već da nisam novinar, ali sam priču podnela novinarski, bez puno emocija, ali devojku i njenu priču neću nikada zaboraviti.

  45. Punky Says:

    Pa to je žalosno jel joj je svest o tome u nekom periodu njenog života malo iskrivila pojam o normalnom…nažalost!😦

  46. Mira Says:

    procitah ovo u dahu ,u pauzi izmedju slikanja…
    sta reci
    znam da je trulog zivota svud aoko nas ,pa i uz nas same…
    neko vidi ,neko ne ,neko oseca ,neko okrece glavu.
    Tuga je ziva Neke stvri su izbor a neke ipak grozan tren u zivotu…
    polemika je to ogromna i tesko je govoriti o tome u ime nekih ciju kozu nismo probali na sebi…Zato cu ja precutati svoje osecaje i pozeleti devojci svest ,volju i snagu da dospe do nekih malo lepsih momenata u zivotu…jer jasno nam je svima da sve pomenuto “vredno” moze itekako sama steci bez ovako necega od cega (bar meni) stoji knedla uzasa u grlu….

  47. afroditta Says:

    Procitala sam pricu dva puta.Iskreno…..😦

    Potresna prica,a mozda jezgro te moje potresenosti lezi u njenom jos uvijek pomalo non-salantnom stavu prema situaciji.Ne krivim je,mora da je izgradila veoma jak odbranbeni sistem,koji zraci nekom samosigurnoscu.Ali kad zastori padnu,nece joj biti ni malo lako.
    Prostitucije je uvijek bilo,svuda i seze od davnina.Ali nekoko,uvijek smo je dovodiliu kontakt sa neimastinom i bijedom.No medutim,ocigledno je da postoji bezbroj razloga,zasto se mlade
    djevojke upustaju u ove vode.Iskreno se nadam da ce naci, neki nacin da se izvuce iz ovog zacaranog kruga.Pitanje je samo da li ona to zeli. Trenutno ne izgleda tako,ali ko zna,
    cuda se desavaju svaki dan.Pa hajde da se nadamo!

  48. bubazlatica Says:

    Strasno zaista. Toliko mladih devojaka se odlucuje na takav zivot, ne mozda tako drastican ali ipak zavisnicki. Zbog sitnih materijalnih stvari prodaju se i ne pitaju gde to vodi. Mozda je to i malo skrajnuta zelja za opstankom. Lakse je da rade ono sto vec znaju, tj. sto te priroda sama nauci, nego da se skoluju i pronadju drugo resenje. Veliki je to socioloski problem danasnjice.

  49. shaputalica Says:

    Ne osudjujem, ali ne mogu ni da žalim.
    Šta bi ona sa mojim sažaljenjem? Verovatno bi mi preporučila da ga uturim tamo gde sunce ne sija😕
    Da je htela sažaljenje vratila bi se kući. Htela je lagodan život. I misli da je pronašla način da do njega dodje. Svi mi pravimo svoje izbore u životu. I nekom su pogrešni.
    Mlada? Vraćam se u te godine i razmišljam o odlukama koje sam morala da donosim. Setite se vaših odluka, obaveza i načina života … i videćete da i nije baš toooliko mlada.
    U čitavoj priči meni je najpotresniji i najstrašniji njen stav, mir sa kojim prihvata “život” koji vodi, bez želje i volje da nešto promeni. Težak život imali su mnogi. Teške odluke u mladosti takodje. Ali su se borili. Pali pa ustali, i opet i opet. Predaja je najgora ovde. a možda ja posmatram iz pogrešne perspektive. ko zna.

  50. electrasdreams Says:

    Bojim se da bih bila jos grublja od atajlo, pa necu da komentarisem. Poznajem zenu koja je sa malim detetom izbacena na ulicu u pola noci. Bez igde ikog svog, bez posla i bez krova nad glavom. Nije postala ni staromodna ni moderna prostitutka. Svoju mladost je iskoristila i postala uspesna, poslovna zena koju svi postuju. A mogla je da izabere i drugi put, poput te male jebulje /izvinite, ali nemam bolji izraz/, i da joj sve bude lakse. Mladost? Neiskustvo? To nije izgovor. Ona je bar imala s kime da se posavetuje.

  51. divljamachka Says:

    strashno… nakon citanja ovog posta morala sam da postujem na svom blogu neke price koje sam licno slusala i gledala… nisu ovako iscrpne…ali cini mi se da su sve price po istom sablonu, sto se teme tice. I likova – mladih, nesigurnih devojaka sa nekom zjapecom crnom rupom u proslosti…

  52. #pratiblogere – padobranstvo kao život « Uspesi, padovi i život uopšte Says:

    […] Skrivena moderna prostitutka CITAT: ……Ispijam lagano hladno pivo i kao da me proc(is(c’ava. Osec’am se nekako prljavo, ne zbog devojke, vec’ zato s(to sada znam kako i od c(ega z(ivi, a ne mogu nis(ta da promenim. Besna sam. Imam z(elju da napis(em, ko je taj debeli. Z(elim nekako da pomognem ovoj devojci…Ali kako pomoc’i nekome, ko ne z(eli pomoc’? Nekome ko vis(e i ne vidi da ima problem? Ko je kriv za ovaj unis(teni z(ivot? Momak koji je otis(ao, otac koji je poginuo, debeli ili sama devojka? Drus(tvo u kom z(ivimo? Ne znam, moz(da bi joj se sve ovo desilo i da je z(ivela u S(paniji? Koliko ovakvih sluc(ajeva ima oko nas, tu u nas(em koms(iluku?….. […]

  53. Kavitacija Says:

    Kavitacija…

    […]Skrivena moderna prostitutka « Nebeskdidijamant's Blog[…]…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: