Probudi se!!!

Posvećeno onima koji su se uspavali!

U periodu kada je ovo napisano, osećala sam da ne mogu i neću da budem ono što nisam. I danas stojim iza svake svoje reči!

07. avgust, 2001.
– u t o r a k –

Mislila sam ¨sada je sve u redu¨. Smirila sam se , stala sam delimično na svoje noge, postala, nazovi, neki čovek. Mislila sam, sve je prošlo, zakržljala mi krila. Spustila sam se na zemlju, ne umem više leteti. Mislila sam ostalo mi je samo da se potpuno uklopim u kolotečinu života, da stvaram i životarim dalje.

Niotkuda, moja krila se prisetiše čemu služe i ja se vinuh u visine. U stvari, nikada nisam ni umela da hodam. Živa sam potpuno, a moja krila su jača nego ikad. Želim sve od života, želim zato što sam živa, što nisam samo biljka!

Ja neću prestati da letim, nikada! Ko bude mogao da leti sa mnom, neka leti, ko ne bude mogao, ostaće na zemlji, u svojoj kolotečini, u svojem sranju od života. A kako da leti neko ko ne ume ni da hoda? Većina puzi!

Ne može mi niko ništa, velika sam i jaka. Ne želim da budem ono što nisam, a nisam slaba, ne treba mi rame za plakanje, ja plačem za sebe, ne treba mi ničije sažaljenje, priznanje, tapšanje po ramenu, ne mora niko da me hvali i da mi kaže da sam dobra, pametna, lepa, ne treba mi niko da me vuče kroz život, ne treba mi niko da me laže i da tako održava moj ego u životu. Svesna sam ko sam, šta sam i koliko vredim. Ne vredim baš mnogo, ali ja znam koliko je to! A svesnost je najvažnija stvar u životu! Biti iskren prema sebi je najteže, ali najlepše što može da ti se desi! Posle toga ne postoje prepreke, svet je tvoj!

Ko ne leti, ne ume ni da hoda, posle toga počinje da puzi i na kraju prestaje da se kreće…biljka… postaje biljka, a vremenom i zakržlja. Ja to sebi ne želim da uradim! Ja nisam biljka!!! Ko si ti? Šta si ti? Šta hoćeš od sebe? Šta ti treba? Koliko smeš? Koliko možeš? Sva ova pitanja nemaju veze sa mnom. To je tvoj život, a ko sam ja da ti bilo šta pričam o tvom životu?

Ali ipak… šta ćeš da uradiš?… Potkresaćeš krila i postaćeš neki kaktus ili šta već. Ja imam hrabrosti da kažem, da nešto nije u redu. Ti to ne možeš, ne smeš…kod tebe je sve O.K. Lažeš se, misliš tako treba, ali posledice ostaju i uvek budu katastrofalne. Pravi si kaktus, bodeš, ponekad procvetaš, ali ne mrdaš iz svoje saksije.

E sad, obično se dve takve (kaktusoidne) osobe nađu. Ona ne ume da leti, želi da te povremeno zalije. Kaktus možeš i jednom mesečno da zalivaš, on bude srećan. S vremena na vreme će da te prenese na sunčanu stranu terase i ti ćeš biti srećan, jer ne znaš kako je to biti slobodan, leteti i udovoljavati sebi.

Pokušaj da budeš svoj, pa makar i pogrešio, biće ti slađe nego da igraš kako drugi sviraju. Boriš se ti, ali negde duboko u tebi je skrivena misao šta moraš da uradiš, kako treba da zadovoljiš druge, njihova očekivanja i nade. Pa šta će reći ako ih sve izneveriš? Nemoj da budeš glup, radi samo ono što želiš da radiš lično ti, lično za sebe, ako te stvarno vole biće im drago zbog tebe. Ako je to prava ljubav izdržaće, nećeš ništa izgubiti. Ljubav se hrani slobodom. Tvoj život je samo tvoj.

Ja sam se izvukla, shvatila sam da od života želim sve, ama baš sve! Moje dete jeste moje dete i zauvek će to biti. Zauvek će jedino i prvo ona biti važna. Ja ću zauvek biti njena, imaće me celu do kraja mog života, pružiću joj i više od svega, voleću je i više od najviše, namazaću je svim bojama i pustiću je da uzleti, kad krene da padne povući ću je malo gore, pomoćiću joj. Nikada zbog mene neće da pati… Ja zbog svega toga ne moram da puzim i neću! Šta ću ja njoj ako ne vredim sebi!? Šta ću bilo kome ako sam iznutra mrtva i nezadovoljna!? Svako ima svoj život, svoju sudbinu, svoj prvi i svoj poslednji dan. Želim da sebi svog poslednjeg dana, makar bio i sutra, kažem, uspela si Ivana da živiš, nisi bila kukavica, letela si, videla si život, živela si Ivana!!!

Ja nisam posebna, ja sam samo izuzetna u svojoj svesnosti ko sam, u svojoj iskrenosti i jednostavnosti. Dobro mi je. Mnogo mi je dobro!!! Letim i ne dotičem tlo ni za trenutak… Pa šta bude! Ponekad mi se učini da su mi krila kratka, ali samo na minut. Počnem da padam, ali već sledećeg trenutka sam u oblacima.

Neću više da filozofiram. Izlila sam se maksimalno. Roštilj ili samo klasično prženje mozga svejedno bila sam ozbiljna i problem je što ne mogu da stanem. Ne mogu da shvatim da mnogi ne žele da se probude. Pa život je samo jedan!!!

28 Responses to “Probudi se!!!”

  1. sarahkay Says:

    odlican tekst, razmisljanje, ponekad mi treba samo malo tvoje snage, do konacnosti….da stanem i stavim tacku, na sve sto ne zelim da radim a radim da udovoljim drugima….i onda mrzim sebe i onda sam vestica….
    odlican 5….
    Zivot je samo jedan i nije fraza stvarno je prekratak, za protraciti ga…..
    pozz

  2. charolija Says:

    Najvaznija je dobra volja i velika zelja! Ako zelis da stavis tacku na sve sto ne zelis da radis zbog drugih, onda si na pola puta da to i uradis! Nije lako, samo hrabro!

    Hvala na pohvalama za tekst

  3. Naivna Says:

    Mene je tekst odusevio!pronasla sam svasta pomalo…hrabrost je imati hrabrost.. pozz!

  4. charolija Says:

    Mislim da se ne radjamo hrabri, vec hrabrost sticemo svojim postupcima. Ponekad mnogo boli, ali ako znamo sta nam je cilj, onda sve bude lakse!

  5. I2U Says:

    mislim, sta reci. Svaki komentar bi bio suvisan.
    2 puta sam citao ovaj tekst, ne zato sto ga nisam prvi put razumeo, vec zato sto iza svake reci, recenice i misli stoji neobjasnjiva jacina koja svima onima koji su uspavani, otvara oci – budi ih.

    p.s. reklama ce bidne gotova za koji dan.

  6. charolija Says:

    I2U sta reci…hvala

  7. I2U Says:

    jedva te nadjoh i to kod blogowskog.
    sad cu da te metnem u rajder da mogu da nastavim da citam.
    Pozz

  8. Suske Says:

    Uvek svoja.
    Sjajan post, potpisujem ga od reči do reči.

  9. sarahstory Says:

    Ej, pozdrav, nadjoh te….

  10. Charolija Says:

    I2U dobro dosao na novi, stari blog!

    Hvala Suske! Uvek svoja, pa sta bude da bude!

    Pozdrav

  11. shaputalica Says:

    Da se leti treba hrabrosti. Zažmuriš i baciš se, pa šta bude. Pravo u život.😀

  12. naivna07 Says:

    Charolija, kako si me nasla???sama sebe ne mogu naci,pa ovo je grozno!! ukucam naivna07.wordpress.com a ono nema rezultata…

  13. seka Says:

    Citamo se, tekst ne komentarisem, nema potrebe…
    Pozdrav od Dede…

  14. Džejn Dou Says:

    Auuu… ne znam šta da kažem. Plašim se da je svaki komentar izlišan, i da će samo “uprljati” ovako veličanstven tekst. Bez teksta sam. Svaka čast.

  15. Charolija Says:

    Naivna mislim da si se do sada vec snasla, a problem je bio sto si umesto nule ukucala slovo O u 07.

    Hvala vam svima na lepim komentarima i dobro dosli! Drago mi je da ste tu negde, svi vi koje rado citam i polako upoznajem!

    Don`t give up!

  16. Flying_man Says:

    Ptici je i zlatan kavez, samo kavez. Rasiri krila i nastavi da letis.
    Blue Sky

  17. zihernadla Says:

    Srećno letenje….samo hrabro!🙂

  18. crvenkapa Says:

    ISCITALA SAM SVEEE NEGDE OSTAVILA KOMENTAR A NEGDE SE TOLIKO DUBOKO ZAMISLILA I U TIM MISLIMA PROVELA DAN BEZ KOMENTARA.BOZE PA TO KAO DA JE IZ MOG SRCA IZASLO A NESTO OD TOGA JE I NAPISANO BAS TAKO SAMO NIJE BIO KAKTUS VEC FIKUS.
    UZIVAM I U KOMENTARIMA,MNOGO STE MI DRAGI,OSTAJEM SA VAMA…

  19. Charolija Says:

    Crvenkapice ostavi link da mogu i ja tebe da nađem! Hvala na posvećenom vremenu i na pozitivnim komentarima!🙂

  20. Sandra Says:

    E odusevila sam se… Kaktus…Nikada…Cuvaj svoja krila…

  21. magi Says:

    Ja cesto mumlam sebi kao podsticaj: “nemam rezervni zivot,nemam rezervni zivot…” ti si vrlo mudra zena. Zaista.

  22. Charolija Says:

    Sandra kad sam se setila da imam krila i sama sam se oduševila. Pre toga sam bila na putu da pustim bodlje i tako čučim i čekam…

  23. Charolija Says:

    Magi kad onako duboko iz sebe shvatimo da definitivno nemamo drugi život, sve postane lako i krajnje zabavno. Živeo život!😀

  24. afroditta Says:

    Svijesnost je kljuc.Imas ga.
    Sjajno! 🙂

  25. Charolija Says:

    Ključ za sva vrata.🙂

  26. Baš svašta nešto « Charolija Says:

    […] Moja primarna porodica, hvala im, mama, tata, sestra, sestrići su bili sve to vreme sa nama, pružili su nam ljubav i podršku, materijalnu pomoć, ali niko me nije shvatao ozbiljno. Sve je to bila samo još jedna moja zajebancija. Tada je nastao tekst „Mislila sam ne umem više leteti. Mislila sam zakržljala mi krila.“ […]

  27. Komentatori i komentari (drugi deo) | Charolija Says:

    […] Probudi se, a moj drugar Fly “Ptici je i zlatan kavez, samo kavez. Rasiri krila i nastavi da letis. Blue […]

  28. #pratiblogere – padobranstvo kao život « Uspesi, padovi i život uopšte Says:

    […] Probudi se !!!! CITAT: ……Ja nisam posebna, ja sam samo izuzetna u svojoj svesnosti ko sam, u svojoj iskrenosti i jednostavnosti. Dobro mi je. Mnogo mi je dobro!!! Letim i ne dotic(em tlo ni za trenutak… Pa s(ta bude! Ponekad mi se uc(ini da su mi krila kratka, ali samo na minut. Poc(nem da padam, ali vec’ sledec’eg trenutka sam u oblacima. Nec’u vis(e da filozofiram. Izlila sam se maksimalno. Ros(tilj ili samo klasic(no prz(enje mozga svejedno bila sam ozbiljna i problem je s(to ne mogu da stanem. Ne mogu da shvatim da mnogi ne z(ele da se probude. Pa z(ivot je samo jedan!!! […]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: