Ima nas

July 10, 2010

Sigurna sam da je danas divno živeti u Srbiji, jer je ovde stanovnicima vrlo malo potrebno za sreću, a to je u stvari lepota življenja. Zadovoljavati se malim stvarima, sitnicama i u svakom zlu videti dobro. Što je na kraju jako pozitivna stvar. Hleba i igara i svima dobro. Sve je u glavi.

Ma šta će mi više od hleba, mleka, nešto malo mesa na stolu? Šta će mi neka ljudska prava? Koji će mi andrak bilo kakva zaštita…zdravstevena, policijska, vojna…ako ćutim ništa mi ne treba? Sakrijem se lepo u svoju rupu i virim. Kad me nešto zaboli kupim Andol, još uvek se prodaje “na slobodno” u apotekama. Lupam, Andol se možda više i ne proizvodi, ali sam sigurna da ima Nimulida. Andol više nikome i ne može da pomogne, pa da se i proizvodi, jer ovde vladaju neke mnogo teže boljke.

“Bensandin država” je odavno iza nas, ali zato imamo odsecanje prstiju, nabijanje eksera pod nokte i u ruke, obavijanje bombama, skakanje sa mostova…Ako ništa drugo ovom narodu se mora dozvoliti da bar neki lekić za smirenje može da kupi u apoteci. Biljni preparati koji se mogu kupiti za smirenje su isuviše blagi za ova sranja u kojima živimo.

I da ih ima u prodaji ja to nikako ne bih trpala u sebe, tako da izgleda moram da počnem da pušim travu. Što da ne? Pušim vutru, kuliram, smeškam se i sve mi ravno. Pošto je ovde u Srbiji baš veliko sranje, onda ću vremenom da krenem da se kokam heroinom, sve dok budem imala šta iz kuće da prodajem. Tako da ćete na kraju opet vi pobediti i sve moje stečeno strpati u svoje džepove. Šta je, iznenađeni ste? Sve je bre to povezano.

U Srbiji je postalo lakše nabaviti heroin nego flašu rakije, domaće šljive. E malo ste se zajebali. Od mene za ta govna nećete ni dinar dobiti. Ne drogiram se, ne pušim vutru, ne pijem čak ni rakiju, jer nemam, ne pada mi na pamet da sebi nanesem neko zlo, mislim da otfikarim prst i slično, ali ću zato da vas pljujem u svakoj situaciji i na svakom mestu i biću srećna ako samo jedna jedina osoba čuje ovo što pričam. To će biti uspeh, jer nisam ja baš tolika budala, pa da mislim da vam mogu nešto ovako sama.

Ćutaćemo trpećemo…za dobrobit svoje dece i unučadi, da rastu u miru i blagostanju, svih sitnica koje život u Srbiji trenutno pruža, 5, 10, 15, ma i 20 godina…a onda ćemo tu istu decu da pošaljemo u rat, jer ovako ne može da istraje i potraje. Nećemo da ih pošaljemo. Rat će im biti nametnut, sam će im se desiti. Eto to ćete da napravite, svi vi koji ćutite. Ja ništa ne mogu da promenim, ali mogu da kažem i neću da ćutim. Ja sam samo jedna, a kao jedna mogu samo u zatvoru da završim.

Nego još nešto mi pade na pamet. Ma neće biti rata, neće imati ko da ratuje, samo će jednostavno da nas porobe do kraja. Naša deca će da budu naučena da ćute i da trpe, da se nameste onako kako im najviše odgovara da ih naguze. E to pravimo svojoj deci ovim ćutanjem. Moja deca neće ćutati, verovatno će i oni ovako ko ja da laju.

Možda sam ja ovakva ispala, jer je moj Joco (tata) baš onih dana kada nije smelo ni da se zucne, skinuo sa zida Titovu uramljenu sliku, skcao ono staklo na komade i iscepao na param parčad sve jebene Titove ideale. Geni su čudo. Ne znam samo gde ima uramljena slika nekog od ovih naših “vođa”, pa da krenem Jocovim stopama ili dedinim ili pradedovim ili čukundedovim ili …

E sad. Srbijom su razni harali, ko zna kakvih nas sve ovde ima? Izgleda da pripadam onoj lozi koja se borila za Srbiju i srpski opstanak, ali se vremenom ona druga strana sve više množila i namnožila.

Pade mi još nešto na pamet. Ma bre mi živimo u vremenu koje sam opisala da je vreme naše dece kad odrastu. Baš tako. U vremenu u kome će naša deca biti odrasla, već će sve biti gotovo. Budućnost koja ih čeka je i više nego strašna. Zar ćete stvarno to dozvoliti?

Beogradski sindikat – Oni su

Ovo nimalo nije politicki korektno,
ni levo ni desno, vec pravo u meso.
Pesnajom u vugla da ostanu bez zuba,
da frfljaju u Skupstini kad raspravlja se Ustav.
Ovo je buna protiv dahija, ovo je kidanje bukagija,
nad ovim nemate kontrolu, to je masovna reakcija.
Brzo budi premijera, cujem zveckaju lisice:
Postroj mi sve ministre! Kljuceve od riznice!
Ajmo, raport za narod, da cujemo ko je krao,
sjebo’ nam zivote, a nije odgovar’o?
Sad ste se usemili, pa nema revansizma,
to je kodeks lopova, niko nece da prizna.
A ljudi slabo pamte, to je ovde glavni problem
ko te jebo’o godinama, jebace te opet
Al’ zapitaj se: Dokle? Kakav si to covek?
Ponizan i plasljiv, zivis bez slobode,
dovoljne su mrvice da odreknes se borbe.
Jajajre, funjare, zarazna bolest,
prodali bi kevu da u tome vide korist,
placamo racune na kojima je vas potpis.
Ne treba nam BIA da mi kaze da sam posten,
niti radikali da li Srbin sam uopste.
Ne treba demagog da me s’ govornice zove,
da borim se za bolje
mi znamo sto smo ovde!
ref:
Oni su sistem instrukcija,
dogma, korupcija,
teror institucija,
represija ubija!
Mafija – murija,
drzava – hajducija,
kadija – sudija,
a mi smo revolucija! x2
To nije nasa Srbija!
Zajebi dijalog, nepregovaram s bagrom,
vi lazete ko stoka, eno stala vam je tamo.
Stranacki vojnici bolje palite u zaklon,
zakljucacemo grad dok ne ocistimo talog.
I nek bude jasno svakom s poslanickom platom
ko nastavi po starom, platice nam glavom.
Patriote pred izbore stoput su nas izdale
slali nas u ratove za svoj licni interes.
Dok ikone su pevale, majke su naricale,
na krvavim parama institucije su nicale.
Realnost sve je skuplja, a gudra sve jeftinija,
zuto kao stampa kojom upravlja policija.
Crno-bela Srbija, nesloga ubija,
na putu ka Evropi u govnima zavrsila.
Zar bombom da kazem da ta prica mi se smucila?
Na sednice da upadam i taoce da uzimam?
Zar vas istorija nasa nije nas nista naucila?
Sami smo sebi poput najvecih dusmana.
Ovo je otvorena poruka svim najgorim njuskama,
za sva vasa dela presudice vam ulica!
ref:
U amanet svima, da ne ponovi se nikad,
generacije da pate za dobrobit rezima,
zapamtite zauvek: SVI ZAJEDNO ko jedan,
samo ZDRAVI U GLAVI protiv sistema!

Beogradski Sindikat – Ima nas

Edi naš novi drug, brat, prijatelj i rođak :)

July 9, 2010

Šta reći? Imamo novog člana porodice, Edi beli labrador i volimo ga kao da smo blesavi. Nadam se da će mu sa nama biti lepo kao što je nama lepo zato što je on sa nama. Izvalio mi se kod nogu i drema. Duša malena. Prosto još ne verujem da opet imam kuče.

APEL za pomoć Svetlani Kukić

July 8, 2010

I tako. Odgledam juče prilog, a danas pročitam ovo i ovo i znate šta, stvarno smo srećni. Ne mogu ništa da pišem, možda sutra, možda za dan dva, tužna sam i sluđena, ali ću dati sebi slobodu da iskopiram post koji je postavila Drvena, jer ništa pametno ne umem da kažem. Duša me zabolela.

“Svako od nas, kao najlepši period života, pamti detinjstvo. Mislim da nam je letnji raspust uvek bio posebno drag, jer smo imali ceo dan na raspolaganju samo za igru. Sećam se, ustanem nešto pre devet i brrrzo strpam sendvič u usta i već sam napolju. A iza zgrade livada (tada nam je bila ooogromna) i drveće pitomog kestena. Pa igrarije do ručka, onda odmor ili spavanjac i posle 17h opet napolje.

Tada smo se igrali zmurke uglavnom ili ‘partizana i Nemaca’, pa niko nije hteo da bude Nemac, te smo se igrali Indijanaca i kauboja. Pa šetnja po bankinama, a ko izgubi ravnotežu i stane pored kaže: “Zeka pije vodice”. Sećanja mi neprimetno vraćaju osmeh i dok sećanja zapisujem se smešim.

No, surova realnost je uozbiljila moje lice. Ako nešto ne učinimo, jedanaestogodišnja devojčica iz Beograda, Svetlana Kukić, neće doživeti period u kom će moći da se seća. Ceca, kako je drugarice zovu, boluje od teškog oblika anemije, zbog koje joj se gvožđe taloži u vitalnim organima, što može biti vrlo opasno.

Cecin brat je prošle godine umro od iste bolesti i dete zna da je, ako se nešto ne preduzme, očekuje ista sudbina. Lek postoji, ali je veoma skup za njene roditelje. Količina za dve godine, koliko treba da traje Cecina terapija, košta 50 000 eura. To je mnogo novca za njene roditelje, ali nije mnogo za sve nas. Znate da svaki dinar znači, zato se odreknite današnjeg sladoleda/kutije cigareta/pića u gradu/čokolade i pomozite ovoj devojčici da dobije nadu za bolje sutra.

Ulepšajmo Cecino detinjstvo, izbrišimo osmosatovne trasfuzije iz njenog života i pomozimo joj da se više ne umara od bolesti!” Izvor: Drveni Advokat

Nemoguće da ništa ne možemo da učinimo za malu Cecu. Naše malo njoj može značiti život.

Komercijalna banka AD Beograd

TEKUĆI RAČUN:
205-9001012298160-46

Svrha uplate: Pomoć za Svetlanu Kukić

Pičke, pičkice, mudonje i ostali…

July 8, 2010

E tako. Svaki put kad me je neko pitao da li možda imam muda za to i to, ovo i ovo ili ako je neko ne daj Bože rekao da nemam muda, e ja sam dokazala da imam. Jok…ne dokazujem se ja narodu, mnogo me zabole za značke i medalje, a nikako ih neću skoro ni osvojiti, po njihovim aršinima, prosto volim da izazivam i mamim. Volim da sve ono što mislim da je zlo i naopako, prozovem i ismejem i ispljujem i izlajem i eto tako, volim da se borim protiv nepravde. A ako mislite da to nije po PeEsu…onda jebi ga. I onako ne podnosim i ne priznajem nikakava pravila. Pravila poštuju oni bezmudi.

E ako ćemo sada da gledamo u svaku zalutalu dlaku i kažemo “mislim da je ovo naopako, ja bih onako”, mogu da kažem..ne seri! Ti bilo ko da si, da si imao bilo kakvu ideju ti bi je i sproveo u delo i tačka. Ovo, i tačka, mi je uzrečica zadnjih dana, ako ti smeta, boli me uvo.

Da vam kažem, blog Ostavka je nastao za 6 i po minuta, neko je pitao “da li neko ima muda da otvori blog koji bi bio…” takav i takav, usmeren ka tome i tome…i znate priču, i eto, nije me mrzelo da otvorim novi mejl, da pokrenem takav blog. Da lajem umem, da organizujmem ne umem. E sad mi vi recite da li zaista očekujete da vas neko organizuje za očigledne stvari. Treba sve da vam se nacrta. Mamicu vam bezobraznu, hoćete da vam crtam. Ma Joooook….ja neću.

I neću da vam se izvinjavam, da vam objašnjavam. Vama je dobro. Imate nekog baju nad glavom, ne smete da prdnete od njega, imate tuđe mišljenje urezano u glavu kao svoje, i svaka vam čast. Ma stvarno. Da meni neko urezuje tuđa mišljenja u glavu, ne bih se ja ovako lajavo kurčila. To priznajem. Meni se može. Super ste analitičari, kritičari i ostali čari. Svaka čast.

To što sam vam rekla da ispratite neka osnovna pravila akcije, jebote lebac, to je katastrofa ispala. Kao direktiva. A vi, sunce ti poljubim, navikli na demokratiju, na ulizivanje, pa da vam neko usput i popuši ako nema nekih problema. Mislim da li uopšte može da se smesti ta vaša velika kara u mala usta. Sve mudonja do mudonje. Gde je muda tu je i velikog kurca. Jebote ….ŠOK doživeh!!!!

Ma napušite mi se kurca svi do jednog. E tako. Ako nećete i ne morate, a ako imate baš neki jak poriv ne brinite nabaviću ga ja za vas. O čas posla. Ja se samo sa mudonjama i družim. I naravno…ovaj post niko neće da vidi, imaću 2 i po komentara i 6 hiljada i dvesta dvadeset i četiri čitanja. Jebo vas konj. Pičke. Svi do jednog treba da pocrkate u svom demokratskom blagostanju.

Kreten već ispadoh, mali blogerčić, kurčić i ludačić, e pa ako je tako, da vam onda kažem još nešto. Čast izuzecima. Ne čast, nego svaka im čast. To su moje ženske sa srcem lavova, a pičke ko jebe, pičke su i onako naučile samo da ćute i puše. Da ne zanemarim i naše muške lavove, dobre, fine i bre finije od nas. Momci svaka vam čast. Prepoznaćete se.  Oni koji se prepoznaše među pušačima, naravno da će da prećute ovo moje napušavanje.

Ljudi ispade da vas više ludaka ima nego što sam mogla i da pomislim Izgubila sam četiri follower-sa i stvarno ne znam kako posle toga da se oporavim, ali onih 6 novih mi daju nadu, da na tom jebanom Twitteru od 1463 čoveka ima bar 12 koji misle svojom glavom. Svi se prave da ne gledaju Farmu, grand paradu, velikog brata, i ostale šouove,…haahha… da se zgrožavaju od Pinka, da vole slobodu, da su ovakvi i onakvi, a ono kad pogledaš ono se naređala sve pička do pičke, sve roze do rozeneg,  miševi i miševi i miševi. Ma odoh na more. Pocrkajte u svojoj rozoći i plavoći i lepoti i plavoći i lepoti. Pičke bre.

Nemam ništa protiv dobrih pičaka, ali pičkice me mnogo nerviraju. I eto tako i tačka. Ma jebiga…razočarali ste me mnogo, ne svi, oni koji nisu znaju, oni koji jesu i onako ih baš briga. Živi bili vi meni, pa ma kakve pičkice bile, ma pičketine. Ljubi vas Ivana.

Najnovija vest – Tomica Milosavljevic PODNEO OSTAVKU na mesto ministra zdravlja u Vladi Srbije

July 7, 2010

Divan dan, divan dan… 🙂 Tomica Milosavljević ministar zdravlja u Vladi Srbije je podneo ostavku. Saznajemo iz pouzdanih izvora da ministar zdravlja niije izdržao pritisak javnosti i danas nešto posle 15 časova je jasno i glasno  rekao da se odriče svoje ministarske fotelje. Po svemu sudeći ministar je dokazao da ima i čast i obraz.

Na ulicama našeg glavnog grada, ali i u nekim gradovima u unutrašnjosti Srbije se okupilo nekoliko grupa građana, koji sa velikim zadovoljstvom iskazuju svoju sreću i nadu da će se “padanje”  ministara zaslužnih za različita dešavanja u Srbiji i nastaviti u šta mi, posle ovoga nikako i ne sumnjamo.

Lavina se pokrenula. Sada će početi da padaju maske.  Srbija je dokazala da ujedinjena može na miran način da rešava svoje najveće probleme. Neću da kažem demokratski, jer ipak smo mi daleko od demokratije, ali ću reći ljudski i pošteno, što je opet retkost u Srbiji. Srbija je dokazala da joj je dosta laži, prevare, obmane, krađe i korupcije. Srbija je otvorila oči i ponosna sam na nju.

Naročitu zahvalnost lično od mene, moram da iskažem svim blogerima koji su dali doprinos akciji Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica, a i svima onima koji nisu verovali da ovakva akcija može doneti bilo kakav rezultat. Svi oni koji nisu verovali su dali posebnu snagu i energiju onima koji su verovali, tako da je na blogu Ostavka samo za par dana objavljeno na stotine postove naših blogera. Hvala vam svima. Dokazali smo i njima, a i sebi da mali blogeri ne postoje. Najveći smo, a i dosadni smo opasno. 😀

Već bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević se danas nije javljao na telefon, a iz njegove kancelarije smo dobili informaciju da će sutra sazvati konferenciju za štampu i da će novinari u toku sutrašnjeg dana biti obavešteni o tačnom vremenu dešavanja iste.

Jedna cigla je otpala. Idemo sada dalje.

P.S. Ako mi ne veruješ to je tvoj problem, ako mi veruješ to je opet tvoj problem, važno je da je meni ovako dobro, a ti se zapitaj koliko si doprineo da nam svima bude bolje. Svakom neka je na čast. 😉

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica

July 7, 2010

Slušaj Tomice, neki ljudi vrlo čudnih imena se okomili na tebe i biće ih sve više, samo da te upozorim da se ne čudiš mnogo. Neću da ti persiram, jer te ne cenim kao čoveka. Možeš da se ljutiš koliko god hoćeš, ipak si ti doktor dr.mr.grrr…, a ko sam uopšte ja, pa da ti još i ne persiram? E pa može mi se. Kao što se tebi može da kažeš da se ne osećaš odgovornim za sva sranja koja se dešavaju u zdravstvu, tako isto i ja mogu da ti ne persiram i da psujem na svom blogu. Šta mi možeš?

Da kažeš da sam nevaspitana, neobrazovana, bezobrazna, ovakva i onakva? Može se i tebi, ali postoji jedna veeeelika razlika između tebe i mene. Svaka tebi čast za to što si neki doktor tamo, ali meni svaka čast što sam čovek, čime se ti ne možeš pohvaliti. Ozbiljno ti kažem.

Pa meni kada samo jedan čovek kaže: “Slušaj Ivana, mislim da ti to i to nije u redu.”, pojedem se živa, pa mislim, pa gledam da popravim, trudim se da sagledam grešku, a ti JOK! Tebi treba 6 000 000 ljudi da kaže da si ovakav i onakav, da si ovo i ono, a ti ništa. Boli tebe uvo, važno je da je tebi dobro. Sad ćeš ti da kažeš: “Nije meni 6 000 000 ljudi reklo ništa, nego šačica nekih čudnih ljudi, čudnih imena.”

Ovih dana ti stalno nešto objašnjavam, pa da ti objasnim i to.  Ta čudna imena nisu uopšte čudna, ti ljudi se ne kriju iza tih imena, o svakom od njih možeš da pronađeš sve što te zanima, od imena i prezimena, preko onoga šta rade, pa čak i do toga šta je neko od njih danas imao za ručak. To ti je Srbija u malom. Blog Srbija. Jesi čuo za blogove i blogere? Ako nisi, sigurna sam da ćeš uskoro čuti.

Neću da se bavim statistikom, a ne bi trebalo ni ti, nego lepo sutra da sazoveš konferenciju za štampu i da podneseš tu ostavku. Ko zna ko sve tebi sedi na grbači, ali ovo što smo ti se mi blogeri okačili nikako ti ne ide u prilog. Pazi, vidi, gledaj, slušaj, ja odustati neću. 07. juli, može da mi bude svaki dan. Ima svaki dan da pišem o tebi, a budi siguran da će i drugi. Ako te ne mrzi pogledaj kako mi se zove blog, verujem da ti engleski ide od ruke. Don’t give up! Nisam još ni počela, pa ti vidi.

Šta ja tebi imam da pričam zašto moraš da daš ostavku? Čoveče prosto moraš. Pročitaj šta kaže Dezareo, sigurna sam da ga možeš razumeti, s obzirom da boluje od boljke koju si ti uspešno izlečio. Možeš li Mari odgovoriti, šta je bilo sa projektom “Razvoj sluzbi hitne medicinske pomoci u Srbiji – 10.000.000 evra” ???

Da li bi smeo da sedneš sa Mahlat i da joj objasniš neke stvari. Ima žena gomilu pitanja za tebe. E to bih baš volela da vidim. A ako Pedya-i umeš da objasniš kako smeš da piješ “Pepsi” kao vlasnik “Coca Cole” ja ću da se spalim na sred Terazija.

Par pitanja za tebe imaju Poslednji Skaut, Walter i Detozin, a Džejn Dou je čak i napisala post povodom svega ovoga. EEEj bre znaš li ti šta to znači? Rekla je da neće da piše neko vreme, a onda je sve ovo dešavanje oko tebe uznemirilo, pa je morala i ona da kaže koju reč.

Bedno Piskaralo, Šaputalica, DJ. Dule, Amarilis, Retka Zverka, Drveni Advokat, M. Miljana i naravno moja malenkost Charolija smo ti noćas svašta nešto poručili. Verujem da nemaš vremena da sve to pročataš, ali ako te baš mrzi rećiću ti ja kratko i prosto, DAJ OSTAVKU, DOSTA JE!!!

Za kraj da ti kažem da ćeš u narednom periodu čuti još mnogo čudnih imena i svi će se složiti u jednom, da treba, prosto i jednostavno da daš tu ostavku. Verujem ti da nije lako biti ministar, ali veruj i ti meni lako je biti čovek. Daj ostavku, pa da idemo dalje.

Možda ti ova peticija izgleda smešno, ali veruj mi da ti za jedno određeno vreme neće biti ni najmanje smešno.  Veće opozicije od Gnevnih Građana Srbije nema, budi siguran u to.

Uputstvo za blog akciju

July 6, 2010

Sutra, 07. jula, kako smo najavili održaće se blog akcija – zahtev da minsitar zdravlja Tomica Milosavljević podnese ostavku. Svi oni koji smatraju da je vreme da ministar zdravlja Tomica Milosavljević treba da podnese ostavku mogu da daju svoj doprinos ovoj akciji na taj način što će na svom blogu da napišu po jedan post.

Oni koji nemaju svoj blog, a imaju dobru volju da se pridruže mogu svoj tekst da pošalju na e-mail gnevnigradjani@yahoo.com i mi ćemo ga onda objaviti na blogu Ostavka. Ako ima onih koji bi nešto napisali, ali možda zbog svoje profesije ili iz nekog drugog razloga žele da ostanu anonimni slobodno neka napišu šta misle i to ćemo objaviti bez navodenja autora.

Da bi ova akcija odjeknula onako kako treba, bilo bi dobro da ispoštujemo neka pravila:

1. Ime posta kod svih da bude : Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica

2. Tagovi za post: peticija, ostavka, ministar, zdravlje, tomica milosavljevic, smena, mito, korupcija

3. Svi koji napišu post da postave link od tog svog posta ka blogu www.ostavka.wordpress.com

4. Prilikom kucanja naslova i tagova ne kucati naša slova (š, č, ć, ž…)

Mislim da nije teško ispoštovati ova pravila i nije teško napisati svoje videnje ili neko svoje iskustvo vezano za zdravstvo u Srbiji, a sigurna sam da možemo da uzbunimo javnost na naš način. Ovo je nešto što se tiče svih nas, ne samo pojedinaca, jer svi kad tad dodemo u situaciju da imamo problema sa zdravljem i posla sa zdravstvom.

Potpisivanje peticije je u toku, dajte svoj doprinos ovoj akciji, jer ovo nije nešto što se dogada nekom drugom tamo daleko, ovo je nešto što se dešava nama, sada i ovde, gnevnim gradanima zemlje Srbije.

Poruka svima koji misle da je akcija osudjena na propast, da blogeri nemaju tu ‘’snagu’’ da pokrenu bilo šta –

bolje je pokušati nego ne uraditi baš ništa.

Tapkanjem u mestu samo se pravi rupa.

Ko želi umesto posta može da kopira zahtev za ostavkom sa bloga Ostavka

Korupcija u porodilištima Srbije

July 5, 2010

“Ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević ocenio je juče da je korupcija „sporadična pojava” u zdravstvenom sistemu Srbije. Milosavljević je kazao da je i pored sporadičnih afera, „zdravstveni sistem jedna od boljih stvari koje Srbija ima, bez obzira na to što se stvara medijska slika da nije tako”.

Na to ukazuju anonimne ankete sprovedene u poslednjih pet godina, u kojima je 85 odsto pacijenata odgovorilo da su zadovoljni pružanjem zdravstvenih usluga, a samo 0,5 do jedan odsto je reklo da su dali novac za prijem u bolnicu, naveo je on.

Ministar je podsetio da za šest meseci, koliko je u funkciji „beli telefon” na koji građani mogu prijaviti žalbe na zdravstveni sistem, niko nije ostavio poruku da je nekome dao novac za bilo koju uslugu, što ukazuje da korupcija u zdravstvu nije masovna pojava…” Izvor: Politika objavljeno: 16/01/2009

O kakvoj korupciju u zdravstvu govorimo? Šta je ovom narodu? Lepo čovek kaže, to je “sporadična stvar”, a i kada ima toliko korupcije u zdravstvu što narod ne zove da prijavi te slučajeve? Postoji broj telefona, pozovete i kažete “tu i tu, taj i taj doktor, tražio mi toliko i toliko za to i to” i onda se to reši na najnormalniji način.Čemu tolika frka, oko nečega što se da rešiti na lep i civilizovan način?

Gospodine Tomice, da ne živite u zabludi evo ja ću Vam malo pojasniti stvari. Narod je svestan da od tog posla nema ništa sa jedne strane, a sa druge strane niko nije lud da prijavi doktora od koga mu ne retko zavisi život ili život njemu bliskih.

Imate li Vi pojma koliko se dnevno okrene para samo po srpskim porodilištima? Lično meni je doktorka šapnula na uvo “ali to će da te košta…”, tako da sam joj od sveg srca dala 300 evra pre jedno tri godine. Pih kako samo nisam u tom trenutku imala nešto za snimanje, pa da sada imam dokaz? Ko mi je kriv što na porođaj idem bez fleša u džepu?

Ako mislite da mi je u tom trenutku napada bolova palo na pamet da Vas pozovem telefonom onda se grdno varate, a kada mi je u ruke spustila zdravo i pravo dete, koje nije ubila, a za malo jeste, ne da mi niste pali na pamet, nego sam i njoj oprostila 300 evra i izjavu. “Da nisi tražila epidural porađala bi se bar još jedno 6 sati i sve bi se iskomplikovalo.” Usput budi rečeno, porođaj je sama izazvala, žurila žena na ručak, a i ostala bez para.

Mislite li Vi gospodine Milosavljeviću da je ovo jedan izdvojen slučaj? Da se ovo ne dešava redovno nego eto samo 0,5 %? Tačno je da sam kriva koliko i doktorka, nisam smela da pristanem da me ucenjuje. Trebalo je da se porađam još 6 sati, da rodim mrtvo dete i onda da je lepo tužim. Prvo Vama, a onda i redom svima. Sve po zakonu i regularno.

Sigurno ste čuli za onu staru srpsku poslovicu “Plati, pa se klati.” Znači u svim bolnicama, porodilištima, domovima zdravlja i ostalim medicinskim ustanovama, bi Vam bilo najpametnije da javno istaknete prave cenovnike, da narod ne dolazi u zabludu. Ko ima da plati neka plati, ko nema neka ide kući, neka crkne, bar da ne prave gužvu po čekaonicama, a onda i taj Vaš telefon neće uopšte da zvoni, pa ćete i Vi imati zadovoljavajuće podatke da iznesete u javnost i svima dobro.

Šta tu ima narod da se razboljeva ako nema para? Ne može to tako čak ni u razvijenijim zemljama od naše. Mora neki red da se zna.

Nego još nešto da Vam kažem. Ovakvih primera kao što je moj ima na hiljade i hiljade. Od samo jedne “ture” dnevno porođenih žena, možda samo dve imaju čast da dobro prođu “bez dinara”.

Razumem Vas potpuno, niste Vi valjda krivi za stanje u zdravstvu? Deleko bilo. Ne možete Vi da stignete na svaki porođaj, pa da imate uvid u sve što se dešava. Zaista Vas razumem, ali da ne moram baš sve da Vam crtam, Vi lepo da date tu ostavku i da se rešite bede.

Idite na neko lepo ostrvo, odmorite se malo, nije Vam lako, a i sigurna sam da bi Vam prijalo malo rehabilitacije. Niko neće da Vam zameri. Dok se vratite, verovatno će i Vlada da padne. Šta Vas briga, niste ni prvi, ni poslednji, ali ako Boga znate dajte tu ostavku više, da lakne i Vama, a i nama.

Do tada građani ove jadne zemlje Srbije mogu da potpišu Peticiju za smenu ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomice Milosavljevića , baš da vidimo ima li uopšte onih koji želi Vašu smenu ili ja živim u zabludi.

Poštovana gospodo blogeri i svi ostali koji svraćate kod mene

July 5, 2010

“Pre nekoliko večeri me kontaktirala Čarolija koja je vodjena idejom Šaputalice otvorila blog Gnevni gradjani zemlje Srbije koji trenutno ima za cilj da gospodin ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, konačno, posle svih afera u zdravstvu, resoru za koji je odgovoran a za koji se ne smatra odgovornim, podnese ostavku.

Ukoliko imate nešto o ovome da kažete molim vas, u ime nas tri, da napišete na svom blogu, ukoliko ne blogujete a želite nešto da kažete pošaljite nam tekst, objavićemo ga na blogu Gnevni gradjani zemlje Srbije.

Otvorena je i Facebook grupa Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevića koja trenutno, dok ovo pišem, ima 120 članova.

Peticiju da ministar zdravlja Tomica Milosavljevic svojom ostavkom konacno preuzme odgovornost za do sada nevidjene afere i malverzacije u zdravstvu možete potpisati ovde.

Svoje nezadovoljstvo ministrovanjem ministra koji je izjavio da nije odgovoran za svoj resor, od mojih blogoprijatelja iskazali su:

Čarolija – Ostavka – novi blog koji će možda postati veliki

Šaputalica – Blogerska akcija – „Metla petkom“

Walter – Peticija za smenu ministra Tomice Milosavljevica

Poslednji skaut – Ministre, idi vise, ako Boga znas!

i ja – Hipokrate, prevrćeš li se u grobu?

O konroli kojom ministar zdravlja pokušava da cenzuriše medije pisala je Bedno piskaralo – Kad lekari izdaju recepte za piskarala

Neću da vas molim, prosudite sami da li zaslužujemo bolje ili ne.

Ukoliko mislite da zaslužujemo nekoga ko misli da zvanje nosi i odgovornost a ne samo privilegije uključite se u ovu akciju, potpišite peticiju i napišite nešto na svom blogu. Ako želite, slobodno kopirajte ovo što sam ja napisala i postavite na svom blogu ili postavite samo link ka blogu Gnevni gradjani zemlje Srbije

Raširite ovu akciju, vreme je da se čujemo i da zaista biramo a ne da nam se podmeće.

Znate kako se organizuju skupovi gradjana, zakažu se odredjenog dana u odredjeno vreme a onda gradjani izadju, izražavaju svoje nezadovoljstvo i nose transaprente dok kordog drugova u plavom pokušava da ih drži dalje od onih koji treba da ih čuju.

Na internetu to ne može.

Danas je ponedeljak, 05.07. Predlažem da blog akcija bude u sredu 07.07. kada će svi koji misle da ministar zdravlja konačno treba da podnese ostavku to i napisati na svojim blogovima.” Mahlat

Ostavka – novi blog koji će možda postati veliki

July 3, 2010

Meni se opasno sve smučilo. Verujem da je i mnogima od vas, pa sam s toga na Šaputalicinu ideju i napravila ovaj blog. Glas jednog prosečnog blogera je možda mali, ali ako se udružimo, pa onako k’o što umemo počnemo da lajemo i režimo, valjda će nas neko i čuti. Nikada se ne zna šta može da pokrene lavinu, a kada se pokrene nema šanse da je bilo šta zaustavi. Piči do svog cilja, dok sve ispred sebe ne raznese.

Blog se zove Ostavka, a trenutni podnaslov je Zahtev za ostavku ministra Tomice Milosavljevića, namerno sam to uradila, jer smatram da posle ovog imamo još dosta posla. Jedan po jedan, pa redom. Samo ćemo naslov da menjamo, da dodajemo sadržaj i da uredimo blog onako kako valja. Čuće se.

Za sada sam poziv na saradnju poslala nekim našim poznatim lajavim blogerima u nadi da će se odazvati, a svi oni koji imaju šta da kažu i koji su spremni da prestanu da trpe i ćute će svakako naći mesto na ovom blogu. Otvoren je za sve one kojima se smučilo. Pokrenimo više tu lavinu.

Peticiju za smenu ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomice Milosavljevića možete potpisati ovde.