Šta će da mi ostane kao uspomena na tatu? Sećaću se…

To što mi je tata kupio biciklicu za peti rođendan? To što sam još kao jako mala, zavolela autobuse, jer sam putovala kod babe u nadi da će tata doći na malo duže, sem na ručak?Tata je radio, da bi puno zaradio i vodio me na more, nije imao vremena da dolazi duže, sem na ručak? Nikada me još nije vodio na more! Nema veze, mama me je vodila stalno, a ja mnogo volim more.
Radio je da nama bude bolje i sve da nam priušti. Ne znam baš kada i da li je ikada dao nešto para mami? Mislim da nije. Pa dobro, radio je da bi mi kupio knjige za polazak u prvi razrad! Joj, nije ni to, mama je kupila knjige i svu ostalo prateću opremu, a tata me je pozvao telefonom da mi čestita! Zbunila sam se, imao je taj dan baš puno posla, pa nije stigao ni da me pozove.
    Pa šta, tata mi je kupio sve knjige kad sam pošla u drugi razred i upisao me je u novu školu da mu budem bliže. Tih nije, to je uradio ovaj sada, mamin muž, ”tata” koji nije baš moj tata. Šta ima veze, pa ja ga volim puno, što da me ne upiše u dobru školu?Moj tata mi je noću na vrele nogice mazao projno brašno i sirće, e to ću da zapamtim, da me prođe temperatura. Joj kako smo samo smrdeli. Ma šta je meni, nije ni to… i to je uradio ovaj drugi ”tata” sad skoro je to bilo. Imala sam visoku temperaturu, ali smo se ipak nas dvoje smejali, jer me golicalo ono brašno.

Ma šta vam ja tu pričam, čega ću se sećati,… kako čega, pa sećaću se naših putovanja svuda po Srbiji, kupanja na Adi, vožnje rolera, jurcanja po livadi i kako mi je tata pričao gde je sve on bio, a naučio me i da vozim biciklicu. Istu onu. Samo smo skinuli pomoćne točkove, pa na dva točka. Sve je trčao za mnom po parku i baš mi je bio smešan, ali na kraju smo uspeli. Govori mi mama stalno, a i ja znam, ko je uporan taj je i uspešan!

Sećaću se kako smo se tata i ja sankali sada kad je pao ovaj zadnji veliki sneg. Kupio mi je tata sanke, pa smo on, Jana i ja išli …..čekaj…stani. Odakle sad Jana? Pa Jana je ćerka od ovog drugog tate…šta je meni. Dobro se sećam svega, ali nekako nema tu nigde moga tate.Nije ono on, trčao sa mnom po onoj velikoj livadi, nije on trčao za mnom po parku, a kad sam pala jednom, nije me on grlio i ljubio da prođe. Nije se on bezbroj puta popeo na ono brdo da bi nas namestio na sanke, nije čak ni spremao onaj roštilj letos, a ni prošlog leta, a ni nikad. Nije on prošle nedelje išao u školu da plati užinu i da mi opravda časove, što sam bila bolesna. Nije to bio, moj dragi tata. Šteta što nije. E tata, tata!

Pa šta. Moj tata mora puno da radi i nema vremena ni da telefonira da me pita kako sam. Jedva stigne da dođe kod babe na ručak, kada sam ja tamo, a ima i tu njegovu neku, pa se zaljubio. Ima pravo i on čovek da se zaljubi. Vidimo se kad dođe na ručak. Nisam ja centar njegovog sveta. A i što moram da budem svima centar sveta, dosta mi je ova porodica koju imam sada. E tu sam glavna!

E rećiću vam čega ću se sigurno sećati. Sećaću se kako mi je jednom prilikom menjao pelene i plašio se da me ne povredi, jer sam bila sićušna bebica od 2550 grama! Bio je nežan i dobar sa mnom. Ustajao je ponekad noću da pravi mami društvo, dok je ona pokušavala da me uspava.

Nešto kasnije baš se lepo sećam, kao da je juče bilo, tata mi je istukao uši. Joj što je to bilo smešno! On mi malo čupnuo uvo, a ja bila toliko velika da ga tužim kod mame. ”Mama, mama, taja tuko usi!”

Sećaću se kako se sa mnom igrao Pape i Šljape kad sam prohodala sa godinu dana. Sećaću se kako je puno voleo da igra sa mamom po kući uz Peperse dok su me uspavljivali, jer tako su me navikli.

Sećaću se i onog dana kada sam imala dve i po godine, i tako se sitna s šćućurila uz njega i plakala, jer mama je otišla od nas. Otišla i ostavila nas!… Uh šta mi je, sve sam bre pobrkala! To sam se bila svila u maminom zagrljaju i plakala sam, a i mama je plakala zbog mene, a tata je bio otišao!

Rekao je da je mlad i da mora da ide. Da nisu takva veza i takve obaveze za njega,. Da je pokušao, ali su mu smetala mamina muda! DA! Dobro ste čuli! Ne znam ja šta su to muda, ali smetala su mu mamina muda! Rekao joj je kad je odlazio,… sedeli su tako jedno na spram drugog,… i on joj je tada rekao,… a još predhodnog dana nisu znali da od sutra neće živeti više zajedno… rekao joj je,…joj, kako joj je ono rekao…Da… rekao je, ”Želim ti sve najlepše u životu i da nađeš nekoga ko ima veća muda od tebe.” E tako joj rekao!

E ako joj je rekao!!! Šta će joj bre muda? Šta je koji đavo morala uopšte da govori? Zašto je morala da sprema ispite, da uči? Što je morala da traži bolji stan i bolji posao za njih? Zašto je volela da ga tera da izlaze zajedno i da stvaraju zajedno i da se bore kroz život zajedno! Šta ga je bilo šta vukla sa sobom? Što nije ćutala i trpela!?

Ih! Ma znam ja što nije! Znam zato što ličim na mamu, a ponekad mi se učini i da sam ista mama. I ta čudna muda. Što sam starija sve mi se više čini da ih i ja imam. Znam i kako to znam. Ranije sam pre nego da legnem, slala ”tati”, ovom drugom tati, poruke preko mame. ”Mama, znam kako ćemo. Ti ćeš lepo da se udaš za njega, rodićemo još jednu bebu za mene, pa drugu za Janu. On će da mi bude tata, Jana će da mi bude sestra i bićemo prava mala porodica”. E ljudi ne morate da mi verujete, ali tada nisam mogla ni da slutim da između njih dvoje nešto ima.

Ovakvu jednu poruku sam mu skoro poslala… ”Znaš mama, ja kad zaspim ti mu reci da ga mnogo, mnogo volim!” A sledeće veče nisam znala šta da mu poručim, pa sam rekla mami da sama smisli nešto lepo i da mu kaže, kao da sam ja to poručila. E šta to ima veze s mudima! Pa ima…. Sada i ja tako ponekad, smognem snage, da mu kažem nešto lepo, što svako voli da čuje od dece. Kao da to ima veze sa tim m…..! Ih znam ja sve to! Imam muda na mamu!

Svašta sam ovde nešto htela da vas slažem, ali sam se svaki put ispravila i setila kako je stvarno bilo. Nije lepo lagati. Ljudi koji lažu kradu, kad kradu idu u zatvor, a ko ide u zatvor ima buve, a ko ima buve…ma šta lupetam.

Rećiću vam na kraju najiskrenije, čega ću se zauvek, pored hiljadu stvari….ma neću bre da lažem, dobiću buve. Nema hiljadu stvari, nema ni deset, ima ih nekoliko… ali uvek ću se sećati jedne avgustovske večeri.

Kako je samo jako sevalo… bili smo kod tatine mame, moje babe voljene i dede, bila je tu i moja mama, sevalo je, ma mnogo je sevalo bre. Nije pala velika kiša, ali nebo je s vremena na vreme bilo obasjano kao suncem.

Tada smo tata i ja išli u prodavnicu da kupimo pivo i meni nešto slatko. Mama je izašla na taj prašnjavi put sa foto-aparatom, ona sve voli da slika i dosadna je više, ali drago mi je da nas je tada slikala.

Moj tata i ja! Moja mala ručica u njegovoj velikoj. Ta velika ruka koja treba da mi da sve,… i podršku i snagu, i nežnost, a i ponekad da mi istuče uši… i moja mala sićušna ručica, koja pruža nadu i volju za životom. Nije što je to moja ruka, ali mama tako kaže. Da moje ruke mogu sve, a i ja sa njima. Ko je uporan taj je uspešan!

I tako moj tata i ja odlazimo u avgustovsko veče, a prati nas nebo obasjano munjama. Uzvišen trenutak!

Sećaću se zauvek. Nije teško sećati se. Pitam se samo tako ponekad. Kako da zaboravim? Kako da zaboravim, da je moj tata zaboravio mene?

      40 Responses to “Šta će da mi ostane kao uspomena na tatu? Sećaću se…”

      1. atajlo Says:

        Nemam komentar na pokušaje da lažeš i bržebolje ispravljaš sebe.
        Imam kutiju sa maramicama, stoji pored tastatute i mnogo češće nego što ma kome ko čita ono što napišem izgleda, u to sam sigurna, izvučem poneku.
        Evo, uzmi i ti. Sigurno ih, posle svega što si proživela dok si ovo pisala, više nemaš.😦

      2. zihernadla Says:

        Auh bre, Čarolijo😦 Kad bi mnoge tate ovo pročitale i znale kako reaguje dete, i kad bi odlazile bile bi ipak tu za svoju decu…da voze bicikle i rolere, da se sankaju i trče po livadi…nije da bi to bilo dovoljno, ali deci treba da znaju da je tata uvek tu za njih bez obzira što više ne živi sa mamom, i kad kreću u školu i kad su bolesni i kad se igraju…mnogo su oštećeni ti mali ljudi i to nije fer prema njima, ali uopšte😦

      3. punky26 Says:

        Zašto suze kreću same mi niz lice?😦

      4. afroditta Says:

        Uh,ravno u solar plekus!

        Samo mogu da kazem,da on nije ni svijestan sta propusta.😦

      5. afroditta Says:

        Ispravka: Solar pleksus…umijesto plekus-a

      6. Charolija Says:

        Atajlo… Jaka je ta mala! Baš jaka! Ona tek ponekad priča o njemu. Provuče po neku laž u priči. Lakše joj bude! Zastane i poneka suza u oku, ne da ih! Jaka je ta mala, kad vam kažem! Rastu joj nejaka krila, a jednom kada poleti u život ništa je neće sprečiti da bude sve što poželi. 😉

      7. Charolija Says:

        Zihernadlo… i tate i mame treba da budu svesni, šta čine svojoj deci, nekim svojim postupcima. Ima nas raznih!

        http://charolija.wordpress.com/2007/11/12/jesu-li-stavljeni-katanci-na-njihova-srca/

      8. Charolija Says:

        Dragi Panky, suze samo za plakanje sluze. Najbolje bi bilo kada bi ljudi umeli da uče na tuđim greškama!

      9. Charolija Says:

        Afroditta… Nije on svestan ničega, a jednog dana kada mu dođe iz dupeta u glavu, biće kasno! Ceo taj mali život koji je stvorio, za njega je samo epizoda u sopstvenom životu!

      10. Zmajcek Says:

        Ljudi,ljudi su pakosni u cudni,ljudi su stoka.Ponekad prolijemo more zuza i ne zapitamo se da li je vredno to prolivanje suza.

        http://bruh.org/ludizmaj/2007/11/18/video-sam-tvog-oca/

      11. atajlo Says:

        Meni je treća slika… uf! Uz ovakvu priču…😦
        Dobro je što je tako, dakako… i ne sumnjam da joj jačaju krila, i… ma sve… al’ vrati se nekad, nekad bašbaš kad ti treba k’o rupa u glavi…sećanje na sve te tuge…i, onako…zaustavi te u koraku, kao “Gde ćeš, bre? To što ti misliš da letiš, to zapravo bežiš što dalje, da se ne bi sećao?!”…tako nekako…😥

      12. punky26 Says:

        Jebiga, mislim baš je tužno…Žao mi je…😦

      13. naivna07 Says:

        Strasno mi je tesko pao ovaj tvoj post, sto zbog tebe ,sto zbog nekih drugih stvari..znala sam da sam trenutno sebicna, i da to nije dobro..😦

      14. Charolija Says:

        Zmajche ma kakvo crno plakanje, isplace se covek jednom godisnje i to bude dosta… istera svu muku sto se nakupila i ide dalje… Samo veselo bre!😀

        Atajlo, treca slika je bila i razlog pisanja celog posta! Istina je da zaborav ne postoji i da se ne moze pobeci od istine, i kad stigne ume jako da zaboli,… uf i bas zna da stisne…. ali prodje, sve prodje…🙂

        Punky jeste tuzno, ali sve je zbog necega dobro, samo sto mi ne mozemo odmah da znamo za sta je dobro i zbog cega, ali vreme uvek pokaze svoje razloge… Sve ruzne stvari u zivotu nas cine jacim i boljim ljudima, kada skontamo to dobro u njima! Razumes me valjda mada sam malo spetljala!🙂

        Naivna svi smo ponekad sebicni i imamo pravo na to!🙂

      15. sarahstory Says:

        odlican i jak tekst….bravo za mamu i kcerku….
        pozz… sve si rekla nemam sta da dodam osim da sam gutala knedle citajuci….

      16. Charolija Says:

        Hvala Saro!🙂

      17. zihernadla Says:

        pročitala sam i onaj linkovani tekst…tužno je sve to, i pretužno….ali, zapitam se ponekada, onako kad gledam…čime su ona nesrećna deca koju nažalost poznajem, zaslužila da imaju monstrum roditelje koji ne znaju šta ljubav znači i koji svo zlo koje čine prema deci nazivaju nekakvom ljubavlju, izvrnutom, bolesnom….tako da, kad čitam ovaj sadašnji tekst mogu da kažem da je dete iz ove priče vrlo srećnije sa drugim tatom nego mnoga sa pravim…moramo da se zapitamo koliko nesrećne dece raste i u takozvanim “normalnim” porodicama….nažalost, takvi slučajevi se otkrivaju za mnogo, mnogo godina kasnije….kad dođe do “iznenadnih” problema😦

      18. zihernadla Says:

        Tata..ili drugi tata…mama ili maćeha, moraju da vole dete….na način na koji ga ne muče i ne stvaraju mu podlogu da bude sutra bolesnik…a neretko bude baš to…zbog nerešenih odnosa, zbog osveta, zbog povređenih sujeta…😦

      19. Charolija Says:

        Zihi… Devojcica iz price je uz maminu pomoc, dobila tatu kakvog zasluzuje.E sad, patnja za pravim ocem je teret koji ce da je prati, dok ne shvati neke stvari! Bolje je da zivi i bez njegove paznje, nego da zivi u tzv. normalnoj porodici!

      20. atajlo Says:

        Prođe, potpuno si u pravu. Ali period dok p r o l a z i. . . ume da potraje. I, što neko reče, nikad se ne zaboravi. Samo potisne, uz uvek prisutnu mogućnost da ispliva na površinu, pa se onda traže razlozi zbog čega je neko uradio/rekao/ponašao se ovako ili onako. E, da, Zici je rekla “nažalost, takvi slučajevi se otkrivaju za mnogo, mnogo godina kasnije….kad dođe do “iznenadnih” problema…” 😦

      21. Charolija Says:

        Atajlo zaborav ne postoji, mnogih stvari ona jos uvek nije svesna, a i ja verovatno…, ali u svemu sam uvek bila i ostacu optimista! Zajedno cemo sve da prevazidjemo, sto uspesno i uspevamo svih ovih godina, a kad dodju problemi, resicemo ih kao i sve ostalo.🙂

      22. I2U Says:

        uh, bas sam zanemeo i ostao bez teksta. ovo nije nesto sto je strano, to se nazalost desava kako danas tako i pre, ali mi je nekako knedla stala u grlu dok sam citao tekst. E sad,… ipak cu precutati.

        puno pozdrava i mislim da ce tvoja cerka kada bude bila malo starija razumeti sledece: Ljubav i postovanje prema roditeljima ne mora biti samo ako su nam roditelji bioloski, odnosno nije bitno ko te je napravio vec ko je bio sa tobom i pored tebe, s kim si delila svu srecu i svu patnju ovog svega. Neko ko je umeo da te voli ne zato sto ti je mama imala muda, vec zato sto je imao veliko srce.

        zop

      23. lost03 Says:

        udah-izdah…šta reći…😦
        tuga za tatom ostaje i pored srećnog detinjstva sa divnom majkom i očuhom…mislim da je dobro što si ipak bila voljena, mažena i pažena…posle svega, tvoj biološki otac je izgubio više nego ti.

      24. bubazlatica Says:

        Sve i da je taj ” novi ” tata najdivniji, najpazljiviji, secace se se ona onog pravog i idealizovati ga u sebi. Tako je to. Mozda jednom kad odraste shvati. Ma shvati ce, znam. Cerka moje prijateljice i u 22 zali za ocem, koji zivi u istom gradu ali je skot da bilo sta uradi za svoje dete. Zna ona sve, poznaje sve njegove propuste i bedastoce, al voli ga i jos pati i opravdava ga. I gadjace je to pravo u srce i kad ostari. I od malih beznacajnih susreta stvarace price.Valjda je to ono da krv nije voda. A o njemu, sta reci. Ma nista.

      25. Charolija Says:

        I2U i bitno je i nije bitno ko te je napravio! Što kaže Bubica krv nije voda. Poštovanje i ljubav postoje prema drugom tati…, ali tata je tata, pa ma kakav skot da je!

        Lost03… Šta bih dala da sam ja u pitanju! Ja imam divnog tatu i presrećna sam ceo život zbog toga, u pitanju je moja ćerka! Dobrodošao

      26. mahlat Says:

        NA ovo sto si napisala mogu samo da napisem roman pa cu se uzdrzati… NA zalost, nece zaboraviti, jednog dana ce mrzeti kad sevaju munje, mozda… Potpuno sam pometena sada…

      27. lost03 Says:

        Hvala🙂
        Nisam razumela, sorry.
        I ja sam mama jednoj devojčici, kao i ti…i još štošta kao i ti.

      28. Charolija Says:

        Mahlat mozda ce ona nekada napisati taj roman.

        Lost03 ma OK je sve! Pozdrav za tebe i tvoju malu

      29. sauchesnik Says:

        U jbt…tachno…moja deca i dalje pate za “tatom” (skotom). ali valjda ce jednog dana shvatiti, njih radi, ne radi njega…on je svoje pokazao.😦

      30. electrasdreams Says:

        Samo pravo, do na kraj sveta! Vi to mozete, imate muda. Kad-tad dodje sve na svoje mesto, secas se onog teksta?

      31. Charolija Says:

        sauchesnik… naravno da oni shvate…kad tad. Ne bude lako, ali iz nekih primera u svojoj okolini, sigurna sam da sve uvek dođe na svoje mesto!

      32. Charolija Says:

        Elektra… sećam se teksta o kom pričaš! Hvala na podršci!🙂

      33. Jelena (_nova_) Says:

        tek sam otkrila tvoj blog… mnogo mi se svidja…

        nekako sam se odmah zalijepila za ovu pricu o tati…

      34. Charolija Says:

        Hvala Jeco! Drago mi je da ti se svidja blog!🙂

      35. Plava Baklava Says:

        Svasta bih imala da kazem, ali sve je vec toliko puta receno. Ako raste zdravo i voljena, verujem da ce biti u stanju da bude racionalna u sredjivanju svojih emocija i odvajanja “oca” od “tate”. Tata je taj koji skida nocu temperaturu, trci po parku, prica price, daje ljubav, paznju, neznost, brigu. Ona je srecna devojcica, okruzena beskrajnom ljubavlju. Nece (i ne treba) mrzeti, ali verujem da ce umeti stvarima da da prava imena i znacaj. Poljubac za celu srecnu porodicu🙂

      36. zelenavrata Says:

        Zanemeh. Ima jedna takva majka, e to je tek……shit.

      37. Charolija Says:

        Zelena nemam pojma šta mi bi da ovo sad čitam. Skroz se skenjah.

      38. SanjaKokica Says:

        E da izvineš…j.b. se. Natera me na suze. Sve gutam knedle i da sam znala, ne bih čitala sa posla. Ništa ti neću reći, sem da razumem. Potpuno razumem. Neću ti ponavljati svoju priču, sličnu priču, kontaš je…Trebalo je to sve ovako lepo posložiti. Ja još nisam ali u svojoj glavi jesam. I…iskreno se nadam da će se i moja deca u svojim glavicama sećati pravog lika…koji je uz njih, koji im nije okrenuo ledja…Neću ti reći ni da je prelep post, jer je tuga…a u isto vreme, velika sreća….jer je ipak imala oca uz sebe. Oca – kao onog koji igra tu ulogu, a ne onog koji je odbio tu ulogu.

      39. Charolija Says:

        Kokice ne bi mi palo na pamet da ovo ponovo čitam, da nisam čitala ono kod tebe. Kriva si za ovo, koliko i ja.😀

        Znaju i razumeju deca neke stvari mnogo bolje nego mi odrasli. Na nama je da pokušamo da im nadoknadimo sve ono što im nedostaje, mada u nekim trenucima nemoguće. Jebem mu život, svako svoj krst nosi.

      40. SanjaKokica Says:

        Pa jeste tako. Mi smo radosne što ga nosimo, a oni drugi…nosiće ga kad tad. Samo kada shvate da su ga negde usput ostavili…pitanje je…ima li povratka?!

      Leave a Reply

      Fill in your details below or click an icon to log in:

      WordPress.com Logo

      You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

      Twitter picture

      You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

      Facebook photo

      You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

      Google+ photo

      You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

      Connecting to %s


      %d bloggers like this: